Пређи на садржај

Лувр

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Музеј Лувр)
Музеј Лувр
Musée du Louvre
Музеј Лувр
Оснивање1793.
ЛокацијаПариз
 Француска
Координате48° 51′ 37″ С; 2° 20′ 15″ И / 48.860395° С; 2.337599° И / 48.860395; 2.337599
Колекцијаразне уметнине
Број предмета35.000 изложено
445.000 укупно
Површина60.600 m² галерија
210.000 m² укупно
Посетиоци8,3 милиона (2007)[1]
8,5 милиона (2008)
8,5 милиона (2009)[2]
10,2 милиона (2018)[3]
ДиректорЛоранс де Кар
КустосMarie-Laure Rochebrune
АдресаУлица Риволи 99, 75001 Париз
Веб-сајтwww.louvre.fr
Музеј Лувр, крило Ришеље

Лувр (фр. Musée du Louvre) је један од највећих и најпознатијих музеја на свету. Налази се на десној обали Сене у Паризу, у првом арондисману. У музеју је изложено скоро 35.000 предмета из периода од праисторије до 19. века. Стална поставка је изложена на површини од 60.600 m².[4] Укупан број предмета који припадају музеју је 380.000. Лувр је најпосећенији музеј у свету, кога радним данима посети у просеку 15.000 туриста на дан, од чега су 65% страни туристи.[3]

Музеј Лувр се налази у Палати Лувр (Palais du Louvre) која је зачета изградњом тврђаве у касном 12. веку у време владавине Филипа II. Остаци тврђаве су видљиви у подруму музеја. Ова грађевина је више пута проширивана и тако се формирала Палата Лувр која је служила као француски двор.[5] Палата Лувр има 3 крила: Ришеље, Виши и Денон.

Године 1682. Луј XIV је одабрао дворац у Версају као своју резиденцију, док је Лувр остао место где је била изложена краљевска колекција уметничких предмета. Од 1692. ту је смештена збирка античких скулптура.[6] Исте године у Лувру је почела да ради Краљевска академија сликарства и скулптуре (Académie Royale de Peinture et de Sculpture).[7] На доградњи Лувра је радило више значајних архитеката (Леско, Ди Серсо, Лемерсје, Ле Во, Перо, Висконти, Гужон и др). За време Француске револуције Национална скупштина Француске је 1791. одредила да Палата Лувр треба да служи као музеј у коме ће се излагати национална ремек дела.

Музеј је отворен 13. августа 1793. када је изложено 537 слика, од којих је већина припадала конфискованој краљевској и црквеној имовини. Због структурних проблема грађевине Лувра музеј је био затворен од 1796. до 1801. Под Наполеоном колекције су знатно увећане и сам музеј је добио његово име (Musée Napoléon). После Наполеоновог пораза код Ватерлоа многа опљачкана дела су враћена претходним власницима. Колекција је обогаћена у време владавине Луја XVIII и Шарла X, док је током Другог француског царства музеј добио око 20.000 нових експоната. Након тога збирке су се стално обогаћивале донацијама и поклонима. Од 2008. колекције су подељене у 8 кустоских одељења: египатске старине, блискоисточне старине, грчке, етрурске и римске старине, исламска уметност, скулптура, декоративне уметности, сликарство, графике и цртежи.

Панорамски поглед на Лувр из 1908.

Овај музеј садржи једну од најбогатијих уметничких збирки на свету. У њему се налази више од 38.000 уметничких дела изложених на 72.735 m², а процењује се да би посетитељима требало око пет недеља да на одговарајући начин прегледају сва дела. Врло богате музејске колекције подељене су на 8 одељака: египатски, блискоисточни, грчки, етрушчански и римски антиквитети, те исламска уметност, слике, скулптуре, предмети примењених уметности, графике и цртежи. Са преко 8 милиона посетилаца, Лувр је најпосећенији музеј на свету.[8]

Музеј садржи неприкосновену и најопсежнију збирку египатске и античке уметности укључујући грчку, етрушчанску, римску, исламску и оријенталну уметност. У њему се налази и збирка уметничких предмета и стилског покућанства, те непроцењива галерија слика свих европских народа и уметничких раздобља до краја 19. века. Најпознатије уметничко дело изложено у Лувру је Да Винчијева слика Мона Лиса.

Хронолошка галерија одабраних дела

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Louvre's 8.3 Million Visitors Make It No. 1 Museum Worldwide - Bloomberg”. Приступљено 15. 6. 2011. 
  2. ^ „Exhibition and museum attendance figures 2009” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 10. 2013. г. Приступљено 15. 6. 2011. 
  3. ^ а б „10,2 millions de visiteurs au Louvre en 2018”. Louvre.fr (на језику: француски). 3. 1. 2019. Архивирано из оригинала 12. 04. 2019. г. Приступљено 3. 1. 2019. 
  4. ^ „Œuvres”. Musée du Louvre. Архивирано из оригинала 01. 10. 2009. г. Приступљено 27. 4. 2008. 
  5. ^ „Louvre Museum”. Inexhibit. Приступљено 15. 10. 2016. 
  6. ^ „Louvre Website- Chateau to Museum, 1672 and 1692”. Louvre.fr. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 21. 8. 2011. 
  7. ^ „Louvre Website- Chateau to Museum 1692”. Louvre.fr. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 21. 8. 2011. 
  8. ^ World's Most-Visited Museums, Travel Leisure Preuzeto 15. 3. 2019.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]