Пређи на садржај

Муса Ћазим Ћатић

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих.
С Википедије, слободне енциклопедије
Муса Ћазим Ћатић
Датум рођења(1878-03-04)4. март 1878.
Место рођењаОџакОсманско царство
Датум смрти6. април 1915.(1915-04-06) (37 год.)
Место смртиТешањАустроугарска

Муса Ћазим Ћатић (Оџак, 4. март 1878Тешањ, 6. април 1915) био је српски[1] и хрватски[2] пјесник и преводилац муслиманског поријекла.

Биографија

У родном мјесту похађао је мектеб и основну школу. Послије очеве смрти мајка му се преудала у Тешањ, гдје Ћазим учи бријачки занат код очуха и похађа тешањску медресу. Био је даровит ученик и већ у медреси добро научио арапски, турски и персијски језик. Кад је требало да буде регрутован (1898), бјежи у Турску. Ту, у лицеју Султанија, упознаје Османа Ђикића и Авда Карабеговића, али га материјалне неприлике гоне да се врати у Тешањ. Узет је у војску и три године служио у Тузли и Будимпешти.[тражи се извор]

Године 1902, на наговор муфтије Месуда Смаилбеговића, поновно отишао у Цариград и неко вријеме слушао предавања у Мектеби Numunci Terreke, али - незадовољан начином обуке полаже диференцијални испит из општеобразовних предмета и завршио четврти разред гимназије. Уз помоћ Адем-аге Мешића похађао је у Сарајеву шеријатску судачку школу, али га при крају школовања избацују из школе, завршни пети разред полагао је приватно, а дипломски испит тек по посебној дозволи Земаљске владе, уз писмену обавезу да се неће користити дипломом коју му дају.[тражи се извор]

Годину 1909. и 1910. провео је у Загребу као студент права. Ни један испит није положио. Ту се кретао у Матошевом пјесничком кругу и пекао занат: књижевни и боемски. Ипак, прилике су га натјерале да се врати у Тешањ гдје се запослио у банци, одакле је брзо отпуштен због неуредног живота. Ни у Бијељини, гдје је обављао писарске послове у грунтовници није дуго остао; поновно је отишао у Загреб на студије и поново су га прилике отјерале у Тешањ. То је била 1912, ради у тешањској банци, помишља на самоубиство и ствара своје најбоље пјесме. Мухамед Бекир Калајџић га је 1912. одвео у Мостар, повјерио му уредништво Бисера и тјера га на превођења за Муслиманску библиотеку. Током годину и по дана превео је и написао 12 књига, али долази рат, мобилизација, служба у Тузли и Еркену у Мађарској, пијанчење, туберкулоза, отпуштање из војске и смрт у ратно прољеће 1915. (Према Абдурахману Наметку. 1968). Босанска вила је објављивала његове пјесме.[3]

Гимназија у Тешњу носи назив „Муса Ћазим Ћатић.“

На његовом мезару (гробу) у Тешњу стоји исклесано:

Дела

  • Пјесме од године 1900.-1908. (1914)
  • Изворна поезија и Изворна и преведена проза (1962, као Сабрана дијела)

Референце

  1. ^ Историјски лексикон, Владимир Ћоровић, Српска књижевна задруга, Београд (2006), pp. 111
  2. ^ „Ćatić, Musa Ćazim | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Приступљено 2021-11-16. 
  3. ^ Босанска вила. Сарајево. 1899. [мртва веза]

Спољашње везе