Пређи на садржај

Симон Вукчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Симон Вукчевић
Симон Вукчевић, 2013. године
Лични подаци
Пуно име Симон Вукчевић
Датум рођења (1986-01-29)29. јануар 1986. (38 год.)
Место рођења Титоград, СФРЈ
Висина 1,79 m
Позиција везни играч
Јуниорска каријера
1996—2002 Забјело
2002—2003 Партизан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2006 Партизан 52 (13)
2006—2007 Сатурн 28 (1)
2007—2011 Спортинг Лисабон 77 (13)
2011—2013 Блекберн роверс 16 (1)
2013 Карпати 2 (0)
2013 Војводина 10 (0)
2014—2015 Левадијакос 30 (2)
2015—2016 Еносис 15 (1)
2016—2017 Чавес 11 (0)
2018 Будућност 0 (0)
Репрезентативна каријера
2003—2006 СЦГ до 21 8 (1)
2004 СЦГ до 23 3 (1)
2005—2006 СЦГ 5 (0)
2007 Црна Гора до 21 1 (1)
2007—2014 Црна Гора 45 (2)
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2004. Немачка Србија и Црна Гора

Симон Вукчевић (Титоград, 29. јануар 1986) бивши је црногорски фудбалер. Играо је на позицији офанзивног везног играча.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке научио је у ФК Забјело из Подгорице, наставио у млађим категоријама подгоричке Будућности, да би врло брзо био примећен од стране скаута београдског Партизана, па је већ са 16 година стигао међу "црно-беле".

Провео је две године у кадетском и омладинском тиму Партизана, након чега је дебитовао за први тим у завршници сезоне 2002/03. У следећој је, још увек врло млад, тек повремено добијао шансу, да би у сезони 2004/05. (када је задужио дрес са бројем 1),[1] мада најмлађи, био међу водећим играчима Партизана, како у првенству које је освојено без пораза, тако и у Купу УЕФА, где је Партизан стигао до осмине финала.[2] Провео је и први део сезоне 2005/06. у клубу након чега је у зимском прелазном року продат.

У децембру 2005. је потписао петогодишњи уговор са руским Сатурном.[3] Није се баш најбоље снашао у клубу, па је чак у јулу био премештен у резервни тим. Тренер Владимир Вајс га је јавно критиковао због наводног лошег понашања на тренинзима и лоших манира.[4] Ту сезону је Сатурн завршио на разочаравајућем 11. месту на табели. Вукчевић је у том периоду изјавио да жали што је прешао у Сатурн и да би волео да пређе у неки клуб са више амбиција.[5]

Следеће сезоне је коначно добио шансу, постигао је и свој први гол, али ускоро је потпуно изгубио место у тиму. Ни промена тренера (дошао је Гаџи Гаџијев) није много променила његов статус јер је био ван првог тима.

У јуну 2007. Сатурн је договорио трансфер у висини од 4 милиона евра са Спортингом из Лисабона али је проблем настао кад је Сатурн тражио и 20% од идућег трансфера. Ипак, 28. јуна 2007. потписан је уговор на 2 милиона евра и поделу зараде од следећег трансфера.[6] Вукчевић је у Спортингу провео наредне четири године и током тог периода је наступио на 131 такмичарској утакмици а постигао је 28 голова.[7]

У августу 2011. године је потписао трогодишњи уговор са енглеским премијерлигашем Блекберн роверсима.[8] Дебитовао је за Блекберн 17. септембра, у 5. колу Премијер лиге, када је његов тим савладао Арсенал резултатом 4:3.[9] Први гол за клуб је постигао три дана касније у победи 3:2 над Лејтон Оријентом у Лига купу.[10] Први, а испоставиће се и једини, премијерлигашки гол је постигао 11. децембра 2011. у поразу 2:1 на гостовању Сандерленду.[11] Наступио је на укупно седам првенствених утакмица током такмичарске 2011/12. у којој је Блекберн испао из Премијер лиге. Почео је и наредну 2012/13. сезону у клубу. Наступио је на девет утакмица у Чемпионшипу, без постигнутог гола, након чега је 31. јануара 2013. раскинуо уговор са клубом.[12]

Крајем фебруара 2013. је потписао уговор са украјинским клубом Карпати Лавов. У летњем прелазном року 2013. је обукао дрес новосадске Војводине.[13] У Новом Саду се задржао само шест месеци, а следећа станица у каријери му је била грчки Левадијакос (2014-15).

