Пређи на садржај

Софест

С Википедије, слободне енциклопедије
Филмски фестивал Сопот
СОФЕСТ
Лого фестивала
ЖанрДомаћи дугометражни филм
Датум(и)јул месец
Основан1972.
Трајање5 дана
Типфилмски
ЛокацијаЦентар за културу Сопот, Сопот, Србија
ОснивачиСкупштина општине Сопот
Веб-сајт
sofest.rs
ffs.rs

Филмски фестивал Сопот — СОФЕСТ је један од најстаријих фестивала у Србији, са дугом традицијом слободе изражавања.[1] Основан је 1972. године под именом Слободарске филмске свечаности.[2] Одржава се сваке године током јула месеца у Центру за културу Сопот у Сопоту. Организатор фестивала је Скупштина општине Сопот.

Историја фестивала

[уреди | уреди извор]

Слободарске филмске свечаности основала је Скупштина општине Сопот, одлуком од 3. новамбра 1972. године. Фестивал је први пут одржан од 20. до 24. децембра 1972. године. Касније је манифестација пренета у прву недељу јула, како би се обухватили значајни датуми тог времена - 2. јули, Дан општине Сопот, 4. јули, Дан борца, и 7. јули, Дан устанка народа Србије.[2]

Године 1989. град Београд је уврстио Слободарске филмске свечаности у ред својих манифестација.[2]

90-те године 20. века

[уреди | уреди извор]

Током деведесетих година 20. века Слободарске филмске свечаности су преименоване у Филмски фестивал Сопот - СОФЕСТ, а због економских тешкоћа и изолације земље, Фестивал је од међународне манифестације постао фестивал домаћег филма. Године 1996. организацију Филмског фестивала поново преузима Скупштина општине Сопот[2]

СОФЕСТ у 21. веку

[уреди | уреди извор]

Године 2007. фестивал поново постаје манифестација у области културе од значаја за град Београд.[2][3] За организацију СОФЕСТ-а град Београд издвојио је 2016. године 3,5 милиона динара, док је 2017. године та сума износила 4,1 милион.[4]

Концепт фестивала

[уреди | уреди извор]

Слободарске филмске свечаности биле су фестивал филмског стваралаштва који се по карактеру и циљевима разликовао од већине до тада постојећих. Основни циљ фестивала био је да окупи филмске ствараоце чији су филмови прожети слободарским и хуманим порукама, уз приказивање филмова са идејном и уметничком садржином којом се битно доприноси реафирмацији идеја слободе и општедруштвеног прогреса.[3]

На фестивалу су годинама присуствовале делегације филмских стваралаца из иностранства (Совјетског Савеза, Мађарске, Кине, Аустрије, Бугарске и др).[2] Током свог постојања фестивал је постао интернационална филмска манифестација. Најзаступљеније су биле кинематографије и аутори који у свету филма досежу сам врх, али су представљене и мање познате кинематографије (Обала Слоноваче, Занзибар, Вијетнам).[3]

Све до 90-их година један фестивалски дан био је посвећен најпознатијим редитељима, међу којима су били Миомир-Мики Стаменковић, Столе Јанковић, Александар Саша Петровић, Коста Гаврас, Михаил Пташук, Пуриша Ђорђевић, Сергеј Бондарчук, Григориј Чухрај и Крсто Шканата.[3]

Године 2015. године концепт фестивала је модификован. Сваке године фестивал је бити фокусиран на неку од филмских професија које обично нису у првом плану других фестивала. Међу тим професијама су сниматељ, директор фотографије, композитор, дизајнер звука, монтажер, сценограф и костимограф.[1]

Жири фестивала

[уреди | уреди извор]

Жири за вредновање филмова и глумачких остварења сачињавало је Веће народних хероја, састављено од чланова из свих република и покрајина тадашње СФРЈ и један број културних и јавних радника. Од 1990. године жири чине искључиво филмски и културни радници.[2] Од 2015. године о победницима одлучује трочлани жири, а награда се састоји од плакете и новчаног дела. Стручни жири бира, поред филмских радника у професији која је те године у фокусу, и најбољег редитеља и сценаристу, док публика бира најбољи филм, глумца и глумицу, који добијају новчану награду и статуету.[1]

Награда за најбољег глумца и глумицу

[уреди | уреди извор]

Од 2016. године награде публике за најбољег глумца и најбољу глумицу фестивала зове се по легендарном српском глумцу Велимиру Бати Живојиновићу.[5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „FILMSKI FESTIVAL U SOPOTU – SOFEST”. zvanična prezentacija. Filmski centar Srbije. Приступљено 18. 5. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ е „СО-фест”. званична презентација. Центар за културу Сопот. Архивирано из оригинала 25. 06. 2018. г. Приступљено 18. 5. 2018. 
  3. ^ а б в г „O festivalu - Istorija”. Zvanična prezentacija Festivala. СОФЕСТ. Приступљено 18. 5. 2018. 
  4. ^ Аранђеловић, И. (27. 6. 2017). „Софест у старом руху”. Политика (он-лајн издање). Приступљено 18. 5. 2018. 
  5. ^ „Nagrada publike SOFEST od ove godine nosi Batino ime”. b92.net. Б92. Танјуг. 24. 6. 2016. Архивирано из оригинала 25. 6. 2016. г. Приступљено 27. 6. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Софест&oldid=28908140”