Пређи на садржај

Коцељева

Координате: 44° 28′ 15″ С; 19° 48′ 25″ И / 44.470833° С; 19.807° И / 44.470833; 19.807
С Википедије, слободне енциклопедије
Коцељева
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаКоцељева
Становништво
 — 2011.Пад 4182
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 15″ С; 19° 48′ 25″ И / 44.470833° С; 19.807° И / 44.470833; 19.807
Временска зонаUTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST)
Апс. висина127 m
Коцељева на карти Србије
Коцељева
Коцељева
Коцељева на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15220
Позивни број015
Регистарска ознакаKC

Коцељева или Коцељево је насеље у Србији у општини Коцељева у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 4182 становника.

У Коцељеви се сваког септембра одржава Фестивал зимнице.[1] Овде се налази Зграда Велике школе, Зграда Мале школе и Црква Светог цара Константина и царице Јелене, који представљају непокретно културно добро као споменици културе. Овде постоји Завичајни музеј Коцељева.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Указом Краља од 29. фебруара 1924. године насеље је добило статус варошице.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 232. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Koçelova karye, Valyeva nahiye - Село Коцељова, Нахија Ваљево[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Коцељева живи 3588 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,2 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 1488 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.876
1953. 2.010
1961. 2.377
1971. 2.949
1981. 3.561
1991. 4.202 4.116
2002. 4.645 4.948
2011. 4.182
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
4.582 98,64%
Југословени
  
8 0,17%
Црногорци
  
6 0,12%
Хрвати
  
4 0,08%
Роми
  
4 0,08%
Горанци
  
3 0,06%
Руси
  
2 0,04%
Румуни
  
2 0,04%
Словенци
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
Македонци
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
Албанци
  
1 0,02%
непознато
  
12 0,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вучић у Коцељеви: Српски производи бољи од оних на Западу („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)
  2. ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 40
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]