Пређи на садржај

Свахили (језик)

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Свахили)
Свахили
Кисвахили
Говори се уТанзанија, Демократска Република Конго, Кенија, Сомалија (на Баџуни острва и Барава), Мозамик (углавном Мвани), Бурунди, Руанда, Уганда,[1] Комори, Мајот, Замбија, Малави, иМадагаскар
Број говорника
нејасно. Процењени опсег је од 2 милиона (2003)[2] до 15 милиона (недостаје датум)e21
Л2 говорника: 90 милиона (1991–2015)
Званични статус
Службени језик у
Регулише
Језички кодови
ISO 639-1sw
ISO 639-2swa
ISO 639-3swa – укључујући код
Појединачни кодови:
swc – Конгоански свахили
swh – Обалски свахили
ymk – Макве
wmw – Мвани
Глотологswah1254[3]
  • G.42–43;
  • G.40.A–H (пиџин & креолски)
[4]
Лингосфера99-AUS-m
  Језик староседелаца (свахили или коморски)
  Службени или национални језик
  Радни језик (трговине)


Распрострањеност свахили језика
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Свахили или кисвахили (Kiswahili, превод: језик свахилског народа) језик је из банту групе, који се говори у источној Африци. Ово је аутохтони језик Подсахарске Африке који има највећи број говорника. Као званични језик је заступљен у четири државе, док се његови говорници налазе и у суседним државама и представља лингва франка за овај део Африке, укључујући Танзанију, Кенију, Уганду, Руанду, Бурунди, Мозамбик, и Демократску Републику Конго (ДРК).[5] Коморски језик, који се говори на Коморским острвима се понекад сматра дијалектом свахилија, иако га друге власти сматрају засебним језиком.[6]

Прецизан број говорника свахилског језика, било да им је то први или други језик, није познат и предмет је дебате. Разне процене су направљене и оне широко варирају, од 50 милиона до преко 100 милиона.[7] Земље у којима је свахили службени језик су: Танзанија, Кенија, Уганда и ДРЦ. Шикомор, званични језик на Коморима који се исто тако говори на Мајоту (Shimaore), је сродан са свахилијем.[8] Свахили је један од радних језика Афричке уније и званично је признат као лингва франка Источноафричка заједница.[9] Јужноафричка република је легализирала учење свахилског језика у јужноафричким школама као факултативни предмет од почетка 2020. године.[10]

Значајан део свахилског речника је изведен из арапског[11], што делом потиче од муслиманског становништва које говори арапски. На пример, свахилска реч за „књигу” је kitabu, што је изведена из арапске речи كتاب kitābu (из корена k-t-b „писати”). Међутим, свахилски плурални облик ове речи („књиге”) је vitabu, у складу са банту граматиком према којој је ki- реанализовано као номинални префикс класе, чија множина је vi-.[12]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Свахили је банту језик из сабаки гране.[13] У Гатријеовој географској класификацији, свахили је у банту зони Г, док су други сабашки језици у зони Е70, обично под именом Nyika. Локалне народне језичке теорије су обично сматрале да је свахили мешовити језик зато што садржи велики број позајмљених речи из арапског, као и због тога што је Свахилски народ историјски био муслимански. Међутим, историјски лингвисти не сматрају арапски утицај на свахили довољно значајним да би се овај језик класификовао као мешовити језик, пошто је арапски утицај ограничен на лексичке аспекте, већина који је позајмљена само након 1500. године, док су граматичка и синтаксна структура језика типичног банту типа.[14][15]

Историја језика

[уреди | уреди извор]

Археолошки трагови свахили језика сежу 1200—1300 година у прошлост.[16] Локално црначко становништво на источноафричкој обали Индијског океана је долазило у контакт су арапским, персијским и индијским трговцима. Може се рећи да је нови језик настао када су говорници првобитног банту језика у приморју прихватили многе речи из арапског језика. Основа граматике и речника свахилија су банту, а многе речи потичу из арапског. Процењује се да је једна трећина свахили речи арапског порекла. Поред арапског језика су такође присутни утицаји из фарсија, хиндија и португалског, а током двадесетог века много речи је прихваћено из енглеског. Вековима је коришћено арапско писмо. Први речник и граматику је 1848. године саставио др Лудвиг Крапф у Момбаси[17]. Од 19. века, језик је почео да се шири из приобаља у унутрашњост континента путем трговине. На конференцији одржаној у јуну 1928. године за основу свахилија је узет дијалект са Занзибара. Свахили је једини изворни афрички језик који је радни језик Афричке уније.

