Пређи на садржај

Родоскврнављење

С Википедије, слободне енциклопедије

Родоскрнављење, родоскврнуће или инцест (лат. incestus) је сексуални контакт између особа које се налазе у сродству.[1][2][3] Због њихових међусобних родбинских веза забрањен је законом или обичајима. Инцест је универзална појава и универзални табу, мада постоје варијације у зависности од средине.[4] Што ближа родбинска веза између двоје људи, то је наглашенији и табу који забрањује или осуђује ступање у међусобне сексуалне односе.[5]

Већина модерних друштава има законе који регулишу легалност инцеста или друштвена ограничења блиско сродних бракова.[4] У друштвима у којима је то незаконито, добровољни инцест одраслих део заједнице сматра злочином без жртве.[6][7] Неке културе проширују табу инцеста на рођаке без сродства, попут полу-браће и сестара, усвојену браћу и сестаре, иако понекад са мањим интензитетом.[8][9] Рођаци трећег степена (попут полутетке, полунећака, првог рођака) у просеку имају 12,5% заједничког генетског наслеђа, а на сексуалне односе међу њима у различитим културама се гледа на различите начине, од потпуне осуде до друштвеног прихватања.[10] Деца проистекла из инцестуозних односа су сматрана незаконитим, а таквим се и данас сматрају у неким друштвима. У већини случајева родитељи нису имали могућност да ступе у брак како би уклонили тај статус, јер су инцестуозни бракови били, и остају, забрањени.

Уобичајено оправдање за забрану инцеста је избегавање инбридинга: колекције генетских поремећаја којима су подложна деца родитеља са блиском генетском везом.[11] Таква деца су у већем ризику од урођених поремећаја, смрти, као и развојних и физичких сметњи, а тај ризик је сразмеран коефицијенту сродности њихових родитеља - мери генетске блискости родитеља.[11][12] Међутим културни антрополози су приметили да избегавање инбридинга не може бити једина основа за табу инцеста, јер се границе забране инцеста увелико разликују међу културама, и не нужно на начине који максимизирају избегавање инбридинга.[11][13][14][15]

У неким друштвима, попут древног Египта, брат-сестра, отац-кћер, мајка-син, рођак-рођак, тетка-нећак, ујак-нећака и друге комбинације односа унутар краљевске породице били су браку као средство одржавања краљевске лозе.[16][17] Нека друштва имају различита гледишта о томе шта представља илегални или неморални инцест. На пример, у старом Египту, као и на Самои, брак између брата и старије сестре био је дозвољен, док је брак између брата и млађе сестре проглашен неетичким.[18] Међутим, сексуални односи са провостепеним сродником (што значи родитељ, брат или сестра или дете) су готово универзално забрањени.[19]

Терминологија

[уреди | уреди извор]
Број поред сваког оквира означава степен односа у релативно на дату особу.

Енглеска реч incest потиче од латинске речи incestus, која има опште значење „нечист, нечедан“. Она је уведен је у средњоенглески језик, како у генеричком латинском смислу (сачуваном током читавог средњоенглеског периода[20]), тако и у ужем модерном смислу. Изведени придев incestuous појављује се у 16. веку.[21] Пре него што је ушао у употребу латински израз, инцест је у староенглеском био познат као sib-leger (од sibb 'сродство' leger 'лежати') или mǣġhǣmed (од mǣġ 'род, родитељ' hǣmed 'сексуални однос'), али су временом обе речи су изашле из употребе. Термини као што су incester[22][23][24] и incestual[25][26] коришћени су за описивање оних који су заинтересовани или укључени у сексуалне односе са родбином међу људима, док је реч inbreeder кориштена за слично опхођење међу животињама или организмима.[27]

Друге речи које описују сексуалну привлачност према рођацима укључују консангинофилија, консангинаморија, синегенезофилија, инцестуалност и инцестофилија.[28][29][30][31]

Инцест траума

[уреди | уреди извор]

Инцест траума је тешко стање трауме проузроковано инцестом. Слично је траумама које имају жртве силовања, али често праћено и осећајем кривице. Захтева интензивну и специјализовану терапију.[32]

Кажњивост

[уреди | уреди извор]

