Милош Тривунац
Милош Тривунац | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. јул 1876. |
Место рођења | Алексинац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 30. децембар 1944.68 год.) ( |
Место смрти | Београд, Југославија |
Милош Тривунац (Алексинац, 16/28. јул 1876 — Београд, 30. децембар 1944) био је српски и југословенски германиста, оснивач и професор катедре за немачки језик и књижевност Београдског универзитета. Био је министар просвете у Влади Милана Недића. После ослобођења Београда, осуђен је од стране комунистичке власти на смрт и стрељан је као под оптужбом да је био члан квинслишке владе и сарадник немачког окупатора.
Биографија
[уреди | уреди извор]Тривунац се школовао у Нишу, Београду, Минхену и Лајпцигу. Године 1902, у Минхену је одбранио докторску дисертацију посвећено делу Гијома Бидеа, једног од напознатијих француских класичних филолога. Тривунац је објавио велики број студија на немачком и српском језику. У академију је примљен 8. фебруара 1940, у приступној беседи је говорио о свом професору и старијем колеги Божи Кнежевићу.[1]
За време Другог светског рата био је министар просвете у Недићевој Влади народног спаса од августа 1941. до октобра 1942. Потписник је Апела српском народу. После ослобођења Београда је стрељан као сарадник окупатора. Срђ је о њему писао.[2]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Aus dem Leben G. Bude‘ s, 1902.
- Guillaume Budes De l‘Instution du Prince. Ein Beitrg zur Geschichte der Renaissancebewung in Frankreich, 1903.
- Жена у Гетеовој поезији, 1908.
- Гетеов Фауст, 1921.
- Гете, 1931.
- Гетеова светска књижевност, 1933.
- Немачки утицај на наш језик, 1937.
- Гетеов Клавихо, 1938.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Време", 9. феб. 1940, стр. 10. digitalna.nb.rs
- ^ Srđ. Dubrovnik. 1902.
Литература
[уреди | уреди извор]- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
- Milosavljević, Olivera (2006). Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944. (PDF). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. ISBN 978-86-7208-129-9.
- Стојановић, Александар (2012). Српски цивилни/културни план владе Милана Недића. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-112-6.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија на сајту САНУ
- Александар Бачко: Породица Тривунац (1. новембар 2015)