Мали Црљени
Мали Црљени | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Становништво | |
— 2011. | 811 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 23′ 00″ С; 20° 23′ 00″ И / 44.383333° С; 20.383333° И |
Временска зона | UTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST) |
Апс. висина | 151 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Мали Црљени је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 811 становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Мали Црљенци су источно од Лазаревца. По попису из 1921. године село је имало 94 куће са 530 становника. Не зна се када је ово насеље постало. У првим десетинама 18. века, за време аустријске владавине не помиње се, а исто тако га нема ни у арачким списковима из првих деценија 19. века. У првим деценијама 18. века помињу се као насељено место Зеоке (Seozij ), а у првим десетинама 19. века такође се помињу Зеоке, које су имале 1818. године 28 кућа.
По предању на месту данашње Пркосаве некада је био забран, који је припадао Црљенцима и ту је било Збеговиште.
У најстарије породице се убрајају: Живановићи, Живоиновићи, Смиљанићи, Благојевићи и Марковићи, који су овамо дошли из Срема у међувремену од 1788-1804. године; затим Карићи, Васиљевићи, старином од Сјенице, Ђорђевићи, Пантелићи и Лазаревићи, старином од Новог Пазара; Трговићи чији су стари дошли из Босне и Миловановићи који су досељени из околине Невесиња. Живановића,Трговића и Карића више нема у Малим Црљенима.Ово су и највеће породице са највећим бројем кућа. Остало су мање породице које су дошле из околних села, или су огранци старијих породица које смо напред поменули. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Овде је 22. децембра 1943. формирана Привремена шумадијска бригада НОВЈ.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Мали Црљени живи 708 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 259 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80 | 8 | 7 | ||
75—79 | 20 | 26 | ||
70—74 | 28 | 32 | ||
65—69 | 30 | 30 | ||
60—64 | 25 | 23 | ||
55—59 | 18 | 23 | ||
50—54 | 30 | 31 | ||
45—49 | 37 | 29 | ||
40—44 | 31 | 34 | ||
35—39 | 30 | 25 | ||
30—34 | 34 | 31 | ||
25—29 | 20 | 28 | ||
20—24 | 34 | 19 | ||
15—19 | 21 | 27 | ||
10—14 | 36 | 24 | ||
5—9 | 30 | 23 | ||
0—4 | 19 | 22 | ||
Просек : | 40,3 | 42,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 366 | 96 | 240 | 21 | 9 | 0 |
Женски | 365 | 51 | 241 | 65 | 8 | 0 |
УКУПНО | 731 | 147 | 481 | 86 | 17 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 191 | 4 | 0 | 127 | 5 |
Женски | 84 | 13 | 0 | 20 | 10 |
УКУПНО | 275 | 17 | 0 | 147 | 15 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 43 | 1 | 1 | 5 |
Женски | 1 | 3 | 9 | 12 | 2 |
УКУПНО | 1 | 46 | 10 | 13 | 7 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 6 | 5 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 6 | 6 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 4 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци су узети из М. Црљевци од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
- ^ „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.) „Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани