Миљковац (Ниш)
Миљковац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| — 2022. |  135 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 25′ 29″ С; 21° 51′ 19″ И / 43.424833° С; 21.855333° И |
| Временска зона | UTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST) |
| Апс. висина | 301 m |
.svg)  Миљковац Миљковац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Миљковац је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на јужном рубу Алексиначке котлине, у подручју ушћа Лабуковске у Топоничку реку, на око 15 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 253 становника (према попису из 1991. било је 301 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Оскудност праисторијских и античких података даје привид ненасељености сеоског простора, али познато је да је један попречни римски пут пролазио долином Топоничке реке према Голаку. Географска целина око Топоничке реке градила је у средњем веку жупу Тополницу с градом Железником, који је бранио њену сигурност. Остаци Железника, чије су се рушевине доста добро оцртавале још крајем 19. века, се у облику развалине Куле (односно њеног остатка) и данас виде на стени у меандру Топоничке реке 1 км узводно од данашњег сеоског насеља. До почетка 20. века су се на левој страни Топоничке реке уочавале развалине и средњовековног утврђења Градишта. Оба ова фортификацијска објекта бранила су у средњовековној Тополници пролаз из Мораве у Сврљиг. Село које се на месту данашњег Миљковца налазило (и чији континуитет данашњи Миљковац одржава) вероватно је егзистирало као црквено властелинство манастира Светог Николе и Свете Госпође, јер су ови до у недавној прошлости држали делове својих средњовековних поседа.
На давну прошлост Миљковца указује и турски попис 1498. године који га је под данашњим именом евидентирао као спахилук (зеамет) Али-бега из Ниша с 30 кућа, 6 самачких, 9 удовичких кућа, 3 рајинске воденице (које раде целе године) и с дажбинама у износу 4.989 акчи. У селу се налази мезра (селиште) Подград која је „сејалиште поменутог села“. Има такође манастир Светог Николе, који је хас, с два калуђера, две воденице (које раде целе године) и с дажбином која износи 328 акчи.
Миљковац помињу и аустријске уходе 1783/84. године с око 70 кућа. Озлојеђена спахијском експлоатацијом, нарочито терором нишког мутасерифа Салих-паше, нишка села Каменица, Церје, Кравље, Миљковац, Веле Поље и Палиграце су се 1835. године с осталим селима (16 села) побунила („прва Милојева размирица“). Поражени у одлучујућем сукобу код Миљковца, Турци су прихватили одређене уступке, које касније нису поштовали. То је довело до друге „размирице“ (устанка) 1841 . године у којој је поред других села спаљен и Миљковац. За овај период, тачније за 1843. годину, везан је и почетак рада најстарије основне школе манастирског типа у овом крају. Године 1881. Министарство просвете Србије обнародовало је указ о редовном раду ове школе, која је пре тога, а и у то време, била центар окупљања за ђаке из десетину околних села. Крајем 19. века (1895) Миљковац је мање село с 46 махом задружних домаћинстава и 328 становника, а године 1930. у њему су живела 74 домаћинства и 533 становника.
Миљковац је у 1941. години био стециште партизана Озренског одреда. У једној непријатељској акцији овде је исте године заробљена Јелена Поповић - Лела, а затим стрељана (1942).
Захваљујући свом брдско-планинском смештају и упућености претежно на планинску шумско-сточарску привреду, Миљковац је, у односу на Веле Поље, Палиграце и Кравље, у турском као и у посттурском периоду био сиромашније село. То је разлог што се становништво села одавало и печалбарењу, а у периоду између два светска рата и послужитељству, пандурлуку, школовању и разним занимањима у граду.
После Другог светског рата, и то већ од 1960. године, ојачале су тенденције напуштања пољопривреде с исељавањем или оријентацијом на мешовиту привреду, уз истовремено застаревање села (старачка домаћинства). Основни пољопривредни карактер села, међутим, сачуван је и даље. Према пописним подацима у Миљковцу су 1971. године живела 54 пољопривредна, 49 мешовитих и 14 непољопривредних домаћинства.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]До насеља се може доћи приградским линијама 32 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Кравље и линијом 32Л ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Берчинац - Паљина - Миљковац - Вело Поље - Палиграце.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Миљковац живи 164 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,3 година (54,8 код мушкараца и 60,0 код жена). У насељу има 68 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 1 | ||
| 80 | 2 | 12 | ||
| 75—79 | 10 | 11 | ||
| 70—74 | 10 | 9 | ||
| 65—69 | 12 | 9 | ||
| 60—64 | 9 | 10 | ||
| 55—59 | 12 | 9 | ||
| 50—54 | 15 | 13 | ||
| 45—49 | 7 | 9 | ||
| 40—44 | 5 | 8 | ||
| 35—39 | 3 | 5 | ||
| 30—34 | 11 | 6 | ||
| 25—29 | 3 | 5 | ||
| 20—24 | 5 | 1 | ||
| 15—19 | 4 | 5 | ||
| 10—14 | 10 | 5 | ||
| 5—9 | 8 | 3 | ||
| 0—4 | 3 | 1 | ||
| Просек : | 46,4 | 53,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 110 | 19 | 74 | 11 | 4 | 2 |
| Женски | 113 | 14 | 67 | 29 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 223 | 33 | 141 | 40 | 7 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 69 | 19 | 0 | 1 | 15 |
| Женски | 36 | 13 | 0 | 0 | 7 |
| УКУПНО | 105 | 32 | 0 | 1 | 22 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 10 | 3 | 3 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 3 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 11 | 6 | 3 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 3 | 4 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 10 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 3 | 14 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 1 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 4 | 1 | 0 | 4 | |
Галерија
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995. pp. 97-98.
