Пређи на садржај

Лисица (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Лисица
Сазвежђе
Лисица
Латинско имеVulpecula
СкраћеницаVul
ГенитивVulpeculae
Симболизујелисицу
Ректасцензија20
Деклинација 25
Површина268 sq. deg. (55)
Најсјајнија звездаалфа Вучице (Ансер) (4,44m)
Метеорски ројевинема
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону 90° и −55°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у септембру.
Положај и приказ сазвежђа Гуштер, Лабуд, Лира и Лисица са гуском

Лисица (лат. Vulpecula) је једно од 88 савремених сазвежђа. Дефинисао ју је у простору у коме нема сјајних звезда у средини Летњег троугла пољски астроном Јоханес Хевелије у 17. веку. Првобитно ју је назвао Vulpecula et Anser („Вучица са гуском“, в. слику лево), затим су Вучица и Гуска раздвојене у два посебна сазвежђа Vulpecula и Anser, да би на крају биле поново спојене у једно сазвежђе, под именом само „Вучица“, а алфа Вучице је названа Ансер.

Вучица се налази у средини Летњег тругла у региону неба брз сјајних звезда.

У Вучици нема звезда сјајнијих од четврте магнитуде. Најсјајнија је алфа Вучице (Ансер), магнитуде 4,44. У питању је оптичка бинарна звезда, сјајнија компонента је црвени џин удаљен око 300 светлосних година од Сунца.

У Вучици је 1967. године откривен први пулсарPSR B1919 21.[1]

Објекти дубоког неба

[уреди | уреди извор]
Планетарна маглина М27.
Ал Суфијев кластер. Десет најсјајнијих звезда чини астеризам „Чивилук“.

У Вучици се налази планетарна маглина М27, прва мланетарна маглина која је откривена. Налази се на око 1360 светлосних година од Земље, а у њеном средишту се налази највећи познати бели патуљак.

Близу границе Вучице са сазвежђем Стрела налази се Ал Суфијев кластер, Брочијев кластер или Колиндер 399 (Cr 399). У питању је група звезда коју је као кластер открио персијски астроном Ал Суфи у 10. веку. Десет најсјајнијих звезда формира астеризам „Чивилук“ који се може видети двогледом, док при посматрању голим оком Ал Суфијев кластер изгледа као светла мрља.

  1. ^ Hewish, A.; Bell, S. J.; Pilkington, J. D. H.; Scott, P. F.; Collins, R. A. (24. 2. 1968). „Observation of a Rapidly Pulsating Radio Source”. Nature. 217 (5130): 709—713. Bibcode:1968Natur.217..709H. S2CID 4277613. doi:10.1038/217709a0. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]