Пређи на садржај

Предраг Мики Манојловић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мики Манојловић)
Уколико сте тражили ватерполисту, погледајте чланак Предраг Манојловић (ватерполиста).
Предраг Манојловић
Манојловић 2014.
Лични подаци
Пуно имеПредраг Манојловић
Датум рођења(1950-04-05)5. април 1950. (74 год.)
Место рођењаНиш, ФНРЈ
Породица
СупружникТамара Вучковић
РодитељиИван Манојловић
Зорка Манојловић
Рад
Битна улогаПодземље - Марко Дрен
Ми нисмо анђели - Милан
Ларго Винч - Нерио Винч
The Bra - таксиста
Јужни ветар - Цар
Веза до IMDb-а

Предраг Мики Манојловић (Ниш, 5. април 1950) српски је глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Према његовим речима, пета је генерација рођена у Београду. Манојловићев прадеда био је економиста Пера Манојловић, први директор српске Народне банке у време када је Ђорђе Вајферт био гувернер, док је његов деда Милан Манојловић дипломирао у Француској, инжењер шумарства и рударства, који је за свој рад добио пет српских, југословенских као и три француска одликовања.[1]

Рођен је у породици позоришних глумаца, његови родитељи су глумац Иван Манојловић и глумица Зорка Манојловић.

После завршене Академије наступа у позоришту. Каријеру на телевизији почиње у серији Отписани (1974). Играо је у култној серији Грлом у јагоде (1976) режисера Срђана Карановића. На филму је сарађивао са Емиром Кустурицом. После филма „Подземље“ (1995) почиње да снима и у иностранству. Неки од познатијих филмова у којима је играо су: Црна мачка бели мачор, Подземље, Туђа Америка, Танго аргентино, Ми нисмо анђели и Завет.

За заслуге у области позоришта и филма у југоисточној Европи, 2011. је проглашен за почасног доктора Европске филмске академије.[2]

Са првом супругом Искром Узелац има ћерку Чарну, а са другом Тамаром Вучковић има сина Ивана.[3]

