Пређи на садржај

Сврачковци

Координате: 44° 04′ 00″ С; 20° 32′ 00″ И / 44.066666° С; 20.533333° И / 44.066666; 20.533333
С Википедије, слободне енциклопедије
Сврачковци
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 462
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 00″ С; 20° 32′ 00″ И / 44.066666° С; 20.533333° И / 44.066666; 20.533333
Временска зонаUTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST)
Апс. висина517 m
Сврачковци на карти Србије
Сврачковци
Сврачковци
Сврачковци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Сврачковци су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 462 становника. Удаљено је 5 км од Горњег Милановца, Ибарском магистралом у правцу ка Београду. Налази се на јужним падинама планине Рудник, на надморској висини од 360 до 500 м и на површини од 1.451 ха.[1]

Скретање ка бањи Сврачковци

Село је добило име по птици сврачак, којих је било много на подручју села. Време настанка имена није утврђено. Међутим, зна се да је ово село названо Бастах у турском попису 1476. године. Тада је имало 8 домова. Један локалитет села и данас се зове Бастаја.[1] Пред најездом Турака староседелачко становништво села се иселило. У 18. веку село је наново насељено од стране досељеника из Старог Влаха и Црне Горе.[1]

Сврачковци се налазе између Горњег Милановца и Рудника, а кроз њега пролази Ибарска магистрала. Село је веома раштркано и поједини засеоци су доста удаљени међу собом. Село се дели на Горњи крај и Доњи крај, такође и на више малих заселака. Свега у селу има 134 домаћинства.

Сеоска порта је код једне липе у Урошевића Потоку, а школа и задруга су у Пољу, поред друма. Записа у селу има десет, а литија се носи на Бели четвртак.

У селу постоји извор лековите воде.

У Сврачковцима рођен је Јован Лазић - Козељац, јунак из Првог и Другог српског устанка и кнез на 12 села Рудничке нахије, која је називана Лазићева кнежина. Умро је 1831. године у 68. години живота. У селу и данас живе предања из историјске прошлости села и борбе за ослобођење и опстанак.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Сврачковцима (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Милораду Лазићу у Сврачковцима, Крајпуташ Ранку Илићу у Сврачковцима, Крајпуташ Павлу Ж. Лазићу у Сврачковцима, Крајпуташ Живојину Илићу у Сврачковцима.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 145 ратника. Погинуло их је 79 а 66 је преживело.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 672 становника, 1921. године 588, а 2002. године тај број је спао на 493.[1]

У насељу Сврачковци живи 393 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (41,1 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 165 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 810
1953. 788
1961. 620
1971. 546
1981. 535
1991. 487 486
2002. 491 491
2011. 462
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
490 99,79%
Македонци
  
1 0,20%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 371. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]