Пређи на садржај

Лаванда

С Википедије, слободне енциклопедије

Lavandula angustifolia
Lavandula angustifolia
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. angustifolia
Биномно име
Lavandula angustifolia
Mill.

Лаванда или лавандула, деспик, женски деспик (лат. Lavandula angustifolia) је биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Расте као низак жбун висине 50-80 цм. Стабљике су многобројне, длакаве и четвороугаоне. Листови су линеарно-шиљасти, седећи (без лисних дршки) и наспрамно су распоређени. Цветови су ситни и сакупљени у класолике цвасти и јако лепе љубичасте боје због чега се гаји и као украсна биљка. Цветови као и читава биљка су изузетно пријатно миришљави. Због дуготрајног и јединственог мириса лаванда је данас у домаћинству једна од највише употребљаваних ароматичних биљака.

Употреба

[уреди | уреди извор]

У Србији лаванда[1]није аутохтона врста па се често гаји као лековита и декоративна биљка, поготово успешно у Сићевачкој клисури.

Од лавандуле се као дрога користи осушен цвет и етарско уље које преписује наша фармакопеја. Цвет се бере пре него што биљка процвета, а етарско уље се добија дестилацијом воденом паром из свеже биљке.

Осушени цвет се може користити као чај код поремећаја расположења, замора, несанице, лошег варења - надимања и грчева. Осушен цвет и гранчице се врло успешно користе у купкама (20-100 г на 20л воде) као и инсектицид - у ормарима са рубљем одбијају мољце.

За спољну употребу користи се етарско уље код поремећаја периферне циркулације па се додаје препаратима који се утрљавају у кожу. Од етарског уља лаванде припремају се препарати који се користе као заштита од уједа комараца било да се употребљавају у специјалним лампама или наносе директно на кожу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lavanda. Vodič za početnike. - Balavander Cosmetics” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-27. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]