Конструктивистичка архитектура

Конструктивизам је правац у савременој уметности који се развија после Првог светског рата у архитектури се ставља акценат на функционализам конструкције и нагласак на изражању конструктивних елемената и естетско уобличавање нових материјала ; стакла, армираног бетона и челичних конструкција и савремене технике градње. Прво конструктивистичко дело сматра се нереализовани пројекат Владимира Татљина за споменик III интернационали из 1919. – 1920. године.^[1]

Карактеристике и развој конструктивизма

Како немачку тако и холандску архитектуру после 1910. године карактериче образовање група које се могу сматрати експресионистичке и конструктивистичке и које су се позивале на Френк Лојд Рајта. Конструктивизам као покрет прво се развија у Европи у првом реду у Совјетском Савезу, Холандији, Немачкој, Француској у Великој Британији се развијао око 1930. године а у САД од половине 20.- тих година (Рихард Неутра , Френк Лојд Рајт и други). У Холандији је настала група Де Стијл од 1917. године у коју спадају Тео ван Дусбрих чије су теоретске поставке биле веома плодне и Лудвиг Мис ван дер Рое и други.

Руски конструктивизам је имао утицај на архитектуру целога света и спада у авангардну уметност. Руске архитекте су се трудили да избришу границе између градова и села и пројактовали су зграде са многим комуналним службама, које би ослободиле жене од кућног рада, образовале и васпитавале омладину, градили комуне са многим службама, групном исхраном, културним животом и друго.^[1]

Ове представе конструктивиста нису у потпуности биле реализоване. Обнова Совјетског Савеза спроводила се са конструктивистичког становишта а не са позиција које су биле преживљене и креативни уметници су се окупили на водећим местима која су утицала на развој архитектонске мисли. На кључним местима су били Казимир Маљевич, Владимир Татљин, Ел Лисицки и вршили су плодан утицај на општу ситуацију. У Русију су стизали и светски познати архитекти те је и Ле Корбизије учествовао на једном конкурсу на који је био позван од руске владе 1928. године.^[2]

Но његов пројекат иако је био напредан није био одабран на конкурсу. Већ тада се појављује тежња да се ради у духу националних традиција што доводи да све стране архитектие напуштају Русију а домаће архитекте приморане су да раду у стилу националних традиција у архитектури што доводи касније до стварања социјалистичког реализма који је дуго трајао у Русији и све до савремених архитектонских стремљења у свету.^[2]