Параноја у Лас Вегасу (филм)
Параноја у Лас Вегасу | |
---|---|
Изворни наслов | Fear and Loathing in Las Vegas |
Жанр | психоделична комедија пустоловни филм црни хумор драма |
Режија | Тери Гилијам |
Сценарио | Тери Гилијам Тони Гризони Алекс Кокс Тод Дејвис |
Продуцент | Патрик Касавети Лајла Набулси Стефен Немет |
Темељи се на | роману Параноја у Лас Вегасу Хантера С. Томпсона |
Главне улоге | Џони Деп Бенисио дел Торо Кристина Ричи Камерон Дијаз Тоби Магвајер Гари Бјуси |
Музика | Реј Купер |
Сниматељ | Никола Пекорини |
Монтажа | Лесли Вокер |
Продуцентска кућа | Rhino Entertainment Summit Entertainment |
Дистрибутер | Universal Pictures |
Година | 1998. |
Трајање | 118 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 18,5 милиона долара |
Зарада | 10,6 милиона долара |
IMDb веза |
Параноја у Лас Вегасу (енгл. Fear and Loathing in Las Vegas) је амерички пустоловни црнохуморни драмски филм из 1998. године, који је режирао Тери Гилијам.[1] Филм је адаптација истоимене књиге америчког писца Хантера Томпсона, који је књигу написао на основу свог личног искуства.[2] У филму се појављује велики број познатих глумаца.
Радња
[уреди | уреди извор]Радња филма се одвија у Америци 1971. године, и прати путовање двојице мушкараца, који путују из Калифорније у Лас Вегас, да би урадили репортажу о мотоциклистичким тркама. Новинар Раул Дјук кога тумачи Џони Деп и др. Гонзо кога тумачи Бенисио дел Торо су двојица јако необичних интелектуалаца, које је изнедрила хипи култура. Током свог путовања, они узимају велике количине халуциногених дрога, које ће их у окружењу као што је Лас Вегас, увалити у многе проблеме. Током свог боравка у Лас Вегасу посетиће и конвенцију о зависности од марихуане, на којој ће бити приказан документарац, који кориснике марихуане описује као „безумне силоватеље, који непрестано мастурбирају ако не могу да пронађу жртву за силовање, и да би се хапшењем само 1 зависника од марихуане спасило деветоро људи“.
Током читавог филма Дјук и Гонзо су под деловањем психоактивних супстанци, тако да неретко имају параноичне идеје и нападе панике.
Филм критикује припаднике хипи покрета, који су веровали да ће уз масовно конзумирање ЛСД-а променити свет на боље, као и Никсонову администрацију, која је погоршала ситуацију током Вијетнамског рата и донела ригорозне законе о психоделичним дрогама, у циљу борбе против хипи револуције.
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Џони Деп | Раул Дјук / Хантер С. Томпсон |
Бенисио дел Торо | доктор Гонзо / Оскар З. Акоста |
Тоби Магвајер | стопер |
Елен Баркин | конобарица у кафеу Норт стар |
Гари Бјуси | полицајац |
Кристина Ричи | Луси |
Камерон Дијаз | плавокоса ТВ новинарка |
Кетрин Хелмонд | рецепционер у хотелу Минт |
Мајкл Џетер | Л. Рон Бамквист |
Фли | хипик |
Крег Бирко | Ласерда, фотограф |
Кристофер Мелони | рецепционер у хотелу Фламинго |
Марк Хармон | репортер на трци |
Лајл Ловет | путник |
Џенет Голдстин | Алис, спремачица |
Верн Тројер | мали конобар |
Трој Еванс | полицијски шеф |
Хари Дин Стентон | судија |
Тим Томерсон | силеџија |
Ричард Рил | возач багија на дини |
Лери Сидар | агент за изнајмљивање аутомобила - Лос Анђелес |
Ричард Портнау | човек у светлом оделу |
Хантер С. Томпсон | старији Раул Дјук, у флешбеку из клуба Матрикса |
Деби Рејнолдс | њен глас |
Награде
[уреди | уреди извор]- Глумац Џони Деп је добио златног овна Удружења филмских критичара Русије 1998. године, за најбољег страног глумца;[3]
- Режисер Тери Гилијам је номинован за златну палму на Канском фестивалу 1998. године, међутим није освојио награду.[3]