Лоза Немањића (фреска у Матејчи)

Лоза Немањића или Лоза Комнина Асена Немањића је фреска која се налази у цркви Успења Пресвете Богородице манастира Матејче, код Куманова. Сам манастир је задужбина цара Уроша и његове мајке Јелене, а подигнут је у другој половини шесте деценије XIV века. Фреска је у врло лошем стању^[1]^[а], због чега је тешко прецизније утврдити њен садржај, али се може закључити да значајно, у структурном и тематском смислу, одудара од дотадашњих приказивања Лозе Немањића^[1].

У структурном смислу, композиција се разликује по начину приказивања припадника породице. Уместо уобичајене комбинације стојећих фигура око којих су смештена попрсја, у Матејчи се јављају само попрсја, решење карактеристично за фрескосликарство Византије и Бугарске XIII и XIV века, које ће се у Србији јавити у XVI веку^[1].

У тематском погледу, на фресци је представљена лоза византијских царева, у склопу које, једну бочну грану чине Немањићи. Веза између две породице, направљена је вероватно преко породице царице Јелене, која се сматрала потомком Комнина и Асена (припадала је Стратимировићима). Према мишљењу историчара уметности и академика Светозара Радојчића њена грекоманија, која се осећала на њеним портретима већ за живота Душанова (нпр. у Леснову), постала је после цареве смрти још изразитија^[1].

Напомене

^ Фреска је у доба првобитног писања књиге (1934) била у лошем стању, а цела црква је 2001. године тешко страдала, током побуне албанских терориста који су њени унутрашњост оскрнавили, док су фреске уништавали.

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X.

Литература

Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X.

[2] Фреска је у доба првобитног писања књиге (1934) била у лошем стању, а цела црква је 2001. године тешко страдала, током побуне албанских терориста који су њени унутрашњост оскрнавили, док су фреске уништавали.

[Тоза-1] а ^б ^в ^г Радојчић, Светозар (1996). Портрети српских владара у средњем веку (фототипско издање оригинала из 1934. године са допунама). Београд. ISBN 86-80879-07-X.

[1]

[а]