Пређи на садржај

Мића Орловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мића Орловић
Лични подаци
Пуно имеМилоје Орловић
НадимакМића
Датум рођења(1934-05-28)28. мај 1934.
Место рођењаВаљево, Краљевина Југославија
Датум смрти13. фебруар 2013.(2013-02-13) (78 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Милоје Орловић (Ваљево, 28. мај 1934 — Београд, 13. фебруар 2013), познат по надимку Мића, био је српски и југословенски глумац, телевизијски водитељ, новинар и уредник.[1] Каријеру је започео као студент у радију Студентски Град, наставивши је у Телевизији Београд где је постао један од најпознатијих водитеља. У историји српске и југословенске телевизије остаће упамћен као први водитељ ТВ Дневника.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мића Орловић је рођен 28. маја 1934. године у Ваљеву у породици Секуле и Стане Орловић.[3] Породица Орловић води порекло из села Горњи Стрмац у општини Зубин Поток. Одрастао је у Приштини[3] и Ваљеву заједно са млађим братом Драганом који се касније такође бавио новинарством и једно време био уредник[4] дневног листа „Политика Експрес“. Завршио је Ваљевску гимназију.[3] Два пута се женио, а из првог брака има једну кћер.[3]

Студије

[уреди | уреди извор]

Завршио је Филолошки факултет у Београду.[5] Током студија је радио као спортски новинар.[3] Био је стандардни репрезентативац студентске кошаркашке репрезентације Југославије коју је тих година оформио и са успехом водио Ранко Жеравица.[3]

Новинарска каријера

[уреди | уреди извор]

На програму Радио Београда први пут се огласио 15. октобра 1957. године као репортер са фудбалске утакмице ОФК Београд – Напредак Крушевац.

Почетком маја 1958. године, Мића Орловић је у току гостовања великана позоришне сцене из Београда Марије Црнобори, Миодрага „Мила“ Здравковића, Дуње Ланго, Јармиле Ћеровић и Љубише Јовановића у Загребу, учествовао у реализацији првог телевизијског приказа у оквиру размене ТВ новинара Београда и Загреба.

Телевизија Београд је 23. августа 1958. године емитовала први ТВ Дневник информативно-политичког програма чији је спикер био Мића Орловић. О том искуству је једном приликом изјавио[2]:

Био сам клинац, али клинац са већ богатим радијским искуством, па нисам имао трему. Сам себи сам објаснио да је камера стаклени прозор кроз који ћу да гледам, тражећи погледом моје камермане. Био је то добар потез, јер сам се тако опустио и имао утисак да се заиста обраћам својим гледаоцима. Пренос је завршен без иједне грешке.

Професионални новинар је био од 1956. године, а уредник од 1967. године.

Орловић је остварио више од 170 репортажа, као и 300 интервјуа, преко 200 ТВ репортажа, 80 радио емисија, 1300 ТВ емисија.

Учествовао је у реализацији два квиза, „Гинис“ и „Историја српског народа“.[3]

Филмска каријера

[уреди | уреди извор]

Кршан и маркантан, важио је за југословенског Џона Вејна.[3] Глумио је у 17 домаћих и страних филмова.[6]

Преминуо је у Београду у среду 13. фебруара 2013. године.[7][8] у дому за старе у коме је провео десетак последњих дана. Сахрањен је 16. фебруара 2013. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[9][10]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
Споменик Мићи Орловићу код зграде Радио-телевизије Србије у Београду.

Добитник је следећих награда:

Добитник је Ордена рада са златним венцем.

У књизи Историја српске културе пише:

Незаобилазан је, као спикер и водитељ, Милоје Мића Орловић, с којим су гледаоци поистовећивали нашу телевизију.

Добитник је српске националне пензије од 2008. године због врхунског доприноса националној култури.[13]

Од 2010. године Удружење новинара Војводине додељује новинарима, водитељима или спикерима награду „Press витез – Мића Орловић“. Иста награда која се додељује новинаркама, водитељкама или спикеркама носи име Душанке Калањ.[14]

Испред зграде РТС, Таковска 10 у Београду, подигнут му је споменик 23. августа 2019. године.[15]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ко је ко у Србији, Библиофон, Београд, 1995.
  2. ^ а б Чудо звано телевизија, Вечерње новости од 4. фебруара 2011. године, Приступљено 28. априла 2011.
  3. ^ а б в г д ђ е ж Јунак првог ТВ Дневника, Вести од 19. децембра 2010. године, Приступљено 28. априла 2011.
  4. ^ Весна Денчић: интервју – Дејан Патаковић, ЕТНА – часопис за сатиру, Приступљено 28. априла 2011.
  5. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 335, текст „Орловић С. Милоје“
  6. ^ Мића Орловић на сајту IMDb (језик: енглески) 
  7. ^ Умро Мића Орловић („Блиц“, 13. фебруар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
  8. ^ Преминуо Мића Орловић („Вечерње новости“, 13. фебруар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
  9. ^ Шта је Мића рекао пред смрт („Блиц“, 16. фебруар 2013), Приступљено 13. 4. 2013.
  10. ^ „Преминуо Мића Орловић“ на сајту РТС, Приступљено 13. 4. 2013.
  11. ^ КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ МИЋА ОРЛОВИЋ[мртва веза], Приступљено 28. априла 2011.
  12. ^ Мића Орловић: Деца су нам језички саката, Вести од 16. октобра 2010. године, Приступљено 28. априла 2011.
  13. ^ Мића Орловић добија националну пензију[мртва веза], Ало од 30. августа 2008. године, Приступљено 28. априла 2011.
  14. ^ НАГРАДЕ ДУШАНКА КАЛАЊ И МИЋА ОРЛОВИЋ, Приступљено 28. априла 2011.
  15. ^ „Откривен споменик Мићи Орловићу испред РТС-а”. Политика. 23. 8. 2019. Приступљено 23. 8. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашњи извори

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мића_Орловић&oldid=28705817”