Општина Кључ
Кључ | |
|---|---|
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Унско-сански кантон |
| Становништво | |
| — |  16.744 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC 1 (CET), љети UTC 2 (CEST) |
| Површина | 348 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Неџад Зукановић (СДП) () |
| Позивни број | ( 387) 37 |
| Веб-сајт | |
Општина Кључ је општина на сјеверозападу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Налази се на ријеци Сани у региону Босанске Крајине. Сједиште општине је у градићу Кључу.
Насеља
[уреди | уреди извор]Биљани Горњи, Биљани Доњи, Будељ Горњи, Велагићи, Велечево[1], Горње Ратково[1], Горњи Војићи, Горњи Рамићи, Доње Ратково[1], Доње Соколово[1], Доњи Војићи, Доњи Рамићи, Дубочани[1], Завоље, Згон, Јарице[1], Камичак, Кључ, Копјеница, Корјеново, Красуље, Ланиште, Љубине[1], Међеђе Брдо, Мијачица, Пећи, Пиштаница, Пламенице, Присјека Доња, Присјека Горња, Прхово, Руденице, Саница, Саница Горња, Саница Доња, Хасићи, Хаџићи, Хрипавци, Хумићи и Црљени.
Послије потписивања Дејтонског споразума, дио општине Кључ (348 km² или око 40%), са градом Кључем, ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Бусије, Црквено, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доњи Рибник, Доњи Врбљани, Драгорај, Горња Превија, Горња Слатина, Горње Соколово, Горњи Рибник, Горњи Врбљани, Растока, Ситница, Средице, Стражице, Трескавац, Велијашница, Велије и Заблеће, те дијелови насељених мјеста: Доње Ратково, Доње Соколово, Дубочани, Горње Ратково, Јарице, Љубине и Велечево. Од овог подручја формирана је Општина Рибник (496 km² или око 60%).
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – општина Кључ | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 16 744 (100,0%) | 37 391 (100,0%) | 40 008 (100,0%) | 39 966 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 16 130 (96,33%) | 17 696 (47,33%)1 | 16 596 (41,48%)1 | 15 226 (38,10%)1 | |||
| Срби | 273 (1,630%) | 18 506 (49,49%) | 20 771 (51,92%) | 23 892 (59,78%) | |||
| Роми | 114 (0,681%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 54 (0,323%) | – | – | – | |||
| Босанци | 49 (0,293%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 30 (0,179%) | 330 (0,883%) | 380 (0,950%) | 534 (1,336%) | |||
| Неизјашњени | 30 (0,179%) | – | – | – | |||
| Непознато | 23 (0,137%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 15 (0,090%) | – | – | – | |||
| Албанци | 13 (0,078%) | – | 26 (0,065%) | 18 (0,045%) | |||
| Словенци | 5 (0,030%) | – | 6 (0,015%) | 5 (0,013%) | |||
| Остали | 5 (0,030%) | 280 (0,749%) | 167 (0,417%) | 123 (0,308%) | |||
| Југословени | 3 (0,018%) | 579 (1,549%) | 2 016 (5,039%) | 131 (0,328%) | |||
| Црногорци | – | – | 40 (0,100%) | 29 (0,073%) | |||
| Македонци | – | – | 4 (0,010%) | 6 (0,015%) | |||
| Мађари | – | – | 2 (0,005%) | 2 (0,005%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е Дио насеља
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 9. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 1. 9. 2015.