Награде и одликовања

[уреди | уреди извор]
Одликовања

Улоге

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
1970-е
1971. Чедомир Илић (серија)
1972. Сарајевски атентат (ТВ) Цвјетко Поповић
1972. Јелисаветини љубавни јади због молера (ТВ) Милован
1972. Смех са сцене: Атеље 212
1972. Грађани села Луга (серија) Милан
1972. Мајстори (серија) Пицопевац
1973. Слике без рама из дечијих књига (серија)
1974. Једног лепог, лепог дана
1974. Зашто је пуцао Алија Алијагић (ТВ) Стево Ивановић
1974. Кошава Брадоња - шверцер
1975. Награда године
1975. Синови Паја
1974-1975. Отписани Паја
1975. Живот је леп (серија) Мића
1976. Похвала свету
1976. Прича о војнику
1976. Иди тамо где те не познају
1976. Морава 76 (серија) Мацко
1976. Грлом у јагоде (серија) Мики Рубироза
1977. Хајка Шако
1977. Усијане главе Миланче
1978. Посљедњи подвиг диверзанта Облака
1979. Моћ говора
1979. Вечера за Милицу Професоров син
1980-е
1980. Кадињача
1981. Сок од шљива Мики Рудински
1981. Пикник у тополи Човек за шанком
1981. Само једном се љуби Томислав
1981. Сезона мира у Паризу Јоско
1981. Седам секретара СКОЈ-а (серија) Златко Шнајдер
1982. Тринаести јул Бранко
1982. Мачор на усијаном лименом крову (ТВ) Петар Остојић-Аџија
1983. Нешто између Јанко
1983. Марија, где си...? (ТВ) Данило
1984. Нешто између (ТВ серија) Јанко
1984. Штефица Цвек у раљама живота (серија)
1984. У раљама живота Шофер
1985. То није мој живот, то је само привремено
1985. Тајванска канаста Раде Сељак
1985. Јагоде у грлу Мики Рубироза
1985. Отац на службеном путу Мехмед Меса Зољ
1985. За срећу је потребно троје Драго
1987. Race for the Bomb (серија) Едвард Теллер
1987-1988. Вук Караџић Вук Караџић
1989. Време чуда (серија) Никодим
1989. Време чуда Никодим
1989. Сеобе Арнолд де Сабрант
1990-е
1990. Баал (ТВ) Баал
1990. Un week-end sur deux Адриан
1992. Ми нисмо анђели Милан
1992. Танго аргентино Отац
1992. Тито и ја Отац
1993. Броз и ја (ТВ серија) Отац
1994. La piste du télégraphe Карло
1995. Подземље Марко Дрен
1995. Туђа Америка Бајо
1996. Portraits chinois Алфонс
1996. Court toujours: L'inconnu (ТВ) L'inconnu
1997. Циганска магија Таип
1997. Артемизија (филм) Агостино Таси
1998. Месар месар
1998. Ране Стојан
1998. Буре барута Мане (Мајкл), повратник
1998. Црна мачка, бели мачор свештеник
1999. Emporte-moi Père de Hanna
1999. Rien à dire Voix du père
1999. Les amants criminels L'homme de forêt
2000-е
2000. Voci Нандо Пепи
2000. Épouse-moi Le mage Bodel}-
2000. Sans plomb Саломон
2001. Mortel transfert Ерострат
2001. Jeu de cons Перон
2003. Kako los son Шејтан
2003. Дуга поноћ (ТВ) Агент
2003. Les marins perdus Абдул Азиз
2003. Мали свет Др. Филип Костић
2003. Gate to Heaven Дак
2004. Mathilde новинар
2004. Hurensohn Ујак Анте
2004. Ne fais pas ça Франсис
2004. 100 минута славе Бела Цикош
2005. Ми нисмо анђели 2 Милан
2005. Ze film Сергеј
2005. L'enfer Antoin, le père
2007. La fine del mare Тодор
2007. Клопка Коста Антић
2007. Ирина Палм Мики
2007. Хадерсфилд Песник
2007. Завет Газда Бајо
2008. На лепом плавом Дунаву Карл из Шведске
2008. Светът е голям и спасение дебне отвсякъде Баи Дан
2008. I demoni di San Pietroburgo Фјодор Достојевски
2008. Largo Winch Нерио Винч
2009. Беса Азем
2009. На терапији Љубомир Божовић
2010-е
2010. Нека остане међу нама Никола
2010. Циркус Колумбија Дивко Бунтић
2014. Ургентни центар (српска ТВ серија) начелник Шћепановић
2014. До балчака Богдан
2020-е
2020– Јужни ветар (ТВ серија) Цар
2021. Јужни ветар 2: Убрзање Цар
2022. Траг дивљачи Благоје
2022. Било једном у Србији Газда Мита
2022. Било једном у Србији (ТВ серија) Газда Мита
2023. Чувари формуле Павле Савић
2024. Време смрти (ТВ серија) Аћим Катић
2024. Златни рез 42
2024. Дјеца Козаре
2024. Апсурдни експеримент

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „АУТОРСКИ ТЕКСТ МИКИЈА МАНОЈЛОВИЋА: Радујем се као клинац ЕКСПО-у”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-12-14. 
  2. ^ „Manojlović počasni doktor ESRA”. www.b92.net. 9. 3. 2011. Приступљено 13. 3. 2010. 
  3. ^ „СРЕЋУ ПРОНАШАО КРАЈ 20 ЛЕТА МЛАЂЕ: Ово је Микијева жена”. Нпортал. 1. 10. 2022. Приступљено 2. 10. 2022. 
  4. ^ „Мики Манојловић лауреат 17. глумачких свечаности”. Радио-телевизија Републике Српске. 7. 4. 2012. Приступљено 8. 4. 2012. 
  5. ^ „Награда „Добричин прстен“ Предрагу Манојловићу („Политика“, 14. децембар 2012)”. Приступљено 14. 4. 2013. 
  6. ^ Политика: Награда „Добричин прстен” уручена Микију Манојловићу, објављено 17. 2. 2013
  7. ^ Признање „Стефан Првовенчани” Микију Манојловићу („Политика”, 16. август 2016)
  8. ^ „Miki Manojlović dobio nagradu za životno delo u Nansiju”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-06-14. 
  9. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Микију Манојловићу „Источна звезда””. Politika Online. Приступљено 2021-01-22. 
  10. ^ „"Turčine, napuši se...": Kako je Manojlović branio Kusturicu VIDEO”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-02-25. Приступљено 2022-02-25. 
  11. ^ Масниковић, Исидора. „Предраг Мики Манојловић глумац године у Хрватској”. Politika Online. Приступљено 2023-01-30. 
  12. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Предрагу Микију Манојловићу припао „Златни печат””. Politika Online. Приступљено 2024-05-25. 
  13. ^ Француска додељује орден Микију Манојловићу (Б92, 23. октобар 2017)
  14. ^ „Микију Манојловићу „Карађорђева звезда””. www.republika.rs/vesti/srbija. Приступљено 2021-06-29. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предраг_Мики_Манојловић&oldid=28912207”