СУ-85
СУ-85 | |
---|---|
| |
Основне карактеристике | |
Земља порекла | СССР |
Намена | ловац тенкова |
Почетак производње | 1943. |
Број примерака | 2.660[1] |
Брзина на путу | 55 km/h |
Димензије и маса | |
Дужина | 8.15 m |
Ширина | 3 m |
Висина | 2.45 m |
Тежина | 29.2 t |
Опрема | |
Главно наоружање | ПТ топ од 85 mm |
Споредно наоружање | нема |
Оклоп | 45 mm |
Снага (КС) | 500 КС |
Посада | |
Посада | 4 |
СУ-85 је совјетски самоходни против-тенковски топ из Другог светског рата.
Историја
[уреди | уреди извор]Појава немачког тенка Тигар довела до потребе за специјализованим против-тенковским возилима, што СУ-122 и СУ-76 нису могли да испуне. Већ у мају 1943. почело је наоружавање СУ-122 ПТ топом од 85 mm и тако је настало ново возило - СУ-85. До марта 1944. произведено је 2.660 примерака, када је замењен моћнијим СУ-100.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]СУ-85 се састојао од шасије Т-34 на којој је подигнут фиксиран заклон у који је убачен против-тенковски топ Д-5С калибра 85 mm, што га је чинило ефикасним ловцем тенкова. За разлику од претходника, СУ-122, посада је имала 4 члана : састојала се од возача и нишанџије (иза њега) на левој страни, командира на десној, и једног пуниоца позади. Возило је имало 48 метака за топ, а није било споредног оружја (митраљеза). Прелазна верзија према моћнијем ловцу тенкова СУ-100 био је СУ-85М: нова шасија СУ-100 провизорно наоружана топом Д-5С у недостатку нових ПТ топова калибра 100 mm. Већа шасија могла је да понесе више муниције за топ (60 метака).[1]
У борби
[уреди | уреди извор]СУ-85 први пут је примењен у борби септембра 1943. при форсирању Дњепра, и убрзо је постао популаран због способности да уништи сваки постојећи немачки тенк у домету.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 158—168. ISBN 978-000711228-9.