Пређи на садржај

Рамзес V

С Википедије, слободне енциклопедије
Глава мумије Рамзеса V

Рамзес V је био је четврти по реду египатски фараон Двадесете династије. Био је син фараона Рамзеса IV и краљице Тентопет.

Његову кратку владавину су карактерисали успон Амонових свештеника, који су почели да контролишу земљу око храмова и државне финансије науштрб фараона. Папирус познат као Турин 1887, који датира из његове владавине, тако бележи финансијски скандал у који су били умешани свештеници из Елефантине. Период унутрашње нестабилности су карактерисали и напади споља, претпоставља се из Либије, о чему сведочи папирус Кат. 2044 и навод да су радници у Деир ел-Медини због непријатеља повремено прекидали изградњу Рамзесовог гроба, те да је исти непријатељ дошао до града Пер и „спалио тамошњи народ“[1]. Други извор помиње напад на саму Тебу.[2]. То показује како египатска држава у то време није могла спречавати нападе на своје елитне раднике, а камоли становништво.

Тачне околности смрти Рамзеса V нису познате. Могуће да га је свргнуо Рамзес VI, који је касније узурпирао гроб изграђен од стране свог претходника.[3] Сахрањен је тек у другој години владавине Рамзеса VI, што је било необично, с обзиром на египатску традицију према којој се фараон мумифицирао и сахрањивао тачно 70 дана након почетка владавине наследника. Међутим, могуће је да је погреб одгођен због потребе Рамзеса VI да претходно очисти подручје Тебе од евентуалних либијских нападача.[2]

Мумија Рамзеса V је пронађена, а на основу ожиљака на лицу, па се претпоставља да је патио од великих богиња[4]. На глави су пронађени трагови велике ране, због којих неки египтолози сматрају да је убијен ударцем оштрим предметом у горњу леву страну главе. Није искључено, пак, да је оштећење лобање настало од пљачкаша гробова.


Египатски фараон
Деветнаеста династија
  1. ^ A.J. Peden The Reign of Ramesses IV, (Aris & Phillips Ltd: 1994), pp. 21
  2. ^ а б Peden, op. cit. pp. 21
  3. ^ Peter Clayton, Chronology of the Pharaohs, Thames & Hudson Ltd, (1994),p.168
  4. ^ Clayton, op. cit. pp. 167