Пређи на садржај

Светска антидопинг агенција

Координате: 45° 30′ 03″ С; 73° 33′ 43″ З / 45.5009° С; 73.5619° З / 45.5009; -73.5619
С Википедије, слободне енциклопедије
Светска антидопинг агенција
Основана10. новембар 1999.; пре 25 година (1999-11-10)
Датум оснивања10. новембар 1999.; пре 25 година (1999-11-10)
Типнепрофитна организација
антидопинг организација
Наменаспортски антидопинг
СедиштеМонтреал, Канада
Координате45° 30′ 03″ С; 73° 33′ 43″ З / 45.5009° С; 73.5619° З / 45.5009; -73.5619
Подручје деловањасвет
Руководиоципредседник Витолд Бањка
Међународно чланствоМеђународни олимпијски комитет
Веб-сајтWADA-AMA.org/en

Светска антидопинг агенција (фр. Agence mondiale antidopage, AMA; енгл. World Anti-Doping Agency, WADA) независна[1] је организација чија је улога промовисање и координирање борбе против употребе дрога у спорту.[2] Агенцију је покренуо Међународни олимпијски комитет 1999. године у Лозани, а данас се седиште налази у Канади.

Слоган организације гласи Play True („играј поштено”). Од 2002. године седиште агенције је пребачено у канадски град Монтреал.

Главни документ WADA-е је Светски антидопинг кодекс који је усвојило више од 600 спортских организација широм света, међу којима су разни светски спортски савези, друге антидопинг агенције, МОК, Међународни параолимпијски одбор и др. Дана 26. новембра 2019. усвојена је нова верзија Кодекса који је ступио на снагу 1. јануара 2021.[3][4]

Историја

[уреди | уреди извор]

Светска антидопиншка агенција је фондација настала кроз колективну иницијативу коју води Међународни олимпијски комитет (МОК). Основан је 10. новембра 1999. у Лозани, Швајцарска, као резултат онога што је названо „Декларација из Лозане“,[5] да промовише, координира и прати борбу против дрога у спорту. Од 2002. године седиште организације налази се у Монтреалу, Квебек, Канада. Канцеларија у Лозани је постала регионална канцеларија за Европу. Друге регионалне канцеларије су успостављене у Африци, Азији/Океанији и Латинској Америци. WADA је одговорна за Светски антидопиншки кодекс, који је усвојило више од 650 спортских организација, укључујући међународне спортске федерације, националне антидопиншке организације, МОК и Међународни параолимпијски комитет. Према подацима из 2020, њен председник је Витолд Банка.[6]

Организацију је првобитно финансирао Међународни олимпијски комитет.[7]

Организација

[уреди | уреди извор]

Највиши орган за доношење одлука у WADA је 38-члани фондацијски одбор, који се састоји подједнако од представника МОК-а и представника националних влада.[8] Председника агенције именује Одбор Фондације.[9] Већина свакодневног управљања је делегирана на 12-члани извршни комитет, чије чланство је такође равноправно подељено између МОК-а и влада.[8] Такође постоји неколико подкомитета са ужим надлежностима, укључујући Комитет за финансије и администрацију[10] и Комитет спортиста који чине спортисти.[11]

WADA је међународна организација. Она делегира рад у појединачним земљама регионалним и националним антидопиншким организацијама (RADO и NADO) и налаже да ове организације буду у складу са Светским антидопиншким кодексом.[12][13] WADA такође акредитује око 30 лабораторија за обављање потребних научних анализа за допинг контролу.[14]

Статути организације WADA и Светски антидопиншки кодекс обавезују Суд за спортску арбитражу као крајњу надлежност у одлучивању у случајевима повезаним са допингом.[15]

Светски антидопиншки кодекс

[уреди | уреди извор]

Светски антидопиншки кодекс је документ који је објавила WADA и чији је потписник око 700 спортских организација широм света.[16] Кодекс „хармонизује антидопиншке политике, правила и прописе у спортским организацијама и међу јавним властима“ у сврху „заштите основног права спортиста да учествују у спорту без допинга“.[16][17] Кодекс је допуњен са осам међународних стандарда које је објавила WADA и који покривају теме забрањених супстанци, испитивања и истраживања, лабораторије, изузећа у терапијској употреби, заштиту приватности и личних података, поштовање кодекса од стране потписника, образовање и управљање резултатима.[18] Најновија верзија кода ступила је на снагу 1. јануара 2021. године.[17][19]

