Пређи на садржај

Марко Ракоњац

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Ракоњац
Ракоњац у дресу московске Локомотиве
Лични подаци
Датум рођења (2000-04-25)25. април 2000.(24 год.)[1]
Место рођења Бијело Поље, СР Југославија[4]
Висина 1,91 m[2]
Маса 75 kg[3]
Позиција центарфор[4]
Клупске информације
Тренутни клуб
Диошђер
(на позајмици из московске Локомотиве)
Број 7
Јуниорска каријера
Сјеверна звијезда
0000—2016. Јединство Бијело Поље
2017. Полимље
2017—2019. Чукарички
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2016. Јединство Бијело Поље 6 (0)
2017. Полимље
2017—2022. Чукарички 57 (12)
2019—2020. ИМТ
2022— Локомотива Москва 12 (0)
2023. Црвена звезда 13 (4)
2023—2024. ТСЦ Бачка Топола 23 (2)
2024— Диошђер 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2014. Црна Гора до 15 2 (0)
2016—2017. Црна Гора до 17 13 (3)
2017. Црна Гора до 18 4 (2)
2018. Црна Гора до 19 14 (2)
2020—2022. Црна Гора до 21 7 (2)
2022— Црна Гора 1 (0)
* Датум актуелизовања: 5. јул 2024.
** Датум актуелизовања: 1. фебруар 2023.

Марко Ракоњац (Бијело Поље, 25. април 2000) црногорски је фудбалер који тренутно наступа за Диошђер, на позајмици из московске Локомотиве.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Ракоњац је тренирао фудбал у родном Бијелом Пољу, где је био члан Сјеверне звијезде.[5][6] Каријеру је започео у локалном Јединству, члану црногорске Прве лиге.[7] Клуб је напустио у марту 2017,[8] а потом је неколико месеци био регистрован за Полимље.[9] Одатле је лета исте године приступио Чукаричком,[10] где је најпре потписао стипендијски уговор.[11] Следеће године потписао је трогодишњи професионални уговор.[12] После игара у омладинској екипи отишао је на једногодишњу позајмицу у ИМТ. С клубом је освојио Српску лигу Београда, за такмичарску 2019/20, која је услед ванредног стања у Србији због пандемије ковида 19 прекинута после 17. кола.[13] По повратку у Чукарички потписао је нови четворогодишњи уговор.[14] За први тим је дебитовао наредне сезоне,[15] а пуну афирмацију стекао је током такмичарске 2021/22.[16] Крајем априла 2022. потписао је уговор с московском Локомотивом у трајању од четири године.[17] Медији су пренели да је вредност трансфера процењена на два и по милиона евра.[18] Почетком фебруара 2023. прешао је у Црвену звезду на позајмицу до краја такмичарске 2022/23. уз право откупа.[19] За такмичарску 2023/24. прослеђен је на позајмицу у ТСЦ из Бачке Тополе.[20] Годину дана касније, такође у својству уступљеног фудбалера, каријеру је наставио у Диошђеру.[21]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Ракоњац је наступао за све млађе репрезентативне узрасте Црне Горе.[22] За сениорски тим је дебитовао у марту 2022, на пријатељској утакмици са Грчком.[23]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 5. јула 2024.[24]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија   Гол   Гол   Гол   Гол   Гол
Јединство Бијело Поље 2016/17.[7] Прва лига Црне Горе 6 0 0 0 6 0
Чукарички 2017/18.[25] Суперлига Србије 0 0
2018/19.[26] 0 0 0 0 0 0
2019/20.[27] 0 0 0 0 0 0
2020/21.[28] 31 1 1 0 32 1
2021/22.[29] 26 11 1 0 1 0 28 11
Укупно 57 12 2 0 1 0 60 12
Локомотива Москва 2022/23.[30] Премијер лига Русије 12 0 3 0 15 0
Црвена звезда (позајмица) 2022/23.[31] Суперлига Србије 13 4 4 1 17 5
ТСЦ Бачка Топола (позајмица) 2023/24.[32] Суперлига Србије 23 2 0 0 6 1 29 3
Диошђер (позајмица) 2024/25. Прва лига Мађарске 0 0 0 0 0 0
Каријера 111 18 9 1 7 1 127 20

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 1. фебруара 2023.[33]
Црна Гора
Године Наступа Голова
2022. 1 0
Укупно 1 0

