Председник Европске комисије
| Председник of Европске комисије | |
|---|---|
 Лого Комисије | |
 | |
| Европска комисија | |
| Стил обраћања | Председник |
| Статус | Извршни директор |
| Члан | Колегијум комесара Европски савет |
| Извјештава | Европски парламент Европски савет |
| Место | Берлемон, Брисел, Белгија |
| Номинатор | Европски савет |
| Именује | Европски парламент |
| Дужина мандата | Пет година, обновљиво |
| Садржи | Уговори Европске уније |
| Творевина | 1. јануар 1958. |
| Први носилац | Волтер Холштајн |
| Заменик | Први потпредседник Европске комисије |
| Плата | 25.554 долара месечно[1] |
| Веб сајт | ec |
Председник Европске комисије је шеф Европске комисије, извршног тела Европске уније. Председник Комисије води Владу комесара, која се назива Колегијум, колективно одговорана Европском парламенту. Председник је овлашћен да расподели портфеље међу комесарима, реконструише или разреши комесаре по потреби. Колегијум усмерава државну службу Комисије, утврђује дневни ред политике и утврђује законске предлоге. Комисија је једино тело које може да предложи законе који би постали закони ЕУ.
Председник Комисије такође представља ЕУ у иностранству, заједно са председником Европског савета и високим представником Уније за спољну политику и безбедност.
Функција је успостављена 1958. године. Сваког председника предлаже Европски савет, а бира га Европски парламент, на петогодишњи мандат.[2]
Председник Комисије такође држи годишње обраћање Европском парламенту о стању Уније.
У јулу 2019. Европски савет је предложио Урзулу фон дер Лајен да наследи Жан-Клода Јункера, а њу је Европски парламент 16. јула изабрао за 13. председницу Европске комисије.[3][4] Фон дер Лајен је преузела дужност 1. децембра 2019. након што је Европски парламент одобрио њен мандат.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „European commissioners: what they earn” (PDF). European Voice. фебруар 2015. стр. 56. Приступљено 19. 6. 2015.
- ^ „CONSOLIDATED VERSION OF THE TREATY ON EUROPEAN UNION”. „Article 17 (7). Taking into account the elections to the European Parliament and after having held the appropriate consultations, the European Council, acting by a qualified majority, shall propose to the European Parliament a candidate for President of the Commission. This candidate shall be elected by the European Parliament by a majority of its component members. If he does not obtain the required majority, the European Council, acting by a qualified majority, shall within one month propose a new candidate who shall be elected by the European Parliament following the same procedure.”
- ^ Barigazzi, Jacopo; Herszenhorn, David M.; Bayer, Lili (2. 7. 2019). „EU leaders pick Germany's von der Leyen to lead Commission”. POLITICO europe. Приступљено 2. 7. 2019.
- ^ „MEPs elect first female EU Commission president”. BBC News. 16. 7. 2019. Приступљено 17. 7. 2019.
- ^ Herszenhorn, David M.; de la Baume, Maïa (27. 11. 2019). „Von der Leyen's in – now the hard work begins”. Politico. Приступљено 1. 12. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Eppink, Derk-Jan (2007). Life of a European Mandarin: Inside the Commission. Превод: Connerty, Ian (1st изд.). Tielt, Belgium: Lannoo. ISBN 978-90-209-7022-7.
- Hix, Simon (2008). What's wrong with the EU and how to fix it. Cambridge, United Kingdom: Polity. ISBN 978-0-7456-4205-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Председник Комисије (званични веб-сајт)
- Услови рада
- Ерганизација Европске комисије
- Дебата председничких кандидата 2014.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