Говорници

[уреди | уреди извор]

Процене броја говорника свахили језика варирају. Као матерњи језик свахили користи између 7 и 10 милиона говорника, а као други језик око сто милиона[18]. Број говорника расте, јер је језик распрострањен као језик споразумевања у областима где су као матерњи присутни мањи језици. Државе у којима су присутни говорници свахилија су Танзанија, Кенија, Уганда, ДР Конго, Руанда, Бурунди, Мозамбик, Замбија, Малави, Сомалија и Коморска острва.

Званични језик

[уреди | уреди извор]

Свахили је званични језик у следећим државама:

  • Танзанија: национални језик, језик државне управе и суда; примењује се широм земље, у црквама и џамијама, на радију, телевизији и у штампи.
  • Кенија: иако је свахили службени језик, у администрацији се користи енглески; свахили је први језик комуникације међу људима који се сусрећу ван области где се говори само један племенски језик, али не и језик наставе у школама; језик који се користи од стране полиције и војске, у црквама, језик града, постоје само једне новине на свахилију (Taifa Leo), као и део телевизијског програма. Језик се често меша са енглеским и локалним језицима. Према Уставу Кеније из 2010. године свахили и енглески су подједнако заступљени као званични језици, док свахили има статус националног језика.[19][20]
  • Уганда: иако свахили у Уганди није аутохтони језик он је од 2005. године поново добио тај статус који је имао до 1995. године. Првобитно је свахили добио статус званичног језика за врем владавине Иди Амина, али је тај статус изгубио због противљења народа Баганда чији језик луганда има највећи број говорника у држави. Језик луганда ипак није постао званични језик јер су се говорници других језика у Уганди томе противили.
  • Демократска Република Конго: свахили је један од четири национална језика и језик војске на истоку земље. Преовладава међу особљем у рудницима Катанга.

Институције које промовишу свахили

[уреди | уреди извор]

Развијање и јачање институција као што су Свахили Институт за истраживања на Универзитету у Дар ес Саламу као и изучавања на другим универзитетима у Кенији и Уганди имају за циљ промоцију свахили језика. У Танзанији постоји Национални савет за свахили (BAKITA — Baraza la Kiswahili la Taifa) основан 1967. године, у Кенији Национална асоцијација за свахили у (CHAKITA — Chama cha Kiswahili cha Taifa) основан 1998. године, а са представницима из Уганде се припрема оснивање Савета за свахили у источној Африци (BAKAMA — Baraza la Kiswahili la Afrika Mashariki).

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Према структури и речнику свахили се разликује од осталих банту језика, али дели са њима више заједничког него са другим језицима из којих потиче као што су арапски, персијски и индијски језик. Учешће речи арапског порекла се процењује на 40%. Ипак, лингвисти се слажу да је утицај лексике арапског релативно нов и да већина утицаја датира из 19. века. Свахили, као и други банту језици, користи класе именица. Традиционално у банту језицима постоје 22 класе, док их је у свахилију 16.

класа семантика префикс једнина превод множина превод
1, 2 људи m-, wa- mtu особа watu особе
3, 4 дрвеће, природа m-, mi- mti дрво miti дрвеће
5, 6 групе, аугментативи Ø/ji-, ma- jicho око macho очи
7, 8 предмети, деминутиви ki-, vi- kisu нож visu ножеви
9, 10 животиње, позајмице, остало Ø/n-, Ø/n- ndoto сан ndoto снови
11, 12 распростирање u-, Ø/n- ua ограда, двориште nyua ограде
13 апстракција u- utoto детињство —
14, 15 локације pa- mahali место pahali места
16 радње ku- kusoma читање, учење —

