Куна риболовац

Куна риболовац
	У националном парку Маунт Рејнир
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Породица:	Mustelidae
Род:	Pekania; Gray, 1865
Врста:	P. pennanti
Биномно име
	Pekania pennanti; (Erxleben, 1777)
	Распрострањеност куне риболовца
Синоними
	Списак Mustela pennantii Erxleben, 1777 ; Mustela canadensis Schreber, 1788 ; Mustela melanorhyncha Boddaert, 1784 ; Mustela zibellina nigra Kerr, 1792 ; Viverra piscator Shaw, 1800 ; Viverra canadensis Shaw, 1800 ; Mustela nigra Turton, 1802 ; Mustela piscatoria Lesson, 1827 ; Martes pennantii Smith, 1843 ; Martes pennanti Coues, 1877;

Куна риболовац (лат. Martes pennanti) северноамеричка је куна, припадник рода Martes. Куна риболовац је окретна на дрвећу и има витко тело које јој омогућава потеру за пленом чак и у шупљинама дрвећа или подземним јазбинама. Упркос њеном имену, ова врста се ретко храни рибом; име вероватно долази од француске речи fichet, која се односи на крзно европског обичног твора.

Опис

Крзно куне риболовца је тамносмеђе боје, са црним репом и удовима; неке јединке имају кремасто обојен узорак крзна на прсима. Сва четири уда имају по пет прстију с канџама које се могу увући.^[2] Способна је да окрене задње шапе за 180 степени, па је у могућности да силази са дрвећа главом према тлу.^[2]^[3]^[4]

Одрасла јединка тежи између 2 и 7 килограма, док дужина тела износи 65—125 центиметара. Мужјак је отприлике двоструко већи од женке.^[5]^[6] Најмања забележена тежина женке износила је 1,4 килограма, једва тежа од већине осталих припадника рода Martes, док су забележене тежине мужјака износиле и до 9 килограма, што је највећа тежина забележена у роду.^[7]

Кружни узорак крзна на средишњем јастучићу задњих шапа обележава плантарне жлезде које отпуштају карактеристичан мирис, за који се верује да врсти служи за комуницирање током сезоне парења.^[8] Куна риболовац је позната по једном од својих оглашавања, које звучи попут вриска детета, па се често може заменити као нечији позив упомоћ.

Пари се током пролећа и подиже младе током раног лета.

Распрострањеност

Куна риболовац је шумска животиња и најчешће живи у четинарским или мешовитим шумама с високим, трајним крошњама. Избегава отворена подручја. Живи самачки живот, изузев за време парења.

Настањује подручја од Сијера Неваде у Калифорнији до Апалачких планина у Западној Вирџинији, те према северу Нове Енглеске, као и јужне Аљаске и преко већег дела Канаде. Куна риболовац живи и на Стеновитим планинама, иако у мањем броју, јер је већи део популација резултат поновног увођења врсте на ова подручја.^[9]

Исхрана

Куна риболовац је самотњачки ловац. Храни се првенствено зечевима, веверицама, мишевима, ровчицама, јежевима и понекад домаћим животињама. На менију ове куне могу да се нађу и мале птице, бобичасто и остало воће, као и јелен у облику стрвине.^[10] Понекад се храни и птицама које се гнезде на тлу, попут лештарки и ћурки, јер су јаја и птићи ових птица лаке мете.^[11]^[12]^[13]

Размножавање

Женка постаје полно зрела и почиње да се пари са навршеном годином живота. Време парења започиње крајем фебруара и завршава крајем априла. Младунци долазе на свет у јазбинама високо у шупљинама дрвећа.^[14]