Кажњивост родоскврнављења оправдава се заштитом уже породице и здравога потомства, опасношћу за душевни развој партнера и могућношћу еугеничких и генетичких оштећења код деце зачете у оваквој вези.[1]

Према Кривичном законику Републике Србије (члан 197 Кривичног законика[33]) пунолетно лице које изврши обљубу или са њом изједначен полни чин са малолетним сродником по крви у правој линији или са малолетним братом, односно сестром, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Добровољни однос између сродника у истој узрасној категорији (два пунолетна или два малолетна лица) у Србији се не сматра кривичним делом од 2006., када је на снагу ступио тренутни кривични законик, за разлику од бројних земаља у свету и региону (Сједињене Америчке Државе, Немачка, Швајцарска, Хрватска, Босна и Херцеговина).[34]

Емоционални инцест

[уреди | уреди извор]

У психологији је познат и појам "емоционални инцест". Овим појмом се описује веома јака несексуална емоционална веза блиских рођака, најчешће родитеља и њихове одрасле деце, а која спречава синове и кћери да остваре друге емоционалне везе. Добро и потребно је да између родитеља и деце постоји љубав, али у случају емоционалног инцеста та врста љубави искључује љубав према неком трећем. У оваквим случајевима одрасли син или кћерка, због претеране емотивне везаности за родитеља, недоступни су другима за квалитетно и трајно везивање. У овом односу емоционална лојалност неком трећем се разуме као „издаја” вољеног родитеља који се „толико жртвовао” да би подигао дете. Оваква емоционална веза настаје несвесно, на иницијативу родитеља.[35]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „rodoskvrnuće”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 22. 1. 2020. 
  2. ^ „Incest”. Oxford University Press. 2013. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 27. 8. 2013. 
  3. ^ „Incest”. Rape, Abuse & Incest National Network (RAINN). 2009. Приступљено 27. 8. 2013. 
  4. ^ а б Bittles, Alan Holland (2012). Consanguinity in Context. Cambridge University Press. стр. 178—187. ISBN 978-0521781862. Приступљено 27. 8. 2013. 
  5. ^ Pavlović, Sonja. „Incest: Zašto je ljubav između srodnika loša ideja?”. Mind Readings. Sonja Pavlović. Приступљено 22. 1. 2020. 
  6. ^ Hipp, Dietmar (2008-03-11). „German High Court Takes a Look at Incest”. Der Spiegel. Приступљено 2008-04-12. 
  7. ^ Wolf, Arthur P.; Durham, William H. (2004). Inbreeding, Incest, and the Incest Taboo: The State of Knowledge at the Turn of the Century. Stanford University Press. стр. 169. ISBN 978-0-8047-5141-4. 
  8. ^ Encyclopedia of Love in World Religions – Volume 1 – Page 321, Yudit Kornberg Greenberg – 2008
  9. ^ Language and Social Relations – Page 379, Asif Agha – 2007.
  10. ^ The Encyclopedia of Genetic Disorders and Birth Defects – Page 101, James Wynbrandt, Mark D. Ludman – 2009.
  11. ^ а б в Wolf, Arthur P.; Durham, William H. (2004). Inbreeding, Incest, and the Incest Taboo: The State of Knowledge at the Turn of the Century. Stanford University Press. стр. 3. ISBN 978-0-8047-5141-4. 
  12. ^ Fareed, M; Afzal, M (2014). „Estimating the inbreeding depression on cognitive behavior: A population based study of child cohort”. PLOS ONE. 9 (10): e109585. Bibcode:2014PLoSO...9j9585F. PMC 4196914 Слободан приступ. PMID 25313490. doi:10.1371/journal.pone.0109585. 
  13. ^ Schneider, D. M. (1976). „The meaning of incest”. The Journal of the Polynesian Society. 85 (2): 149—169. 
  14. ^ White, L. A. (1948). „The definition and prohibition of incest”. American Anthropologist. 50 (3): 416—435. PMID 18874938. doi:10.1525/aa.1948.50.3.02a00020 Слободан приступ. 
  15. ^ Schechner, R (1971). „Incest and culture: A reflection on Claude Lévi-Strauss”. Psychoanalytic Review. 58 (4): 563—72. PMID 4948055. 
