Пређи на садржај

Светски клупски изазов (рагби 13)

С Википедије, слободне енциклопедије
Светски клупски изазов у рагбију 13
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 29. сезона Светског клупског изазова у рагбију тринаест 2021.
Спортрагби 13
Основана1976.
Број тимова2
Највише титулаСиднеј рустерс  Аустралија (5)
Тренутни
првак
Сиднеј рустерс  Аустралија

Светски клупски изазов у рагбију тринаест (енгл. World Club Challenge) је такмичење, у коме се за титулу клупског првака Света у рагбију тринаест боре шампион НРЛ-а (најквалитетнијег клупског рагби 13 такмичења Јужне хемисфере) и шампион Суперлиге (најквалитетнијег клупског рагби 13 такмичења Северне полулопте).[1]

Прва сезона је одржана 1976. године, а до сада су највеће успехе забележили аустралијски и енглески рагби 13 клубови. Финала Светског клупског изазова су се играла на стадионима у Аустралији, Енглеској и на Новом Зеланду.[2] Предност домаћег терена има значај, Аустралија је удаљена од Енглеске 15 200 километара. Сиднеј рустерси су освојили највише светских титула и само они су успели да одбране титулу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Прва сезона је одржана 1976. а у финалу су се састали аустралијски представник Истерн субурбс и енглески представник Сент Хеленс. Друга сезона је одржана 1987. када је Виган победио Менли Воринго. 1997. је уведена награда од милион долара за победника такмичења.

Током прве деценије двадесетпрвог века, финала су се играла у јануару и у фебруару, у Великој Британији, а углавном су побеђивали енглески представници. Аустралијанци су почели да се жале, на џетлег, умор од авионских путовања, као и термин одигравања утакмица ван сезоне.

2014. године такмичење је одржано у Аустралији, а Сиднеј је као домаћин пред више од 30 000 гледалаца победио Виган вориорсе.

Од 2015. до 2017. играла се Светска клупска серија, учествовало је шест клубова, три из НРЛ-а и три из Суперлиге.

Од 2018. такмичење се вратило на стари концепт једне утакмице, финала.

До сада је осамнаест клубова учествовало у финалу, а дванаест клубова се окитило светском титулом. Тринаест пута су титулу освајали енглески представници, а четрнаест пута клубови из Аустралије. Аустралијски Синдеј рустерси су највише пута освајали светску титулу, чак пет пута. Енглески Виган је осам пута играо у финалу, четири пута је освојио титулу, а четири пута је изгубио. Међу седам клубова који су играли у финалу, али нису успели да освоје светску титулу су Кронула шаркс, Вестс тајгерс, Кантербери булдогс, Њукасл најтс, Хантер маринерс, Канбера рајдерс и Пенрит пантерс. Пет енглеских рагби 13 клубова и седам аустралијских рагби 13 клубова су до сада освајали Светски клупски изазов.

Списак финала

[уреди | уреди извор]
  • 1976. Истерн субурбс (Аустралија) Аустралија - Сент Хеленс (Енглеска) Енглеска 25-2, Крикет стадион у Сиднеју, 26 000 гледалаца


  • 1987. Виган вориорс (Енглеска) Енглеска - Менли воринго (Аустралија) Аустралија 8-2, Централни парк у Вигану, 36 000
  • 1989. Виднес вајкингс (Енглеска) Енглеска - Канбера рајдерс (Аустралија) Аустралија 30-18, Олд Трафорд, 30 000


  • 1991. Виган вориорс (Енглеска) Енглеска - Пенрит пантерс (Аустралија) Аустралија 21-4, Енфилд, 20 000
  • 1992. Бризбејн бронкос (Аустралија) Аустралија - Виган вориорс (Енглеска) Енглеска 22-8, Централни парк у Вигану, 17 000
  • 1994. Виган вориорс (Енглеска) Енглеска - Бризбејн бронкос (Аустралија) Аустралија, 20-14, Спортски центар Квинсленд, 54 000
  • 1997. Бризбејн бронкос (Аустралија) Аустралија - Хантер маринерс (Енглеска) Енглеска 36-12, Маунт смарт стадион, 10 000
  • 2000. Мелбурн сторм (Аустралија) Аустралија - Сент Хеленс (Енглеска) Енглеска 44-6, Стадион ДВ, 13 000
  • 2001. Сент Хеленс (Енглеска) Енглеска - Бризбејн бронкос (Аустралија) Аустралија 20-18, Стадион Рибок, 16 000
  • 2002. Бредфорд булс (Енглеска) Енглеска - Њукасл најтс (Аустралија) Аустралија 41-26, Стадион Кирклес 21 000
  • 2003. Сиднеј рустерс (Аустралија) Аустралија - Сент Хеленс (Енглеска) Енглеска 38-0, Стадион Рибок 19 000
  • 2004. Брефорд булс (Енглеска) Енглеска - Пенрит пантерс (Аустралија) Аустралија 22-4, Стадион Кирклес 18 000
  • 2005. Лидс рајнос (Енглеска) Енглеска - Кантербери булдогс (Аустралија) Аустралија 39-32, Еланд роуд, 37 000
  • 2006. Бредфорд булс (Енглеска) Енглеска - Вестс тајгерс (Аустралија) Аустралија 30-10, Стадион Кирклес, 19 000
  • 2007. Сент Хеленс (Енглеска) Енглеска - Бризбејн бронкос (Аустралија) Аустралија 18-14, Стадион Рибок, 23 000
  • 2008. Лидс рајнос (Енглеска) Енглеска - Мелбурн сторм (Аустралија) Аустралија 11-4, Еланд роуд, 33 000
  • 2009. Менли воринго (Аустралија) Аустралија - Лидс рајнос (Енглеска) Енглеска 28-20, Еланд роуд, 28 000
  • 2010. Мелбурн сторм (Аустралија) Аустралија - Лидс рајнос (Енглеска) Енглеска 18-10, Еланд роуд, 27 000