Спортске организације су 2004. године примениле Светски антидопиншки кодекс пре Олимпијских игара у Атини, Грчка. У новембру 2007. године, више од 600 спортских организација (међународне спортске федерације, националне антидопиншке организације, Међународни олимпијски комитет, Међународни параолимпијски комитет и низ професионалних лига у разним земљама света) једногласно је усвојило ревидирани Кодекс на Трећој светској конференцији о допингу у спорту, које је ступио на снагу 1. јануара 2009. године.[20]

Године 2013, одобрене су даље измене и допуне Кодекса, удвостручавајући санкције за први прекршај у коме је утврђен намерни допинг, али дозвољавајући блаже санкције за ненамерно кршење правила или за спортисте који сарађују са антидопиншким агенцијама. Ажурирани кодекс је ступио на снагу 1. јануара 2015.[21][22]

Критика

[уреди | уреди извор]

Статистичка валидност тестова

[уреди | уреди извор]

Професор Доналд А. Бери је тврдио да затворени системи које користе антидопиншке агенције не дозвољавају статистичку валидацију тестова.[23] Овај аргумент је подржан у пропратном уводнику у часопису Nature (7. августа 2008).[24] Антидопиншка заједница и научници упознати са антидопиншким радом одбацили су ове аргументе. Дана 30. октобра 2008, часопис Nature (том 455) је објавила писмо уреднику WADA-е у којем се супротставља Беријевом чланку.[25] Међутим, постојао је најмање један случај када је Суд за спортску арбитражу прогласио неважећим развој статистичке границе одлучивања коју је користила WADA у тестирању употребе HGH.[26]

Суен Јангова допиншка контроверза

[уреди | уреди извор]
За више информација погледајте: Суен Јанг § Оптужбе о допингу и контроверзе

Кинески пливач Суен Јанг је 2018. уништио узорке узете током антидопиншког теста. Као оправдање, Суен Јанг, кинески медији, новинари и научници су касније критиовали службеника за допиншку контролу (DCO) задуженог за мисију тестирања због непоштовања одговарајућих протокола.[27] Комисија за допинг, FINA, ослободила је Суена од прекршаја.[28] Међутим, WADA је уложила жалбу на одлуку Суду за спортску арбитражу.[29] Трочлано веће CAS прогласило је Суена кривим за одбијање сарадње са тестерима узорака и забранило му да се такмичи у пливању до фебруара 2028. године.[30][31] Међутим, одлука CAS-а је критикована.[32][33] Швајцарски савезни суд је 22. децембра 2020. поништио одлуку CAS-а због пристрасности председника већа, који је претходно твитовао антикинеске расне увреде.[34] Даље је утврђено да је још један арбитар, Романо Субиото, седео у радној групи WADA-е.[35] Ова забрана је касније смањена на 4 године и 3 месеца уместо на 8 година колико је раније било, што значи да ће Суен моћи да учествује на Олимпијским играма 2024.[36]

Председници

[уреди | уреди извор]
Бр. Датум Име Држава
1 10. новембар 1999 — 31. децембар 2007. Дик Паунд  Канада
2 1. јануар 2008 — 31. децембар 2013. Џон Феји  Аустралија
3 1. јануар 2014 — 31. децембар 2019. Крег Риди  Уједињено Краљевство
4 1. јануар 2020 — данас Витолд Бањка  Пољска