Ортографија

[уреди | уреди извор]
Арапски свахили Латински свахили
Крајњи Средњи Почетни Изоловани
ـا‎ ا‎ aa
ـب‎ ـبـ‎ بـ‎ ب‎ b p mb mp bw pw mbw mpw
ـت‎ ـتـ‎ تـ‎ ت‎ t nt
ـث‎ ـثـ‎ ثـ‎ ث‎ th?
ـج‎ ـجـ‎ جـ‎ ج‎ j nj ng ng' ny
ـح‎ ـحـ‎ حـ‎ ح‎ h
ـخ‎ ـخـ‎ خـ‎ خ‎ kh h
ـد‎ د‎ d nd
ـذ‎ ذ‎ dh?
ـر‎ ر‎ r d nd
ـز‎ ز‎ z nz
ـس‎ ـسـ‎ سـ‎ س‎ s
ـش‎ ـشـ‎ شـ‎ ش‎ sh ch
ـص‎ ـصـ‎ صـ‎ ص‎ s, sw
ـض‎ ـضـ‎ ضـ‎ ض‎ dhw
ـط‎ ـطـ‎ طـ‎ ط‎ t tw chw
ـظ‎ ـظـ‎ ظـ‎ ظ‎ z th dh dhw
ـع‎ ـعـ‎ عـ‎ ع‎ ?
ـغ‎ ـغـ‎ غـ‎ غ‎ gh g ng ng'
ـف‎ ـفـ‎ فـ‎ ف‎ f fy v vy mv p
ـق‎ ـقـ‎ قـ‎ ق‎ k g ng ch sh ny
ـك‎ ـكـ‎ كـ‎ ك‎
ـل‎ ـلـ‎ لـ‎ ل‎ l
ـم‎ ـمـ‎ مـ‎ م‎ m
ـن‎ ـنـ‎ نـ‎ ن‎ n
ـه‎ ـهـ‎ هـ‎ ه‎ h
ـو‎ و‎ w
ـي‎ ـيـ‎ يـ‎ ي‎ y ny

