Никола Лекић (новинар)
Никола Лекић | |
---|---|
Датум рођења | 12. децембар 1925. |
Место рођења | Вирпазар, Краљевина СХС |
Датум смрти | 10. јул 2000.74 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Никола Лекић (Вирпазар, 12. децембар 1925 — Београд, 10. јул 2000)[1] био је југословенски и италијански партизан, српски новинар, уредник, стрипски сценариста, књижевник и ликовни уметник.
Најпознатији је по уређивању листова Илустрована Политика и Политикин Забавник, као и покретању стрипа „Диканове авантуре“.
Биографија
[уреди | уреди извор]- Младост и ратне године
Основну школу је завршио у Босанском Новом, а гимназију у Бихаћу, где је касније постао и члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Избијањем Другог светског рата, прикључио се партизанима у Црној Гори, али га 1942. заробљавају италијански фашисти. Био је у логорима у Албанији и Италији, да би 1943. побегао и прикључио се италијанским партизанима.
Повратком у Југославију крајем 1944. године завршава војни курс метеорологије и добија чин потпоручника Југословенског ратног ваздухопловства.
- Послератна каријера
Лекић 1948. године постаје и новинар листова Југословенског ратног ваздухопловства Крила армије и Чувари неба. У то време објављује приче и у Јежу. Демобилисао се у чину резервног капетана октобра 1951. године, а у Политику је примљен новембра исте године као новинар ситнијих рубрика. Касније је више наврата био дописник из Италије за листове „Политикине“ куће.
Као уредник је најпознатији по оснивању Илустроване политике (1958), преображају Политикиног Забавника у магазински формат (1968), као и претварању подгоричке Побједе из недељника у дневни лист (1974).[1]
Као стрипски сценариста је, између осталог, замислио и написао више епизода „Диканових авантура“, једног од најпопуларнијих стрипова на подручју СФР Југославије, које је нацртао Лазо Средановић.[2]
Писао је и радио драме, као и научнофантастичне приче у Политикином Забавнику.[1]
Био је у браку са сликарком и вајарком Мириам Репич-Лекић од маја 1949. године.[3]
Опус (избор)
[уреди | уреди извор]- Монографска дела
- Лекић, Никола (алиас „К. Радуш“). Канцоне, шпагети, калћо и..., издање М. Репич Лекић, Земун, 2002. (изабрани чланци о Италији)
- Средановић Лазо, Никола Лекић, Нинослав Шибалић, Миленко Матицки и др. Дикан (књига 1, 1969-1971), „Еверест Медиа“, Београд, 2013.
- Средановић Лазо, Никола Лекић и др. Дикан (књига 2, 1971-1983), „Информатика” и „Еверест Медиа“, Београд, 2015.
- Антологије
- Адамовић, Драгослав (и други). Пут око свијета: путописи, уредио Фадил Хаџић. Прво издање: Новинарско издавачко подузеће, Загреб, 1961; друго издање: „Стварност“, Загреб, 1962.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Cavaliere Ufficialle dell'Ordine „Al merito della Repubblica Italiana (1971)[1]
Литература
[уреди | уреди извор]- Зупан, Здравко, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007.
- Миливојевић, Драгољуб. Политика: сведок нашег доба (1904-'84), „Народна књига“ и „Просвета“, Београд 1984, стр. 241.
- Репич-Лекић, Мириам. „Биографија /Николе Лекића/“, у: Лекић, Никола. Канцоне, шпагети, калћо и..., издање М. Репич Лекић, Земун, 2002, стр. 173-178.
- Репич-Лекић, Мириам. Мириам, ликовна монографија, библиофилско издање, самиздат, Земун, с. а.
- Тамбурић, Живојин, Здравко Зупан и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, „Омнибус“, Београд, 2011, стр. 223
- Смиљанић, Вера. „Јунак рођен у великом праску: Никола Лекић, уредник Забавника и иницијатор Дикана“, Дикан (књига 1, 1969-1971), „Еверест Медиа“, Београд, 2013, стр. 130-142.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Репич-Лекић, Мириам. „Биографија /Николе Лекића/“, у: Лекић, Никола. Канцоне, шпагети, калћо и..., издање М. Репич Лекић, Земун, 2002, стр. 173-178.
- ^ Милатовић, Петар. „Повратак најмлађег Старог Словена: Дикан и његов стрикан поново јашу“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2015), Политикин Забавник, број 3239, Београд, 7. 3. 2014.
- ^ Репич-Лекић, Мириам. Мириам, ликовна монографија, библиофилско издање, самиздат, Земун, с. а., стр. 7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт стрипа „Дикан“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2015)
- „Стрип Дикан напокон у књигама“, Удружење стрипских уметника Србије, 20. септембар 2013.