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]
ИМТ
Црвена звезда

Појединачно

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Marko Rakonjac”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 1. 2. 2023. 
  2. ^ „Марко Ракоњац”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 5. 2. 2023. 
  3. ^ „Марко Раконьяц”. ФК Локомотива Москва, званична презентација (на језику: руски). Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 1. 2. 2023. 
  4. ^ а б „Marko Rakonjac”. ФК Чукарички, званична презентација. Архивирано из оригинала 8. 10. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2023. 
  5. ^ N, M. (8. 4. 2020). „Trinaest godina stvaraju šampione”. Дан. Приступљено 5. 2. 2023. 
  6. ^ Nišavić, Dimitrije (12. 2. 2022). „Marko Rakonjac za HS: ‘Zahvalan sam Saletu jer me je probudio! Mislim da je došlo moje vreme i želim da opravdam ukazano poverenje. hotsport.rs. Приступљено 1. 2. 2023. 
  7. ^ а б „Roster - Jedinstvo [JED]”. Фудбалски савез Црне Горе. Архивирано из оригинала 21. 5. 2017. г. Приступљено 1. 2. 2023. 
  8. ^ CG Fudbal 13 2017, стр. 4.
  9. ^ Фудбал 11 2017, стр. 720—721.
  10. ^ Фудбал, ванредни 15 2017, стр. 1.
  11. ^ Фудбал, ванредни 19 2017, стр. 18.
  12. ^ Фудбал 21 2018, стр. 813.
  13. ^ а б Ašković (9. 5. 2020). „Najveći uspeh IMT-a u istoriji dugoj 67 godina”. srbijasport.net. Приступљено 1. 2. 2023. 
  14. ^ Džodić, Ivan (19. 5. 2020). „Čukarički produžio ugovor sa talentovanim napadačem”. nova.rs. Приступљено 1. 2. 2023. 
  15. ^ „Марко Ракоњац: Предуго сам чекао на гол, хвала свима на честиткама”. Спортски журнал. 23. 3. 2021. Приступљено 1. 2. 2023. 
  16. ^ „Rusi završili posao: Talentovani as iz Beograda u Moskvu za dva i po miliona evra!”. Republika.rs. 28. 4. 2022. Приступљено 1. 2. 2023. 
  17. ^ „Марко Раконьяц подписал контракт с московским Локомотивом”. ФК Локомотива Москва, званична презентација (на језику: руски). 28. 4. 2022. Приступљено 1. 2. 2023. 
  18. ^ R, G. (27. 4. 2022). „Rakonjac sjutra potpisuje za Lokomotivu”. Радио-телевизија Црне Горе. Приступљено 1. 2. 2023. 
  19. ^ „Марко Ракоњац у Звезди”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 3. 2. 2023. Приступљено 3. 2. 2023. 
  20. ^ Uzelac, V. (28. 7. 2023). „Zvanično: TSC doveo i drugog napadača, stigao bivši centarfor Čukaričkog i Zvezde”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 8. 2023. 
  21. ^ Nj, S. (4. 7. 2024). „Marko Rakonjac karijeru nastavlja u Mađarskoj”. Вијести. Приступљено 5. 7. 2024. 
  22. ^ „M. Rakonjac”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 1. 2. 2023. 
  23. ^ Kostić, Katarina (30. 3. 2022). „Rakonjac posle debija za Crna Goru: Ostvario sam san”. Спорт клуб. Приступљено 1. 2. 2023. 
  24. ^ „M. Rakonjac” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 1. 2. 2023. 
  25. ^ „Раконьяц, Марко”. footballfacts.ru (на језику: руски). Приступљено 1. 2. 2023. 
  26. ^ „Rakonjac, Marko — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 1. 2. 2023. 
  27. ^ „Marko Rakonjac”. macsonuclarim.com (на језику: турски). Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 1. 2. 2023. 
  28. ^ „Rakonjac, Marko — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 1. 2. 2023. 
  29. ^ „Rakonjac, Marko — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 01. 02. 2023. г. Приступљено 1. 2. 2023. 
  30. ^ „Раконьяц, Марко”. Премијер лига Русије у фудбалу, званична презентација (на језику: руски). Приступљено 1. 2. 2023. 
  31. ^ „Rakonjac, Marko — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 07. 02. 2023. г. Приступљено 7. 2. 2023. 
  32. ^ „Rakonjac, Marko — sezona 2023/24.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 29. 05. 2024. г. Приступљено 5. 7. 2024. 
  33. ^ „Marko Rakonjac”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 1. 2. 2023. 
  34. ^ „Звезда подигла шести шампионски пехар у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 28. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  35. ^ „Златна генерација - Трећа дупла круна у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  36. ^ „Izabrani najbolji sportisti Bijelog Polja za prošlu godinu”. Општина Бијело Поље. 26. 1. 2017. Приступљено 1. 2. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]