  • 2011. Сент Џорџ Илавара дрегонс (Аустралија) Аустралија - Виган вориорс (Енглеска), Енглеска 21-15, Стадион ДВ, 24 000
  • 2012. Лидс рајнос (Енглеска) Енглеска - Менли воринго (Аустралија) Аустралија 26-12, Стадион Хејдингли, 21 000
  • 2013. Мелбурн сторм (Аустралија) Аустралија - Лидс рајнос (Енглеска) Енглеска 18-14, Стадион Хејднигли 20 000
  • 2014. Сиднеј рустерс (Аустралија) Аустралија - Виган (Енглеска) Енглеска 36-14, Фудбалски стадион у Сиднеју, 31 000
  • 2015. Саут Сиднеј ребитс (Аустралија) Аустралија - Сент Хеленс (Енглеска) Енглеска 39-0, Ленгтри парк, 17 000.
  • 2016. Норт Квинсленд каубојс (Аустралија) Аустралија - Лидс (Енглеска) Енглеска 38-4, Стадион хејдингли, 19 000.
  • 2017. Виган вориорс (Енглеска) Енглеска - Кронула шаркс (Аустралија) Аустралија 22-6, Стадион ДВ, 21 000.
  • 2018. Мелбурн сторм (Аустралија) Аустралија - Лидс (Енглеска) Енглеска 38-4, Стадион у Мелбурну, 19 0000.
  • 2019. Сиднеј рустерс (Аустралија) Аустралија - Виган вориорс (Енглеска) Енглеска 20-8, Стадион ДВ, 21 000.
  • 2020. Сиднеј рустерс (Аустралија) Аустралија - Сент Хеленс (Енглеска) Енглеска 20-12, Стадион Тотали викед, 16 000.

Табела освајача

[уреди | уреди извор]
  • Сиднеј рустерс Аустралија 5 светских титула.
  • Виган вориорс Енглеска 4
  • Лидс Енглеска 3
  • Мелбурн Аустралија 3
  • Бредфорд Енглеска 3
  • Сент Хеленс Енглеска 2
  • Бризбејн бронкос Аустралија2
  • Менли воринго Аустралија 1
  • Виднес вајкингс Енглеска 1
  • Сент Џорџ Иливара дрегонс Аустралија 1
  • Саут Сиднеј ребитс Аустралија 1
  • Норт Квинсленд каубојс Аустралија 1

НРЛ и Суперлига

[уреди | уреди извор]
  • Представници НРЛ-а су освајали светску титулу 1976, 1992, 1997, 2000, 2003, 2009, 2011, 2013, 2014, 2015, 2016, 2018, 2019, 2020.
  • Представници Суперлиге су освајали светску титулу 1987, 1989, 1991, 1994, 2001, 2002, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2012, 2017.

Стадиони

[уреди | уреди извор]
  • Стадион Ериксон, Окланд, Нови Зеланд Нови Зеланд
  • Крикет стадион у Синдеју, Аустралија Аустралија
  • Спортски центар Квинсленд, Бризбејн, Аустралија Аустралија
  • Фудбалски Стадион Сиднеј, Аустралија Аустралија
  • Правоугаони стадион у Мелбурну, Аустралија Аустралија
  • Еланд роуд, Лидс, Енглеска Енглеска
  • Стадион ДВ, Виган, Енглеска Енглеска
  • Стадион Макрон, Хорвич, Енглеска Енглеска
  • Џон Смит стадион, Хадерсфилд, Енглеска Енглеска
  • Хејдингли карниџ стадион, Лидс, Енглеска Енглеска
  • Централни парк у Вигану, Енглеска Енглеска
  • Ленгртни парк, Сент Хеленс, Енглеска Енглеска
  • Олд Трафорд, Манчесетер, Енглеска Енглеска
  • Енфилд, Ливерпул, Енглеска Енглеска

Спонзор такмичења

[уреди | уреди извор]

Спонзор Светског клупског изазова је Бетфред кладионица.

Рекорди и статистика

[уреди | уреди извор]
  • Најубедљивија победа - Саут Сиднеј ребитс - Сент Хеленс 39-0. (2015.)
  • Највише поена у финалу - Бризбејн бронкос - Виган вориорс 42-12. (2016.)
  • Хет трик есеја у финалу - Џо Бурџес за Виган против Кронуле.
  • Највише голова у финалу - Адам Рејнолдс за Саут Сиднеј и Кори Паркер за Бризбејн, 12 голова.
  • Највише поена у финалу - Крег Фицџибон, 22 поена за Сиднеј против Сент Хеленса.
  • Највише дроп голова - Кевин Синфилд, два дроп гола за Лидс.
  • Рекордна посета - Бризбејн бронкос - Виган вориорс, 54 220 гледалаца у Квинсленду.

Скај спорт, Скај спортс и Најн нетворк директно преносе утакмице Светског клупског изазова у рагбију 13.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]