Милан Кујунџић Абердар
Милан Кујунџић Абердар | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. фебруар 1842. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 26. новембар 1893.51 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Милан Кујунџић Абердар (Београд, 28. фебруар 1842 — Београд, 26. новембар 1893) био је српски филозоф и политичар.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Београду као Јанићије али је своје име посрбио у Милан.[2] Надимак Абердар[3] је додао имену и презимену по својој првој збирци песама.[4] Реч "абердар" означава ватрено оружје којим се наговештава повољна вест. То је и име Карађорђевог топа из Првог српског устанка.
Родитељи су му били занатлија Јован Кујунџић „Ваљевац” (1813-1877) и Анастасија - Наста, ћерка председника суда Максима Ранковића (1790-1843) и Стане (1788-1878). Његова сестра Јелена - Јела (1844-1908) била је удата за Стојана Новаковића.[5][6] Брат по оцу био је лекар и медицински писац Војислав Кујунџић (1872-1946).[7]
Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек Лицеја у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. године прекинуо је студије и постао коњички десетар.[4] Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на Оксфорду.[1] Пре него што је завршио студије, 1866. године министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.[4]
Био је професор философије на Великој школи два пута: 1866-1867. и 1873-1882. године.[8] У јавном животу, он је секретар Српског ученог друштва (од 1873. до 1882), председник Народне скупштине (од 1880. до 1885),[4] министар просвете (1886-1887),[1] посланик у Риму, уредник Младе Србадије и песник.
Као омладинац имао је важну улогу у Уједињеној омладини српској и био уредник њеног органа Млада Србадија (1871-1872).[1]
Као министар просвете и црквених дела, издејствовао је 1886. године укидање двају српских православних епархија, Шабачке и Неготинске, што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у Краљевини Србији.[9]
Када је 5. априла 1887. године краљ Милан Обреновић именовао првих 16 академика Српске краљевске академије, међу њима је био и Милан Кујунџић Абердар.
Учествовао је у српско-турским ратовима 1876-1878. и због тога унапређен у мајора, а касније и потпуковника. Од бројних одликовања која је добио, најзначајнија су: медаља обновиоца Српске краљевине, Таковски крст III степена, орден Белог орла III степена и Таковски крст IV степена са мачевима.[4]
Почео је још у ђачком добу да пише поезију; објавио је две збирке песама. Његова најзначајнија филозофска дела су: Кратки преглед хармоније у свету, Филозофија у Срба, Шта је и колико у нас урађено на лођици? и Иде ли свет набоље или нагоре?.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 408.
- ^ Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит. . Београд. 1989. pp. 422. ISBN 978-86-19-01637-7..
- ^ "Браник", Нови Сад 1893.
- ^ а б в г д ђ Српски Легат / На данашњи дан: Преминуо је филозоф, песник, политичар и академик Милан Кујунџић Абердар
- ^ Перић, Ђорђе. „Популарне песме и тајна љубав Милана Кујунџића - Абердара”. Даница за 2015date=2014: 326.
- ^ Војиновић, Станиша. „Сакупљачи народних умотворина: Максим Ранковић (1790-1843)”. Даница за 2015date=2014: 239—243.
- ^ Милица Бујас: „Кујунџић, Војислав”, стране 418-419, Српски биографски речник, том 5, Нови Сад, 2011. године
- ^ "Правда", Београд о Божићу 1939.
- ^ Пузовић 1995, стр. 143-158.
Литература
[уреди | уреди извор]- Перић, Ђорђе (2014). „Популарне песме и тајна љубав Милана Кујунџића - Абердара”. Даница за 2015: 324—346.
- Пузовић, Предраг (1995). „Укидање Неготинске и Шабачке епархије 1886” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 39 (1-2): 143—158. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 01. 2022. г. Приступљено 25. 03. 2018.
- Кривошејев, Владимир (2017). „Памјатник Јована Хаџића, сина Хаџи Рувима Нешковића и поочима Јована Кујунџића”. Записи и натписи 3 (2017): 29—32.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија на сајту САНУ
- Мира Софронијевић: Милан Кујунџић Абердар (1995)
- Памјатник Јована Хаџића, сина Хаџи Рувима Нешковића и поочима Јована Кујунџића
Дипломатске позиције | ||
---|---|---|
Позиција установљена
|
Посланик Краљевине Србије у Италији 1883 — 1885 |
- Рођени 1842.
- Умрли 1893.
- Књижевници из Београда
- Српски песници
- Српски филозофи
- Просвета
- Чланови Српског ученог друштва
- Академици САНУ
- Српски министри
- Особе које су мењале име
- Ученици Прве београдске гимназије
- Политичари из Београда
- Носиоци Ордена Таковског крста
- Носиоци Ордена Белог орла
- Сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду
- Министри просвете Србије