Попонац
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Попонац | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Solanales |
Породица: | Convolvulaceae |
Род: | Convolvulus |
Врста: | C. arvensis
|
Биномно име | |
Convolvulus arvensis |
Попонац или слатковина (Convolvulus arvensis) је вишегодишња зељаста биљка, геофит (G3) с јако развијеним кореновим системом. Стабло од основа разгранато, полегло или обавијајуће око других биљака, дужине преко 1 м. Листови троугласто-издужени, са стреластом основом, целог обода, јако полиморфни, на кратким дршкама. Цветови појединачни, на дугим дршкама у пазуху листова, крупни, хермафродитни и актиноморфни. Перијант двојан и петочлан, круница широко левкаста, беле боје с ружичастим пругама. Плод округласто-јајаста чаура, 5-8 mm дугачка. Семе објајасто, 3-4 mm дужине, тамномрко до црно.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Размножава се семеном или вегетативно, пупољцима образованим на кореновим избојцима чије резнице имају велику моћ регенерације. Производи 500—600, максимално до 9.800 семена по биљци, маса 1.000 семена износи 5-6 g. Клија и ниче од марта до јесени, оптимално на температури 18-20 °C. Семе одржава клијавост у земљишту до пет година. Цвета и плодоноси од јуна до септембра. Мезоксерофит, хелиофилна и термофилна биљка.
Станиште
[уреди | уреди извор]Коровско-рудерална врста (KP), врло распрострањена биљка. Чест коров стрних жита, окопавина, воћњака и винограда, усева крмних биљака. Масовно се налази на парлозима, међама, травњацима, рудералним и другим стаништима.
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Распрострањена на целом свету. Припада космополитском флорном елементу (Kom.).
Литература
[уреди | уреди извор]- Боривоје Шинжар, Васкрсија Јањић Београд 1995. Коровске биљке