Пређи на садржај

Тапас

С Википедије, слободне енциклопедије
Тапас
Тапас
Врста јелаПредјело
Температура сервирањатопло или хладно
  Медији: Тапас
Чинија ћориза

Тапа је предјело или грицкалица у шпанској кухињи. Тапас није посебна врста хране. Било шта може бити тапас - паеља, крокети, шунка и сир на тосту... Све док су мали и сервирани са пићем (бесплатно или уз доплату), то су тапас.[1]

Тапас могу бити хладни (као што су мешавине маслина и сира) или врући (као што су чопитоси, који су поховане, пржене беби лигње. Не могу се сви тапаси јести рукама, неки се послужују у малим земљаним зделицама - cazuelitas.[2]

У неким баровима и ресторанима у Шпанији и широм света, тапас је еволуирао у софистициранију кухињу. Тапас се може комбиновати да би се направио пун оброк. У неким земљама Централне Америке, такве грицкалице су познате као бокас. У деловима Мексика, слична јела се називају ботанас.

Историја

[уреди | уреди извор]

Реч „тапас“ потиче од шпанског глагола тапар, „покрити“, сродно енглеском топ.[3]

У Шпанији пре 19. века тапас су служили специјални објекти - гостионице, нудећи оброке и собе за путнике. Пошто је мало гостионичара умело да пише, а мало путника да чита, гостионице су својим гостима нудиле узорке јела на располагању, на „тапа” (реч за поклопац за лонац на шпанском).[4]

Тапас бар и ресторан на Плаза Мајор у Мадриду

Према Joy of Cooking, оригинални тапас су биле танке кришке хлеба или меса које су људи који пију вино шери у андалузијским тавернама користили да прекривају чаше између гутљаја.[5] Ово је била практична мера која је требало да спречи да воћне мушице лебде изнад слатког вина. Месо које се користило за покривање вина је обично шунка или кобасица ћоризо, који су веома слани и изазивају жеђ. Због тога су бармени и власници ресторана креирали разне грицкалице за сервирање са вином, чиме су повећавали продају алкохола.[6] Тапас је на крају постао важан као и вино.

Тапас је еволуирао кроз шпанску историју укључивањем нових састојака и утицаја. Већи део Пиринејског полуострва заузели су Римљани, који су увели екстензивнији узгој маслина након своје инвазије на Шпанију 212. п. н. е. [7] и методе наводњавања. Откриће Новог света донело је увођење парадајза, слатке и љуте паприке, кукуруза и кромпира, који су били лако прихваћени и лако узгајани у микроклимама Шпаније.

Постоји много такмичења у тапасу широм Шпаније, али постоји само једно национално такмичење у тапасу,[8] које се обележава сваке године у новембру. Од 2008. град Ваљадолид и Међународна школа кулинарских уметности [9] прослављају Међународно такмичење у тапасу за кулинарске школе.[10] Разне школе из целог света сваке године долазе у Шпанију да се такмиче за најбољи концепт тапа.

Порекло

[уреди | уреди извор]

Иако је примарно значење тапе поклопац, у Шпанији је такође постао израз за овај стил хране. Порекло овог новог значења је неизвесно, али постоји неколико теорија:

  • Тапас традиција је можда почела када се краљ Алфонсо X од Кастиље опоравио од болести пијући вино са малим јелима између оброка. По повратку здравља, краљ је наредио да кафане не смеју да служе вином муштерије осим ако уз то не буде мала закуска или „тапа“.[11]
  • Друго популарно објашњење каже да је краљ Алфонсо XIII свратио у чувену таверну у Кадизу (андалузијски град) где је наручио чашу вина. Конобар је покрио чашу парчетом сушене шунке пре него што је понудио краљу, како би заштитио вино од песка са плаже, јер је Кадиз ветровито место. Краљ је, након што је попио вино и појео тапу, наручио још једно вино "са поклопцем".[12]

Врсте тапаса

[уреди | уреди извор]
Тапас на Ибици

Примери тапаса:

  • Jamón, Queso y Chorizo - Шунка, сир и ћоризо ​​на хлебу
  • Tortilja Española - Омлет са јајима, кромпиром и луком
  • Patatas Bravas - Кромпир са зачињеним браварским сосом
  • Patatas Alioli - Кромпир са алиоли сосом
  • Gambas al Ajillo - Шкампи са белим луком
  • Calamares Fritos - Calamares a la Romana - Похована лигње
  • Aceitunas a la Madrileña - Маслине a la madrilene
  • Croquetas de Jamón - Крокети са шунком
  • Huevos Rellenos de Atun - Дивља јаја са туном
  • Banderillas - Кикирики, црни лук и паприка[13]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Corrigan, Damian. „Šta je Tapas?”. bs.traasgpu.com. Приступљено 8. 2. 2022. 
  2. ^ „Meze, tapas i antipasti”. coolinarika.com. Приступљено 8. 2. 2022. 
  3. ^ „Tapas, the Little Dishes of Spain”. Living Language (на језику: енглески). 20. 3. 2012. Архивирано из оригинала 3. 5. 2018. г. Приступљено 2018-05-02. 
  4. ^ Plunkett-Hodge, Kay (1. 7. 2016). „The history of the Spanish tapas”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 4. 11. 2018. г. Приступљено 2018-05-02. 
  5. ^ Rombauer, Irma S. (2006). Joy of cookingНеопходна слободна регистрација. Becker, Marion Rombauer., Becker, Ethan, 1945-. New York: Scribner. ISBN 0743246268. OCLC 71800771. 
  6. ^ Casas, Penelope (2007). „Introduction”. Tapas : the little dishes of Spain (Rev. & updated изд.). New York: Alfred A. Knopf. стр. xv. ISBN 978-0-307-26552-4. OCLC 70176935. 
  7. ^ „History of Olive and Olive Oil”. Spanish Food. Архивирано из оригинала 2018-02-01. г. Приступљено 2018-01-16. 
  8. ^ „Concurso nacional e internacional de pinchos y tapas ciudad de Velladolid” [National and international contest of skewers and tapas city of Velladolid] (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 2019-01-02. 
  9. ^ „International School of Culinary Arts”. International School of Culinary Arts. Архивирано из оригинала 6. 11. 2017. г. 
  10. ^ „4th International Culinary Schools Tapas Competition 2012”. Escuela Internacional de Cocina. 25. 7. 2012. Архивирано из оригинала 2012-07-31. г. Приступљено 2012-08-09. 
  11. ^ Fadón, Y.V. (1999). „The History of Tapas”. El mudo de las Tapas, The World of Tapas in Spain. Translated by Madeleine Lewis, 2005. Архивирано из оригинала 2012-06-22. г. Приступљено 2012-06-24. 
  12. ^ „El origen de las Tapas y Alfonso XIII” [The origin of the Tapas and Alfonso XIII]. ErroresHistoricos.com (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 2010-11-22. г. Приступљено 2011-01-17. 
  13. ^ Sierra, Lisa i Tony. „Šta su Tapas i odakle dolaze?”. bs.hiloved.com. Приступљено 8. 2. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тапас&oldid=27021208”