Пређи на садржај

Село

С Википедије, слободне енциклопедије
Поглед на сремско село Луг.
Пејзаж села.
Туристичко село Лерд у провинцији Ардабил, Иран[1][2]
Старо село Холоко,[3] Ноград, Мађарска (Унесков светска баштина)

Село (понекад сеоско или рурално насеље) је једна од три врсте људских насеља.[4][5] Основни је облик територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави пољопривредом. Села су обично стална насеобина, са фиксним обитавалиштима; међутим, пролазна села могу постојати. Насеобине у селу су прилично близу једна другој, а не раштркане по пределу, као раштркано насеље.

У прошлости су села била уобичајени облик заједнице за друштва која се баве самоодрживом пољопривредом, као и за нека непољопривредна друштва. У Великој Британији заселак је стекао право да се зове село када сагради цркву.[6] У многим културама, вароша и градова је било мало, са само малим делом становништва који је живео у њима. Индустријска револуција привукла је већи број људи да раде у млиновима и фабрикама; концентрација људи довела је до тога да многа села прерасту у варошице и градове. То је омогућило и специјализацију рада и заната и развој многих заната. Тренд урбанизације се наставља, али не увек везано за индустријализацију. Историјски гледано, куће су биле распоређене заједно ради друштвености и одбране, и земљиште око стамбених објеката је обрађивано. Традиционална рибарска села[7][8] су била заснована на занатском риболову[9][10] и налазила се у близини рибарских подручја.

Дефиниција села

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико различитих дефиниција сеоског насеља:

  • Поред града и мјешовитог насеља, као полифункцијских насеља, село се може дефинисати као монофункцијско насеље, тј. насеље у коме је превасходно заступљено само једно занимање, и то првенствено пољопривреда. Нека села могу имати поред пољопривреде као главног занимања и неколико секундарних, као што су здравство или школство.
  • Село је назив за свако насеље са мањим бројем становника.

Становници села се називају сељацима, при чему се под тим термином често подразумева и особа која се бави пољопривредном производњом.

  • Традиционално, село је заједница земљорадничких, сточарских и мјешовитих домаћинстава, на одређеној територији, при чему су та домаћинства повезана радним, социјалним и економских везама. (Ј. Цвијић)
  • Савремена дефиниција прецизира да је село насеље где се највећи део становништва бави пољопривредом, густина насељености није већа од 10—20 становника по хектару, слабо је комунално опремљено, у дворишту се налази барем један привредни објекат и спољне функције су слабо развијене. (Б. Којић)

Сеоска територија

[уреди | уреди извор]

Сеоска територија обухвата одређену површину која је искоришћена за потребе пољопривредне производње, као и за биологија|биолошку и економску егзистенцију човека. У погледу насеобинско-производног садржаја може се издвојити:

  • хомогена територија (прави сеоски тип, са изразитим сељаштвом, удаљене од градова)
  • нехомогена територија (осим аграрних има и урбано-индустријских својстава)

Основна подела сеоских територија је на:

  • примарно рурално подручје (више суседних насеља и њихових атара)
  • другостепено рурално подручје (рурална територија која обухвата више повезаних сеоских подручја)

У административном погледу сеоска територија се дели на:

  • сеоски атар (територија која припада неком селу - насеље са околним земљиштем, дели се на потесе. Службено се назива катастарска општина)
  • катастарски срез (највећа организациона јединица сеоске територије која обухвата више катастарских општина сличних делатности)

Типологија сеоских насеља

[уреди | уреди извор]

Сеоска насеља се класификују према бројним мерилима од којих треба издвојити следеће:

  • генетска типологија
    • спонтано настала (хетерогена, шаролика, неправилна)
    • настала под неком интервенцијом (читлуци,[11][12] ушорена села)
    • настала под интервенцијом власти (села у Војводини)
    • дивља насеља (у предграђима већих градова)
  • демографска типологија
    • најмања села („патуљаста“ — до 100 становника и „мала“ — 101—500 становника)
    • средња села (501-1000 становника и 1.001—2.000 становника)
    • велика села („већа“ — 2.001—3.000 становника и „највећа“ — преко 3.000 становника)

Физиономска типологија села

[уреди | уреди извор]

Према физиономској структури рурална насеља се могу поделити на више начина, али нашој литературу је најкарактеристичнија следећа подела:

  • збијена села (густо концентрисани стамбени објекти)
  • разбијена села (раштркани стамбени објекти)
  • прелазна (мешовита)

Према облику можемо издвојити три типа сеоских насеља:

  • округласта
  • издужена (уз пут или реку)
  • зракаста

Села у Србији

[уреди | уреди извор]

У Централној Србији има укупно 4.243 насеља од чега је 3.300 рурално (78,5%). Сва она су издвојена у неколико категорија: усамљена, ратарска, сточарска, приградска, специјализована, рударска, индустријско-аграрна, бањска, лечилишна, седишта општина или сеоских заједница и др.