У јулу 2015. прелази у кипарски Еносис Неон Паралимни. У јуну 2016. се вратио у Португал, потписавши за новог португалског прволигаша Чавес, из истоименог града од 40-ак хиљада становника. У фебруару 2018. је као слободан играч потписао једногодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[14] Ипак за Будућност није заиграо пошто је већ наредног месеца одлучио да заврши играчку каријеру.[15]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]

Са 18 година је заслужио поверење селектора Владимира Петровића "Пижона" и постао је члан младе репрезентације која је представљала Србију и Црну Гору на Европском првенству 2004. у Немачкој. У финалу су били поражени од Италије. Два месеца касније био је у тиму и за Олимпијске игре 2004. у Атини. Освојили су последње место у групи (иза Аргентине, Аустралије и Туниса). Играо је и за младу селекцију која се квалификовала за првенство у Португалу 2006. али му је селектор Драган Окука указао поверење само на првој утакмици.

Селектор Илија Петковић, који је водио сениорску репрезентацију СЦГ, позвао га је 2005. да наступи за "А" тим. Дебитовао је у фебруару 2005. у мечу са Бугарском. Укупно је одиграо 5 мечева.[16]

После распада државне заједнице Вукчевић је наставио да игра за младу и сениорску репрезентацију Црне Горе.

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Спортинг Лисабон

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Партизан: Симон Вукчевић носи број 1”. b92.net. 1. 8. 2004. 
  2. ^ „Симон Вукчевић”. partizanopedia.rs. Приступљено 3. 4. 2022. 
  3. ^ „Симон Вукчевић и званично у Сатурну”. b92.net. 10. 12. 2005. 
  4. ^ Da Cunha, Pedro Jorge (3. 6. 2007). „F.C. Porto: Vukcevic está em conflito com o F.C. Saturn e é um alvo apetecível” [F.C. Porto: Vukcevic is at war with F.C. Saturn and is a nice target] (на језику: португалски). Mais Futebol. Приступљено 15. 11. 2020. 
  5. ^ „Pogrešio Sam”. Kurir. 14. 2. 2007. Архивирано из оригинала 05. 10. 2011. г. Приступљено 3. 4. 2022. 
  6. ^ „Oferta pública de subscrição – Prospecto” [Public offer for subscription – Prospect] (PDF) (на језику: португалски). Sporting CP. 10. 12. 2010. Приступљено 13. 1. 2011. 
  7. ^ „Vukčević napušta Sporting”. b92.net. 12. 8. 2011. Приступљено 3. 4. 2022. 
  8. ^ „Simon Vukčević uz Raću u vezi Blekburna”. mondo.rs. 23. 8. 2011. Приступљено 3. 4. 2022. 
  9. ^ „Simon debitovao, Blekburn poslije preokreta pobijedio Arsenal”. vijesti.me. 17. 9. 2011. Приступљено 3. 4. 2022. 
  10. ^ „Blackburn 3–2 Leyton Orient”. BBC Sport. 21. 10. 2011. Приступљено 30. 5. 2012. 
  11. ^ McNulty, Phil (11. 12. 2011). „Sunderland 2–1 Blackburn”. BBC Sport. Приступљено 30. 5. 2012. 
  12. ^ „Vukcevic departs”. Blackburn Rovers F.C. 31. 1. 2013. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 1. 2. 2013. 
  13. ^ „Симон Вукчевић у Војводини”. b92.net. 10. 8. 2013. 
  14. ^ „Симон Вукчевић потписао за Будућност”. cdm.me. 16. 2. 2018. Приступљено 17. 2. 2018. 
  15. ^ „Симон Вукчевић завршио каријеру”. novosti.rs. 30. 3. 2018. Приступљено 3. 4. 2018. 
  16. ^ „Симон Вукчевић”. reprezentacija.rs. Приступљено 3. 4. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Симон_Вукчевић&oldid=28781520”