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Л. Белоусов, А.Ватлин, А.Стрелков. Олимпийское движение: история и современность. М.: Планета, 2016. Стр.217-219.
  2. ^ Staff (4. 2. 1999). „Lausanne Declaration on Doping in Sport”. sportunterricht.de,. 
  3. ^ WADA publishes approved 2021 World Anti-Doping Code and International Standards
  4. ^ „Светски антидопинг кодекс (енгл.)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2020. г. Приступљено 22. 07. 2020. 
  5. ^ „Lausanne Declaration on Doping in Sport”. sportunterricht.de. 4. 2. 1999. 
  6. ^ Executive Committee Архивирано 13 јун 2010 на сајту Wayback Machine at WADA official website, June 2014
  7. ^ Hunt, Thomas M. (2011-01-15). Drug Games: The International Olympic Committee and the Politics of Doping, 1960–2008 (на језику: енглески). University of Texas Press. ISBN 9780292739574. 
  8. ^ а б „Governance”. wada-ama.org. WADA. 14. 11. 2013. Приступљено 11. 11. 2015. 
  9. ^ „Briton Sir Craig Reedie elected World Anti-Doping Agency President”. UK Anti-Doping. 15. 11. 2013. Архивирано из оригинала 19. 09. 2015. г. Приступљено 11. 11. 2015. 
  10. ^ „Finance and Administration Committee”. wada-ama.org. Архивирано из оригинала 09. 10. 2018. г. Приступљено 11. 11. 2015. 
  11. ^ „Athlete Committee”. wada-ama.gov. WADA. 15. 11. 2013. Приступљено 11. 11. 2015. 
  12. ^ „National Anti-Doping Organizations (NADO)”. World Anti-Doping Agency. 14. 11. 2013. Приступљено 11. 11. 2015. 
  13. ^ „Regional Anti-Doping Organizations (RADO)”. World Anti-Doping Agency. Архивирано из оригинала 03. 03. 2020. г. Приступљено 13. 04. 2023. 
  14. ^ „Accredited and approved laboratories”. wada-ama.org. WADA. Архивирано из оригинала 13. 11. 2015. г. Приступљено 11. 11. 2015. 
  15. ^ World Anti-Doping Agency: 2009 World Anti-Doping Code Архивирано 24 август 2012 на сајту Wayback Machine
  16. ^ а б „The Code”. wada-ama.org. 14. 11. 2013. Приступљено 28. 7. 2021. 
  17. ^ а б „World Anti-Doping Code” (PDF). World Anti-Doping Agency. Приступљено 28. 7. 2021. 
  18. ^ „International Standards”. wada-ama.org. 14. 11. 2013. Приступљено 28. 7. 2021. 
  19. ^ „2021 Code Review”. World Anti-Doping Agency (на језику: енглески). 2017-12-06. Приступљено 2020-07-15. 
  20. ^ Zorea, Aharon (2014). Steroids (Health and Medical Issues Today). Westport, CT: Greenwood Press. стр. 77–83. ISBN 978-1440802997. 
  21. ^ „Drugs in sport: Wada doubles doping ban in new code”. BBC Sport. 2013-11-15. Приступљено 2014-01-21. 
  22. ^ 2015 World Anti-Doping Code - Final Draft Архивирано 1 фебруар 2014 на сајту Wayback Machine WADA. Retrieved 21 January 2014.
  23. ^ Berry DA (август 2008). „The science of doping”. Nature. 454 (7205): 692—3. Bibcode:2008Natur.454..692B. PMID 18685682. S2CID 205040220. doi:10.1038/454692a.  Full access is restricted to subscribers
  24. ^ „A level playing field?”. Nature. 454 (7205): 667. август 2008. Bibcode:2008Natur.454Q.667.. PMID 18685647. S2CID 158157049. doi:10.1038/454667a Слободан приступ. 
  25. ^ Ljungqvist, Arne; Horta, Luis; Wadler, Gary (2008). „Doping: World agency sets standards to promote fair play”. Nature. 455 (7217): 1176. Bibcode:2008Natur.455.1176L. PMID 18971999. doi:10.1038/4551176a Слободан приступ. 
  26. ^ „Arbitration CAS 2011/A/2566. Andrus Veerpalu v. International Ski Federation (ISF)” (PDF). Bulletin TAS - CAS Bulletin. Court of Arbitration for Sport. Приступљено 2015-04-05. 
  27. ^ „The Sun Yang Case, Explained - Xinhua | English.news.cn”. www.xinhuanet.com. Архивирано из оригинала 28. 11. 2019. г. 
  28. ^ „Australia's Sunday Telegraph Publishes Sun Yang FINA Doping Panel Report In Full, English - & Mandarin”. 13. 7. 2019. 
  29. ^ Group, Dorier (14. 11. 2019). „CAS 2019/A/6148 - Part 1” — преко Vimeo. 
  30. ^ „Chinese swimmer Sun Yang banned for eight years for breaking anti-doping rules”. ABC News. 28. 2. 2020. Приступљено 28. 2. 2020. 
  31. ^ Lord, Craig (28. 2. 2020). „Sun Yang Vs WADA Verdict: Damning Eight-Year Ends Career Of Chinese Controversy”. Swimming World Magazine. Приступљено 28. 2. 2020. 
  32. ^ „Why the Sun Yang decision should be overturned”. 15. 5. 2020. 
  33. ^ „Should changes follow Sun Yang's eight year ban?”. 12. 6. 2020. 
  34. ^ Panja, Tariq (23. 12. 2020). „Chinese Swimmer's Doping Ban is Lifted After Accusation of Racism”. The New York Times. 
  35. ^ „Working Group on the Review of WADA Governance Reforms”. 26. 11. 2020. 
  36. ^ „Sun Yang's Ban Reduced to Four Years & 3 Months, Still Out of Tokyo Olympics”. 22. 6. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светска_антидопинг_агенција&oldid=25920468”