Пређи на садржај

СУ-85

С Википедије, слободне енциклопедије
СУ-85

СУ-85 ловац тенкова.[1]
СУ-85 ловац тенкова.[1]

Основне карактеристике
Земља порекла СССР
Намена ловац тенкова
Почетак производње 1943.
Број примерака 2.660[1]
Брзина на путу 55 km/h
Димензије и маса
Дужина 8.15 m
Ширина 3 m
Висина 2.45 m
Тежина 29.2 t
Опрема
Главно наоружање ПТ топ од 85 mm
Споредно наоружање нема
Оклоп 45 mm
Снага (КС) 500 КС
Посада
Посада 4

СУ-85 је совјетски самоходни против-тенковски топ из Другог светског рата.

Историја

[уреди | уреди извор]

Појава немачког тенка Тигар довела до потребе за специјализованим против-тенковским возилима, што СУ-122 и СУ-76 нису могли да испуне. Већ у мају 1943. почело је наоружавање СУ-122 ПТ топом од 85 mm и тако је настало ново возило - СУ-85. До марта 1944. произведено је 2.660 примерака, када је замењен моћнијим СУ-100.[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

СУ-85 се састојао од шасије Т-34 на којој је подигнут фиксиран заклон у који је убачен против-тенковски топ Д-5С калибра 85 mm, што га је чинило ефикасним ловцем тенкова. За разлику од претходника, СУ-122, посада је имала 4 члана : састојала се од возача и нишанџије (иза њега) на левој страни, командира на десној, и једног пуниоца позади. Возило је имало 48 метака за топ, а није било споредног оружја (митраљеза). Прелазна верзија према моћнијем ловцу тенкова СУ-100 био је СУ-85М: нова шасија СУ-100 провизорно наоружана топом Д-5С у недостатку нових ПТ топова калибра 100 mm. Већа шасија могла је да понесе више муниције за топ (60 метака).[1]

СУ-85 први пут је примењен у борби септембра 1943. при форсирању Дњепра, и убрзо је постао популаран због способности да уништи сваки постојећи немачки тенк у домету.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Ness 2002, стр. 158-168

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 158—168. ISBN 978-000711228-9.