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thomas J. Hinnebusch, 1992, "Swahili", International Encyclopedia of Linguistics, Oxford, pp. 99–106
    David Dalby, 1999/2000, The Linguasphere Register of the World's Languages and Speech Communities, Linguasphere Press, Volume Two, pp. 733–735
    Benji Wald, 1994, "Sub-Saharan Africa", Atlas of the World's Languages, Routledge, pp. 289–346, maps 80, 81, 85
  2. ^ Hinnebusch, Thomas J. (2003). „Swahili”. Ур.: William J. Frawley. International Encyclopedia of Linguistics (2 ed.). Oxford: Oxford University Press. [Претплата неопходна (помоћ)]. „First-language (L1) speakers of Swahili, who probably number no more than two million” 
  3. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Swahili (G.40)”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  4. ^ Jouni Filip Maho, 2009. New Updated Guthrie List Online
  5. ^ Prins 1961
  6. ^ Nurse and Hinnebusch. 1993. стр. 18.
  7. ^ „HOME - Home”. Swahililanguage.stanford.edu. Приступљено 19. 07. 2016. „After Arabic, Swahili is the most widely used African language but the number of its speakers is another area in which there is little agreement. The most commonly mentioned numbers are 50, 80, and 100 million people. [...] The number of its native speakers has been placed at just under 2 million.” 
  8. ^ Nurse & Hinnebusch 1993
  9. ^ „Development and Promotion of Extractive Industries and Mineral Value Addition”. East African Community. 
  10. ^ Kiswahili gets minister's stamp to be taught in SA schools
  11. ^ The Routledge Concise Compendium of the World's Languages (2nd ed.), George L. Campbell and Gareth King. Routledge. 2011. ISBN 978-0-415-47841-0. стр. 678.
  12. ^ See, стр. 11 and 52 in Ghil'ad Zuckermann (2003). Language Contact and Lexical Enrichment in Israeli Hebrew, Houndmills: Palgrave Macmillan, (Palgrave Studies in Language History and Language Change, Series editor: Charles Jones). ISBN 978-1-4039-1723-2.
  13. ^ Derek Nurse, Thomas J. Hinnebusch, Gérard Philippson. 1993. Swahili and Sabaki: A Linguistic History. University of California Press
  14. ^ Derek Nurse, Thomas T. Spear. 1985. The Swahili: Reconstructing the History and Language of an African Society, 800-1500. University of Pennsylvania Press
  15. ^ Thomas Spear. 2000. Early Swahili History Reconsidered. The International Journal of African Historical Studies, Vol. 33, No. 2, pp. 257-290
  16. ^ Cristopher, Ehret. History and the Testimony of Language. University of California Press. Berkley and Los Angeles. 2011. ISBN 978-0-520-26204-1. (језик: енглески)
  17. ^ Catherine Griefenow-Mewis. J. L. Krapf and his Role in Researching and Describing East-African Languages. AAP 47 (1996). p. 161-171. ISSN 1614-2373 (језик: енглески)
  18. ^ Irele, Abiola and Biodun Jeyifo. The Oxford encyclopedia of African thought, Volume 1. Oxford University Press US. New York City. 2010. ISBN 978-0-19-533473-9. (језик: енглески)
  19. ^ Устав Кеније из 2010. године [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2013) pp. 14. члан 7. (језик: енглески)
  20. ^ Устав Кеније из 2010. године [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2015) члан 7. (језик: енглески)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ashton, E. O. 1944. Swahili Grammar (Including Intonation). London: Longmans.
  • Hinnebusch, T. J. 1979. "Swahili". Katika: T. Shopen (mhariri) Languages and Their Status, uk. 209-293. Cambridge, Massachusetts: Winthrop.
  • Hinnebusch, T. J., and S. M. Mirza. 1979. Kiswahili: Msingi wa Kusema, Kusoma na Kuandika. Lanham, MD: University Press of America.
  • Nurse, D. and Hinnebusch, T. J. 1993. Swahili and Sabaki: A Linguistic History. Berkeley and Los Angeles: University of California Press.
  • Ohly, Rajmund, Warsaw: Wydawnictwa Uniwersytetu warszawskiego,
    • Język suahili,
      • Ⅰ. Zarys gramatyki ⅠⅠ. Wybór tekstów, 1969 ;
      • Ⅴ Teksty suahili w piśmie arabskim wraz z ćwiczeniami i wprowadzeniem metodologicznym, 1972,
    • Literatura suahili, 1972.
  • Ohly, R., Kraska-Szlenk, I., and Podobińska, Z., Język suahili, Warsaw: Wydawnictwo Akademickie Dialog, 1998.
  • Wald, B. 1987. "Swahili and the Bantu Languages". Katika: B. Comrie (mhariri) The World's Major Languages, uk. 991-1014. New York: Oxford University Press.
  • Zawawi, S. 1971. Kiswahili Kwa Kitendo: An Introductory Course. New York: Harper & Row.
  • Irele, Abiola and Biodun Jeyifo. The Oxford encyclopedia of African thought, Volume 1. Oxford University Press US. New York City. 2010. ISBN 978-0-19-533473-9.
  • Blommaert, Jan: Situating language rights: English and Swahili in Tanzania revisited Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2007) (sociolinguistic developments in Tanzanian Swahili) – Working Papers in Urban Language & Literacies, paper 23, University of Gent 2003
  • Brock-Utne, Birgit (2001). „Education for all – in whose language?”. Oxford Review of Education. 27 (1): 115—134. doi:10.1080/03054980125577. 
  • Chiraghdin, Shihabuddin and Mathias E. Mnyampala. Historia ya Kiswahili. Oxford University Press. Eastern Africa. 1977. ISBN 978-0-19-572367-0.
  • Contini-Morava, Ellen. Noun Classification in Swahili Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2020). 1994.
  • Lambert, H.E. 1956. Chi-Chifundi: A Dialect of the Southern Kenya Coast. (Kampala)
  • Lambert, H.E. 1957. Ki-Vumba: A Dialect of the Southern Kenya Coast. (Kampala)
  • Lambert, H.E. 1958. Chi-Jomvu and ki-Ngare: Subdialects of the Mombasa Area. (Kampala)
  • Marshad, Hassan A. Kiswahili au Kiingereza (Nchini Kenya). Jomo Kenyatta Foundation. Nairobi. 1993. ISBN 978-9966-22-098-1..
  • Ogechi, Nathan Oyori: "On language rights in Kenya Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2011) (on the legal position of Swahili in Kenya)", in: Nordic Journal of African Studies 12(3): 277–295 (2003)
  • Prins, A.H.J. 1961. "The Swahili-Speaking Peoples of Zanzibar and the East African Coast (Arabs, Shirazi and Swahili)". Ethnographic Survey of Africa, edited by Daryll Forde. London: International African Institute.
  • Prins, A.H.J. 1970. A Swahili Nautical Dictionary. Preliminary Studies in Swahili Lexicon – 1. Dar es Salaam.
  • Whiteley, Wilfred. 1969. Swahili: the rise of a national language. London: Methuen. Series: Studies in African History.
  • Mwakikagile, Godfrey (2007). Kenya: identity of a nation. New Africa Press. ISBN 978-0-9802587-9-0. 
  • Nurse, Derek; Spear, Thomas; Spear, Thomas T. The Swahili: Reconstructing the History and Language of an African Society, 800-1500. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свахили_(језик)&oldid=28918241”