Србобран (лист)
| Издавач | Српска народна самостална странка |
|---|---|
| Оснивање | 1884 |
| Језик | српски |
| Укидање | 1914 |
| Град | Загреб, Хрватска |
Србобран: лист за политику, народну просвету и привреду је било гласило Српске народне самосталне странке у банској Хрватској које је, са прекидима, излазило од 1884. до 1914. године у Загребу.
Историјат
[уреди | уреди извор]
Лист је почео излазити у Загребу октобра 1884. Покренуо га је барон Јован Живковић, а први уредник био је Павле Јовановић. Штампан је на ћирилици, и првобитно је излазио два до три пута недељно, а од јануара 1900. сваки дан. Привремено је престао да излази септембра 1902, након немира који су у Загребу избили због чланка Николе Стојановића Срби и Хрвати. Од децембра 1902. излазио је под називом Нови Србобран, а од 1907. до 1914. године поново као Србобран.[1] Лист је забрањен по избијању Првог светског рата.
У периоду 1902-1914. године уредништво листа чинили су Светозар Прибићевић (главни уредник), његова браћа Адам, Милан и Валеријан, Јован Бањанин и Будислав Будисављевић.[2]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Неки уредници српских новина и часописа на територији данашње Хрватске, а ондашње Аустроугарске, нису имали дужи животни век. Тако је родом Корчуланин, Србин католик Антун Фабрис, након тамновања због објављивања песме Бокешка ноћ у првом књижевном часопису у Дубровнику - Срђ, трајно нарушио своје здравље и преминуо је у 40. години живота. Католички Србин Луко Зоре је поживео 60 година, а уредник Српског гласа у Загребу, Милан Ђорђевић умире у 39. години.[3] Павле Јовановић, први уредник Србобрана, који је такођер био у тамници због неких чланака (критике аустроугарске власти у БиХ) [4] умире у напону снаге и политиког талента у 48. години живота.[5] Сава Бјелановић, уредник Српског листа, који је касније забрањен и каснијег Српског гласа (Задар) живи до своје 46. године. Будислав Будисављевић уредник Новог Србобрана и Српскога кола умире, као и новинар и уредник Српског кола, Милан Грчић, у 42. години живота. Сима Лукин Лазић, власник и уредник листа Врач погађач умире у 40. години.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Srbobran”. www.enciklopedija.hr.
- ^ Гашић, Ранка (2001). „Модерно у схватањима Српске самосталне странке 1903–1914. године”. Дијалог повјесничара-историчара 3 Печуј 12-14. мај 2000.
- ^ Артуковић 2001, стр. 103.
- ^ Артуковић 2001, стр. 120, 126.
- ^ Артуковић 2001, стр. 107.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901-1914: Српско коло 1903-1914. Београд: Службени гласник; Загреб: СКД „Просвјета”
- Артуковић, Мато (2001). Срби у Хрватској (Куеново доба). Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ISBN 953-6659-09-3.