Цвијићева физиономска типологија

[уреди | уреди извор]

Проучавањем насеља како сеоских тако и градских на нашим просторима, нарочито на Балканском полуострву бавио се наш географ Јован Цвијић. Он их је поделио на три групе — збијена, разбијена и мешовита, где је издвојио неколико типова и класа.

Села разбијеног типа

[уреди | уреди извор]

Села разбијеног типа имају раштркану стамбену структуру. Цвијић је издвојио три типа и две врсте ових села.

  • старовлашки тип (карактеристична за Стари Влах, Босну и Херцеговину све до Алпа. Оваква насеља имају ширину до 5—6 km, деле се на засеоке који су међусобно удаљени и по километар или два)
    • шумадијска врста (до 19. века је била у саставу старовлашког типа, када су се нагло развила. Овде су се засеоци развили у посебна насеља, нарочито су напредовали друмски засеоци који се деле на неколико подврста)
    • мачванска и јасеничка врста (као и шумадијска до 19. века је била у саставу старовлашког типа. Карактеристична је за Мачву, Тамнаву и Колубару. Мачванска села су крстастог, а јасеничка звездастог облика)
  • карсни тип (карактеристичан је за динарски предео. То су села настала у и на контакту вртача, увала, крашких поља и др.)
  • ибарски тип (карактеристичан је за Ибар, Рашку и родопски предео. чине их „џемати“ смештени на брдима и међусобно одвојени долинама)

Села збијеног типа

[уреди | уреди извор]

Села збијеног типа имају густу стамбену структуру. Цвијић је издвојио четири типа оваквих насеља:

  • тимочки тип (пружа се од Дунава до Велеса. Насеље је округло и збијено, све улице воде ка центру, где је најчешће црква, дућан или чесма. Деле се на „махале“)
  • читлучки тип (настао за време Турака и одржао се до 19. века. Насеља су квадратна, озидана са чифчијским и беговским кућама. У дворишту се налазе „харемлуци“ и „селамлуци“)
  • медитерански тип (карактеристичан за обале Јадрана, Јонског и Егејског мора) дели се на три подтипа:
  • турско-источњачки тип (карактеристичне за све делове Балкана где су владали Турци. Улице су калдрмисане и кривудаве са ћорсокацима, куће увучене у дворишта, озидане и без прозора ка улицама)

Села мешовитог типа

[уреди | уреди извор]

Села мешовитог типа се налазе на прелазу између збијеног и разбијеног типа. Цвијић издваја само један тип оваквих насеља:

  • читлучки тип (постојао је до 19. века, а затим се трансформисао у неке од горепоменутих типова. Куће су биле озидане, а улице калдрмисане)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ www.sirang.com, Sirang Rasaneh. „Top-Rated Villages of Iran 2023 - ITTO”. itto.org | Iran Tourism & Touring. Приступљено 2023-01-31. 
  2. ^ Tours, Iransafar (2021-11-08). „10 Most Fascinating Villages of Iran”. Iran Safar Travel (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31. 
  3. ^ „Old Village of Hollókő and its Surroundings”. UNESCO World Heritage Convention. United Nations Educational Scientific and Cultural Organization. Приступљено 22. 4. 2023. 
  4. ^ „What is a Hamlet?”. Cultural World (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15. 
  5. ^ „Difference Between Hamlet and Village”. Compare the Difference Between Similar Terms (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15. 
  6. ^ Dr Greg Stevenson, "What is a Village?" Архивирано 23 август 2006 на сајту Wayback Machine, Exploring British Villages, BBC, 2006, accessed 20 October 2009
  7. ^ CIA World Factbook Updated 9 April 2009.
  8. ^ „Tai O Fishing Village”. Архивирано из оригинала 18. 5. 2011. г. Приступљено 20. 4. 2009. 
  9. ^ Garcia, S.M. (2009). „Glossary”. Ур.: Cochrane, K.; Garcia, S.M. A fishery managers handbook. FAO and Wiley-Blackwell. стр. 473—505. 
  10. ^ „14.b.1 Access rights for small-scale fisheries | Sustainable Development Goals”. Fao.org. Приступљено 29. 1. 2022. 
  11. ^ „Glossary 7 of 9”. theottomans.org. 2009. Приступљено 12. 11. 2009. 
  12. ^ Lamp & Jackson (1950). Economic history of the Balkans. стр. 376. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]