СУ-76
| СУ-76 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | СССР |
| Намена | самоходни ПТ топ |
| Почетак производње | 1942. |
| Број примерака | 12.641[1] |
| Брзина на путу | 44 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5 m |
| Ширина | 2.74 m |
| Висина | 2.20 m |
| Опрема | |
| Главно наоружање | ПТ топ од 76 mm |
| Оклоп | спреда 35, бочно 16, заклон 10 mm |
| Снага (КС) | 140 КС |
| Посада | |
| Посада | 4 |
СУ-76 је било совјетско самоходно артиљеријско оруђе и ловац тенкова на продуженој и проширеној шасији тенка Т-70.[1] Једноставна производња и велика поузданост су учиниле да СУ-76 буде други најпроизвођенији совјетско оклопно борбено возило после Т-34.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Возило је било наоружано ЗиС-3 топом калибра 76.2мм. Погонско одељење које се састојало од два ГАЗ.ова мотора са по 85 коњских снага је било постављено у предњем делу возила а борбени одељак је био отворен са задње стране и налазио се у задњем делу возила.[1]
СУ-76М
[уреди | уреди извор]Од 1. октобра 1943. усвојен је нови план, који је уклонио кров и задњи зид борбеног одељења ради уштеде на маси. Ово возило добило је ознаку СУ-15М и то је најбројнија варијанта СУ-76.[1]
У борби
[уреди | уреди извор]Због своје мале масе возило је коришћено у борбама у Припјатским мочварама где друга оклопна возила нису могла да прођу. У борби СУ-76 је могао да са бока уништи чаки и добро оклопљене тенкове типа Пантер али против тешких тенкова типа Тигар није имао шансе. У дуелима са Тигровима посаде совјетских возила су обично покушавале да онеспособе непријатељске тенкове гађајући њихове гусенице и цеви топова. Пошто је ЗиС топ првобитно био намењен за употребу против пешадије СУ-76 је био у могућности да делује и као лака артиљерија. После Другог светског рата Совјети га повлаче из службе.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 167. ISBN 978-000711228-9.