  16. ^ Maurice Godelier, Métamorphoses de la parenté, 2004
  17. ^ „New Left Review – Jack Goody: The Labyrinth of Kinship”. Приступљено 2007-07-24. 
  18. ^ Lechte, John (24. 2. 2003). Key Contemporary Concepts From Abjection to Zeno's Paradox. SAGE Publications. стр. 82. ISBN 9780761965343. 
  19. ^ The Tapestry of Culture: An Introduction to Cultural Anthropology, Ninth Ed., Abraham Rosman, Paula G. Rubel, Maxine Weisgrau, 2009, AltaMira Press, p. 101
  20. ^ OED Ancrene Riwle (c. 1225) has Incest‥is bituȝe sibbe fleschliche, where either the generic or the narrow sense may be intended. See also inetymonline.comest
  21. ^ Oxford Concise Dictionary of Etymology, T. F. Hoad (ed.) (1996), p. 232
  22. ^ Wollert, R (2001). An analysis of the argument that clinicians under-predict sexual violence in civil commitment cases. стр. 171—184. „His first criterion was that follow-up research on rapists and extrafamilial molesters should be studied while research on incesters and intrafamilial molesters should be screened out.” 
  23. ^ Crowley, Sue (2002). „Exploring the multiplicity of childhood sexual abuse with a focus on polyincestuous contexts of abuse”. Journal of Child Sexual Abuse. Taylor & Francis. 10 (4): 91—110. PMID 16221629. S2CID 10707236. doi:10.1300/J070v10n04_07. „They also suggested that researchers have created “a false dichotomy” (p. 33) by studying extrafamilial child molesters (eg, those who abuse other families' children) as though they were distinct from intrafamilial child incesters (eg, those who molest children within their own family)” 
  24. ^ Caputi, Jane (2009). „Hyapatia”. Unthinkable fathering: connecting incest and nuclearism. Hypatia. 9. Wiley Online Library. стр. 102—122. doi:10.1111/j.1527-2001.1994.tb00435.x. 
  25. ^ L Conyers, James (2002). Black Cultures and Race Relations. Rowman & Littlefield. стр. 115. ISBN 9780830415748. 
  26. ^ University of California (1945). American Journal of Psychiatry (Volume 101 изд.). стр. 425. „Psychoanalytic interpretations of some of the elements of incestuous reactions and a classification of incestuals are proposed.” 
  27. ^ Charlesworth, Deborah (2009). Introduction to Plant Population Biology. John Wiley & Sons. стр. 80. 
  28. ^ 1922, International Medical and Surgical Survey: Urology, p 500
  29. ^ Aggrawal, Anil (2009). Forensic and Medico-legal Aspects of Sexual Crimes and Unusual Sexual Practices. Boca Raton: CRC Press. стр. 369–82. ISBN 978-1420043082. 
  30. ^ Houssier, Florian (2015). „Incestual Destructiveness and Complicity in a Case of Parricide”. Adolescence. 33 (2): 355—366. doi:10.3917/ado.092.0355. 
  31. ^ „Mother Willing to go to Jail in Fight for Sexual Relationship with Son”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 18. 08. 2021. 
  32. ^ Vidanović, Ivan (2015). Rečnik socijalnog rada. Beograd: I. Vidanović : Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite Srbije : Društvo socijalnih radnika Republike Srbije. ISBN 978-86-904183-6-7. 
  33. ^ „KRIVIČNI ZAKONIK”. paragraf.rs. Paragraf Lex d.o.o. Приступљено 22. 1. 2020. 
  34. ^ „KRIVIČNI ZAKONIK: Punoletno lice koje izvrši obljubu ili sa njom izjednačen polni čin sa maloletnim srodnikom po krvi u pravoj liniji ili sa maloletnim bratom, odnosno sestrom, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Za razliku od brojnih zemalja u svetu i regionu, kod nas se ne kažnjava dobrovoljan odnos između punoletnih srodnika”. paragraf.rs. Paragraf Lex d.o.o. Приступљено 22. 1. 2020. 
  35. ^ Миливојевић, Зоран (2. 5. 2014). „Емоционални инцест”. Политика. Приступљено 22. 1. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Родоскврнављење на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Родоскврнављење&oldid=28339415”