Референце

^ Reid, F.; Helgen, K. (2018). „Pekania pennanti”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 2. 2020. База података укључује и доказе о ризику угрожености.
^ ^а ^б Powell, R.A. (1981). „Mammalian Species: Martes pennanti” (PDF). The American Society of Mammalogists: 156:1—6. Приступљено 21. 10. 2011.
^ Fergus 2006, стр. 101.
^ Nations, Johnathan A.; Link, Olson. „Scansoriality in Mammals”. Animal Diversity Web.
^ „Martes pennanti: Fisher”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 28. 4. 2010.
^ „Fisher”. 2011. Архивирано из оригинала 23. 10. 2017. г. Приступљено 05. 08. 2018.
^ Powell 1993, стр. 3.
^ Powell 1993, стр. 9.
^ Feldhamer, Thompson & Chapman 2003, стр. 636.
^ Fergus 2006, стр. 102.
^ „Ecological Characteristics of Fishers in the Southern Oregon Cascade Range” (PDF). USDA Forest Service – Pacific Northwest Research Station 2006.
^ Vashon, Jennifer; Vashon, Adam; Crowley, Shannon. „Partnership for Lynx Conservation in Main December 2001 – December 2002 Field Report” (PDF). Maine Department of Inland Fisheries and Wildlife. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 04. 2017. г. Приступљено 05. 02. 2022.
^ Richardson, John (17. 3. 2010). „Researchers collect data to track health of, threats to Canada lynx”. The Portland Press Herald. Pressherald.com. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2012.
^ Feldhamer, Thompson & Chapman 2003, стр. 638, 639.

Литература

Coues, Elliott (1877). Fur Bearing Animals: a Monograph of North American Mustelidae. Department of the Interior (US). стр. 62—74. Приступљено 21. 10. 2011.
Feldhamer, George A.; Thompson, Bruce C.; Chapman, Joseph A. (2003). Wild mammals of North America: biology, management, and conservation. (Google books limited preview) Johns Hopkins University Press. стр. 635—649. ISBN 978-0-8018-7416-1. Приступљено 21. 10. 2011.
Fergus, Charles (2006). Wildlife of Virginia and Maryland and Washington. Stackpole Books. стр. 101—103. ISBN 978-0-8117-2821-8. Приступљено 21. 10. 2011.
Hodgson, Robert G. (1937). Fisher Farming. Fur Trade Journal of Canada.
Powell, Roger A. (1993). The Fisher: Life History, Ecology, and Behavior. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2266-5.
Buskirk, Steven W.; Harestad, Alton S.; Raphael, Martin G.; Powell, Roger A. (1994). Martens, sables, and fishers: biology and conservation. Comstock Publishing Associates. ISBN 978-0-8014-2894-4.

Спољашње везе

Fisher videos, photos and facts Arkive.org.
Fisher Cat Screech Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2018) Online community of fisher cat sightings, sounds, and videos.
Текстови на Викизворнику:
- „Fisher”. Encyclopedia Americana. 1920.
- „Fisher”. New International Encyclopedia. 1905.
- „Fisher”. The American Cyclopædia. 1879.

[iucn-1] Reid, F.; Helgen, K. (2018). „Pekania pennanti”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 2. 2020. База података укључује и доказе о ризику угрожености.

[Powell1-2] а ^б Powell, R.A. (1981). „Mammalian Species: Martes pennanti” (PDF). The American Society of Mammalogists: 156:1—6. Приступљено 21. 10. 2011.

[FOOTNOTEFergus2006101-3] Fergus 2006, стр. 101.

[4] Nations, Johnathan A.; Link, Olson. „Scansoriality in Mammals”. Animal Diversity Web.

[adw-5] „Martes pennanti: Fisher”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Приступљено 28. 4. 2010.

[fws-6] „Fisher”. 2011. Архивирано из оригинала 23. 10. 2017. г. Приступљено 05. 08. 2018.

[FOOTNOTEPowell19933-7] Powell 1993, стр. 3.

[FOOTNOTEPowell19939-8] Powell 1993, стр. 9.

[FOOTNOTEFeldhamerThompsonChapman2003636-9] Feldhamer, Thompson & Chapman 2003, стр. 636.

[FOOTNOTEFergus2006102-10] Fergus 2006, стр. 102.

[olympia-11] „Ecological Characteristics of Fishers in the Southern Oregon Cascade Range” (PDF). USDA Forest Service – Pacific Northwest Research Station 2006.

[vashon-12] Vashon, Jennifer; Vashon, Adam; Crowley, Shannon. „Partnership for Lynx Conservation in Main December 2001 – December 2002 Field Report” (PDF). Maine Department of Inland Fisheries and Wildlife. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 04. 2017. г. Приступљено 05. 02. 2022.

[pressherald-13] Richardson, John (17. 3. 2010). „Researchers collect data to track health of, threats to Canada lynx”. The Portland Press Herald. Pressherald.com. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2012.

[FOOTNOTEFeldhamerThompsonChapman2003638,_639-14] Feldhamer, Thompson & Chapman 2003, стр. 638, 639.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Државне	Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика