Мисхако
Мисхако Мысхако | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Новоросијски ГО |
Основан | 1903. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 7.954 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 39′ 33″ С; 37° 45′ 47″ И / 44.659170° С; 37.763060° И |
Временска зона | UTC 3 |
Апс. висина | 20 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 353993 |
Позивни број | 7 8617 |
ОКАТО код | 03 420 826 001 |
ОКТМО код | 03 720 000 176 |
Мисхако (рус. Мысхако) насељено је место полуурбаног типа на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Новоросијском градском округу.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, насеље је имала 7.954 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Мисхако се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине на око 5 километара јужно од града Новоросијска. Лежи на југоисточној обали Абрауског полуострва, на обали Црног мора, на источним падинама брда Колдун (висине 447 метара).
Насеље се налази у зони суптропске средоземне климе, са топлим и сувим летима (јулски просек температура ваздуха је око 23 °C) и умереним зимама током којих дувају јаки североисточни ветрови (јануарски просек температура ваздуха је око 2 °C). Купалишна сезона траје од почетка јуна до почетка октобра. Просечне температуре воде током лета су око 23 °C, а зими око 6 °C. Број сунчаних дана током године је око 230.
Историја
[уреди | уреди извор]Пре окончања Кавкаског рата (1817−1864) на овом подручју су живела различита адигејска племена.[1] Након доласка Руса на том подручју почиње се са интензивнијим узгајањем винове лозе, а савремено насеље основано је тек 1903. године.
У Мисхаку се налази једна од најстаријих руских винарија (Винарија Мисхако), а у селу се традиционално крајем новембра одржава манифестација „Дани младог вина”.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 7.954 становника.
2002. | 2010. |
---|---|
5.670[2] | 7.954[3] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — pp. 240. — 395 с.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.Федеральная служба государственной статистикиКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски&rft.date=2004-05-21&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Всероссийская перепись населения 2002 годаКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски&rft_id=http://www.perepis2002.ru/ct/doc/1_TOM_01_04.xls&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:journal" class="Z3988">
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.Федеральная служба государственной статистикиКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски (Федерални завод за статистику)&rft.date=2011&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Всероссийская перепись населения 2010 годаКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски (Национални попис становништва 2010)&rft_id=http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:journal" class="Z3988">