Миоцен
Миоцен (симбол M[1]) је геолошка епоха неогена која покрива период од пре око 23,03 до 5,332 милиона година. Миоцен је именовао сер Чарлс Лајел. Назив „миоцен“ води порекло од речи грч. μείων и грч. καινός,[2] и значи „мање недавно“, јер има 18% мање морских бескичмењака него плиоцен. Миоцен прати епоху олигоцена, а праћен је плиоценом.
Живи свет
[уреди | уреди извор]Примати су се раширили подељени током епохе миоцена, постајући широко распростањени по старом свету. У ствари, до краја ове епохе, људски преци су се одвојили од предака шимпанзи пратећи њихов сопствени еволуциони пут. Као и у олигоцену, травната површина је наставила да се шири док је опсег шуме ишчезавао. У миоценским морима, шуме алги су се први пут појавиле и ускоро су постале један од најпродуктивнијих земљиних екосистема.[3] Животиње и биљке миоцена биле су потпуно прилагођене. Птице и сисари били су добро утемељени. Ајкуле, делфини и алге су се ширили. Миоценска епоха је од посебног значаја за геологе и палеоклиматологе јер су се главне фазе подизања Хималаја догодиле током ње, утичући на монсунске циклусе у Азији, који су повезани са глацијацијама на северној хемисфери.[4]
Стадијуми
[уреди | уреди извор]
Миоцен је епоха неогена и према подели Међународне комисије за стратиографију (ICS) из 2018. дели се на шест векова: месиниј, тортониј, серавалиј, лангиј, бурдигалиј и аквитаниј.[5]
| Период | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
|---|---|---|---|---|
| Квартар | Плеистоцен | Желасиј | 2,58 | 1,8 |
| Неоген | Плиоцен | Пјачентиј | 3,6 | 2,58 |
| Занклиј | 5,333 | 3,6 | ||
| Миоцен | Месиниј | 7,246 | 5,333 | |
| Тортониј | 11,63 | 7,246 | ||
| Серавалиј | 13,82 | 11,63 | ||
| Лангиј | 15,97 | 13,82 | ||
| Бурдигалиј | 20,44 | 15,97 | ||
| Аквитаниј | 23,03 | 20,44 | ||
| Палеоген | Олигоцен | Хатиј | 27,82 | 23,03 |
Старија подела
[уреди | уреди извор]Према старијој подели Међународне комисије за стратиографију, стадијуми фауне миоцена од најмлађег ка најстаријем су:[6]
| Периода | Епоха | Век | Почетак (Ma) | Крај (Ma) |
|---|---|---|---|---|
| Неоген | ||||
| Плиоцен | Желасиј | |||
| Пјачентиј | ||||
| Занклиј | ||||
| Миоцен | Понтиј | |||
| Панониј | ||||
| Сарматиј | ||||
| Бадениј | ||||
| Карпатиј | ||||
| Отнангиј | ||||
| Егенбургиј | ||||
| Егериј |
Ове подподеле у оквиру миоцена дефинисане су релативним обиљем различитих врста кречњачких нанофосила и фораминифера (једноћелијских протиста с наговештајем љуске).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Geologic Age Symbol Font (StratagemAge)” (PDF). USGS. 99-430. Приступљено 22. 06. 2011.
- ^ „Miocene”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 23. октобар 2013.
- ^ „Миоцен, ВВС”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2016. г. Приступљено 23. 10. 2013.
- ^ An Zhisheng, John E. Kutzbach, Warren L. Prell & Stephen C. Porter (2001). „Evolution of Asian monsoons and phased uplift of the Himalaya Tibetan plateau since Late Miocene times”. Nature. 411 (6833): 62—66. doi:10.1038/35075035.
- ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 23. 3. 2021.
- ^ Rohde, Robert A. (2005). „GeoWhen Database”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Cox, C. Barry & Moore, Peter D. Biogeography. An ecological and evolutionary approach (5th ed.). . Cambridge: Blackwell Scientific Publications. 1993. ISBN 978-0-632-02967-9.
- Ogg, Jim (2004): Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)
