Пређи на садржај

Негришори

Координате: 43° 50′ 12″ С; 20° 11′ 10″ И / 43.8367° С; 20.1861° И / 43.8367; 20.1861
С Википедије, слободне енциклопедије
Негришори
Споменик ратницима Балканских и Првог рата, борцима НОБ-а и жртвама фашистичког терора
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2011.Пад 499
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 12″ С; 20° 11′ 10″ И / 43.8367° С; 20.1861° И / 43.8367; 20.1861
Временска зонаUTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST)
Апс. висина419 m
Негришори на карти Србије
Негришори
Негришори
Негришори на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Негришори је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 499 становника.

У непосредној близини гробља у Негришорима које се налази на листи заштићених споменика културе Републике Србије под ознаком СК 1062, пролази деоница Аутопута „Милош Велики”.

Због изградње аутопута срушени су Дом културе и споменик подигнут 1980. године на коме су су била уписана имена палих ратника Балканског и Првог светског рата, палих бораца НОБ-а и жртава фашистичког терора током Другог светског рата.[1]

  • Изградња аутопута, фебруар 2023.
    Изградња аутопута, фебруар 2023.
  • Гробље у Негришорима
    Гробље у Негришорима
  • Споменик срушен због изградње аутопута
    Споменик срушен због изградње аутопута
  • Првобитни изглед споменика
    Првобитни изглед споменика

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Негришори живи 462 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 183 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 998
1953. 985
1961. 855
1971. 749
1981. 696
1991. 628 624
2002. 549 550
2011. 499
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 548 99,81%
Хрвати
  
 1 0,18%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 1
  
  
 1
80 3
  
  
 11
75—79 12
  
  
 25
70—74 22
  
  
 24
65—69 22
  
  
 20
60—64 21
  
  
 22
55—59 21
  
  
 11
50—54 13
  
  
 13
45—49 30
  
  
 27
40—44 16
  
  
 19
35—39 18
  
  
 17
30—34 15
  
  
 17
25—29 12
  
  
 5
20—24 19
  
  
 14
15—19 10
  
  
 19
10—14 23
  
  
 13
5—9 9
  
  
 6
0—4 10
  
  
 8
Просек : 43,6 47,7
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 175 188 202 200 201 184 183
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 41 48 26 30 21 11 5 1 0 0 3,00
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 235 62 154 15 3 1
Женски 245 36 155 49 5 0
УКУПНО 480 98 309 64 8 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 114 23 0 0 50
Женски 61 15 0 0 25
УКУПНО 175 38 0 0 75
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 10 9 7 0 2
Женски 0 1 6 1 0
УКУПНО 10 10 13 1 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 4 1 1
Женски 0 0 1 5 6
УКУПНО 0 6 5 6 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 0
Женски 0 0 0 1
УКУПНО 1 0 0 1

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „КИНЕСКА КОМПАНИЈА СЕ ИЗВИНИЛА ЗБОГ ОШТЕЋЕЊА СПОМЕНИКА: Санација одмах о њиховом трошку”. Вечерње новости. 23. 3. 2023. Приступљено 25. 3. 2023. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јованчевић, Радослав (1990). Негришори : [хроника села Негришори]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. ISBN 86-7463-016-2. 
  • Недовић, Радисав (1993). Из таме у светлост : дванаест деценија организованог рада на развоју школства, писмености и образовања на подручју: Дучаловића, Ртара, Марковице и Негришора. 
  • Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Негришори&oldid=28473394”