Пређи на садржај

Односи Црне Горе и Аустрије

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Црна Гора-Аустрија
Map indicating locations of Аустрија and Црна Гора

Аустрија
Црна Гора

Односи Црне Горе и Аустрије су инострани односи Црне Горе и Републике Аустрије.

Историја односа

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Кампоформијски мир, Бока Которска, Бечки конгрес, Грбаљска буна 1848., Бокељски устанак 1869., Берлински конгрес, Херцеговачко-бокељски устанак и Анексиона криза
Прокламација Књаза Николе 1908. Црногорцима поводом Аустроугарске анексије Босне и Херцеговине

Билатерални односи између Црне Горе и Републике Аустрије датирају још од времена Књажевине односно Краљевине Црне Горе. Књажевина Црна Гора успоставила је званичне дипломатске односе са Аустро-Угарском 1879. Аустро-угарски дипломата барон Темел предао је фебруара 1879. на Цетињу акредитивна писма црногорском владару, књазу Николи I Петровићу Његошу, а дужност министра резидента Аустро-Угарске на Цетињу обављао је од 1879. до 1885. Конзул Аустро-Угарске од 1896. до 1900, имао је сједиште у Бару.[1]

Непријатељство Аустро-Угарске према Црној Гори најављено је прије почетка Великог рата. Аустроугарска војска у јачини од једног батаљона 21. фебруара 1914. напала је црногорску караулу на вису Сјенокос изнад Метаљке.[2]

Славо Рамадановић, Ген. Директор Политич. Одељења предао црногорску ноту о објави рата Аустро-Угарској.[3]

Први свјетски рат

[уреди | уреди извор]
Главни чланци: Први светски рат, Санџачка војска, Српско-црногорска офанзива у Босну, Битка код Мојковца, Стјепан Саркотић фон Ловћен, Војна генерална управа у Црној Гори и Црногорски комити

Краљевина Црна Гора је објавило рат Аустроугарској 5. августа 1914.

Предаја Црногорске војске Аустроугарској, почетак 1916.
Владин дом на Цетињу 1917. за време аустроугарске окупације

Аустроугарска војска први пут је ушла и окупирала Пљевља на Преображење 19. августа 1914, потом је заузела Пријепоље и продужила ка Сјеници да гони србијанску војску. Падом Пљевља настала је велика криза на овом дијелу српско-црногорског ратишта. Од пораза Црну Гору је спасила побједа србијанске војске на Церу и на Јадру, послије које се аустоpoугарска војска из Рашке области повукла у Босну.[2]

Аустроугарска је бомбардовала црногорске обале и бацала бомбе из авиона на Цетиње и Скадар.[4]

Аустроугарска је окупирала Црну Гору јануара 1916.

Савремени односи

[уреди | уреди извор]

Република Аустрија званично је признала Црну Гору 12. јуна 2006. Дипломатски односи између двије државе успостављени су 12. јула 2006.[1]

Савезни канцелар Аустрије Алфред Гузенбауер боравио је у званичној посјети Црној Гори, 20. и 21. јула 2008.

Савезни предсједник Аустрије др Хајнц Фишер боравио је у званичној посјети Црној Гори, 21. маја 2014.

Економски односи

[уреди | уреди извор]

Укупна робна размјена између двије земље у 2013. износила је 37,4 милиона еура, од чега је увоз био 33,5 милиона еура, а извоз 3,9 милиона еура. Директне инвестиције из Аустрије у 2013. износиле су 12,2 милиона еура.

Укупна робна размјена између двије земље у 2012. износила је 36,9 милиона еура, од чега је увоз био 32,7 милиона еура, а извоз 4,2 милиона еура. Директне инвестиције из Аустрије у 2012. износиле су 9,4 милиона еура.

Укупна робна размјена између двије земље у 2011. износила је 39,1 милиона еура, од чега је увоз био 33,9 милиона еура, а извоз 5,2 милиона еура. Директне инвестиције из Аустрије у 2011. износиле су 11,5 милиона еура.

Укупна робна размјена између двије земље у 2010. износила је 52,04 милиона еура, од чега је увоз био 49,2 милиона еура, а извоз 2,8 милиона еура. Директне инвестиције из Аустрије у 2010. износиле су 57,7 милиона еура.

Туризам

[уреди | уреди извор]
  • У 2013. у Црној Гори боравило је 16 889 туриста из Аустрије, који су остварили 75 394 ноћења.
  • У 2012. у Црној Гори боравило је 15 865 туриста из Аустрије, који су остварили 71 006 ноћења.
  • У 2011. у Црној Гори боравило је 12 994 туриста из Аустрије, који су остварили 59 475 ноћења.
  • У 2010. у Црној Гори боравило је 12 454 туриста из Аустрије, који су остварили 58 785 ноћења.[5]

Дипломатски представници

[уреди | уреди извор]

У Бечу

[уреди | уреди извор]

Амбасадор Црне Горе у Аустрији на нерезидентној основи обавља дужност амбасадора у Словачкој и Чешкој.

У Подгорици

[уреди | уреди извор]

На Цетињу

[уреди | уреди извор]
Некадашње аустроугарско посланство на Цетињу

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Билатерални односи > Аустрија Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2016), Министарство иностраних послова и европских интеграција
  2. ^ а б „Austrougarska uprava u Pljevljima | MOSTOVI KULTURE - blog Dragana Paldrmića[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 19. 10. 2016. г. Приступљено 14. 10. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Ратни албум : 1914-1918
  4. ^ http://www.znaci.org/00001/138_4.pdf
  5. ^ Билатерални односи > Аустрија Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2016), Министарство иностраних послова

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за Црну Гору је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Црне_Горе_и_Аустрије&oldid=27936629”