Мингрељскаја
Мингрељскаја Мингрельская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Абински рејон |
Основан | 1863. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 5.112 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 00′ 55″ С; 38° 20′ 18″ И / 45.015346° С; 38.338413° И |
Временска зона | UTC 3 |
Апс. висина | 8 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 353311 |
Позивни број | 7 86150 |
ОКАТО код | 03 201 803 001 |
ОКТМО код | 03 601 403 101 |
Веб-сајт | |
http://www.mingrelskaya.ru/ |
Мингрељскаја (рус. Мингрельская) насељено је место руралног типа са званичним статусом станице на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Абинском рејону.
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, у насељу је живело 5.112 становника и било је четврто по величини насеље у припадајућем му рејону.
Географија
[уреди | уреди извор]Станица Мингрељскаја се налази у западном делу Краснодарског краја, у северном делу ниске алувијалне Закубањске равнице, петнаестак километара јужније од реке Кубањ. Кроз насеље пролази река Аушедз која повезује Крјуковско са Варнавинским језером. Смешетена је на око 21 км северно од рејонског центра, града Абинска, односно на око 50 км југозападно од покрајинске престонице Краснодара.
Историја
[уреди | уреди извор]Станица је основана 1863. заједно са још неколико козачких насеља на том подручју, и првобитно се налазила нешто јужније, уз горњи део тока реке Абин. Име је добила у част Мингрељског гренадирског императорског пука.[1] Како је првобитно насеље саграђено на, за живот доста непогодном локалитету, станица је две године касније у целости премештена на садашњи локалитет.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 5.112 становника.
1959. | 1979. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|
6.396 | 5.540 | 5.452[2] | 5.112[3] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 272. — 395 с.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.Федеральная служба государственной статистикиКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски&rft.date=2004-05-21&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Всероссийская перепись населения 2002 годаКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски&rft_id=http://www.perepis2002.ru/ct/doc/1_TOM_01_04.xls&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:journal" class="Z3988">
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.Федеральная служба государственной статистикиКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски (Федерални завод за статистику)&rft.date=2011&rft.genre=unknown&rft.jtitle=Всероссийская перепись населения 2010 годаКатегорија:Чланци који садрже текст на језику — руски (Национални попис становништва 2010)&rft_id=http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/perepis_itogi1612.htm&rft_val_fmt=info:ofi/fmt:kev:mtx:journal" class="Z3988">