Отон Ивековић

Отон Ивековић
Отон Ивековић
Лични подаци
Датум рођења	17. април 1869.
Место рођења	Клањец, Аустроугарска
Датум смрти	4. јул 1939. (70 год.)
Место смрти	Загреб, Краљевина Југославија

Отон Ивековић (17. април 1869, Клањец — 4. јул 1939, Загреб или Велики Табор код Клањца^[1]^[2]) је био један од најистакнутијих хрватских сликара у време Аустроугарске, унутар Краљевине Хрватске и Славоније, и касније у време Краљевине Југославије.

Биографија

Отон Ивековић почео је да учи сликарство код Кикереца у Загребу, а касније и код Хафнера и Клаузена. За додатну обуку је отишао у Беч и дипломирао је на Академији лепих уметности. Потом иде у Минхен и Карлсруе где се специјализује за историјско сликарство.

Путовао је по Хрватској, Босни, Македонији, Италији, Немачкој, Америци. Од својих бројних путовања Ивековић израдио је аквареле и скице. Доле су на пример радови о старим хрватским градовима, велебитском планинском ланцу, такође мотиви настали на његовим путовањима.

Након својих путовања радио је у атељеу Бјађа Фађонија, а за време Првог светског рата сликао је на бојиштима. Касније је предавао као професор на Академији ликовних и визуелних уметности у Загребу.

Радио је и као илустратор књига. За загребачко позориште израђивао је нацрте историјских костима, те писао о костимографији. Бавио се и публицистиком, пишући успомене и путописе у којима се очитује његов полемички дух. Пред крај живота повукао се у дворац Велики Табор.

Отон Ивековић умро је 4. јула 1939. у дворцу Велики Табор^[1]^[2], који се налази у Хрватском Загорју. Сахрањен је у Клањцу^[2].

Дело и рад

Ивековић је представник академског реализма, а његово сликарство академско и пуно родољубивог романтичког заноса. Углавном се бавио и концентрисао на историјске теме и мотиве, пре свега на хрватску историју^[3] и народну ношњу, у којима проналази своје главне теме надахнућа. Такође је заинтересован за поједине верске теме и мотиве. Тако су настала дела као што су „Долазак Хрвата на море“, „Погубљење Матије Гупца“ и „Крунисање краља Томислава“. Ово његово дело сматра се врхунцем ондашње уметности у Хрватској.

Уз историјске радове, који су и најпопуларнији, најквалитетнији су му радови непосредне и свеже скице честих путовања по Лици, Далмацији и Босни. Најчешће је сликао историјске мотиве, портрете и пејзаже.

Многе од његових слика су и даље остале кључни симболи хрватског идентитета и историје.