Спомен-комплекс Кадињача
Спомен-комплекс Кадињача код Ужица, на превоју између села Волујац и Заглавак, сведочи о новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона Ужичког партизанског одреда, којим је командовао Андрија Ђуровић, пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију „Ужичке републике“. Борци Радничког батаљона храбро су страдали у бици на Кадињачи 29. новембра 1941. године. Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.[1]
Меморијални природни споменик
[уреди | уреди извор]Спомен комплекс Кадињача представља меморијални природни споменик. Проглашен је 1979. године за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију.[2]
Опис
[уреди | уреди извор]Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке на Кадињачи.
Знатно проширење и обогаћење комплекс је доживео 1979. године када је, по пројекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио свој данашњи изглед. Читав меморијални комплекс свечано је отворио председник Републике Јосип Броз Тито 23. септембра 1979. године.[3]
Комплекс се састоји од три целине:[3]
- амфитеатар Ужичке републике
- алеја Радничког батаљона
- висораван слободе
Посебан сегмент комплекса чини музејска поставка у Спомен дому, са преко три стотине аутентичних предмета и докумената махом у вези са припадницима Радничког батаљона. У питању су лични документи, фотографије, архивска грађа, оружје и други тродимензионални експонати.
На Меморијалном споменику су записани стихови ужичког песника Славка Вукосављевића:[1]
„ | Рођена земљо јеси ли знала? Ту је погино батаљон цео... Ноћу је и то завејо ветар. |
” |
Партизанов дрворед
[уреди | уреди извор]Као део спомен комплекса, наспрам споменика, 1984. године, приликом смотре партизана Југославије, подигнут је парк са 88 стабала у част Јосипа Броза Тита, као знак сећања на године његовог живота, са примерцима трофејног артиљеријског оруђа.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Спомен дом Кадињача
-
Поглед из ваздуха
-
Поглед са стране
-
Прва од скулптура у колонади
-
Статуе поред стазе
-
Плоча са Титовим говором
-
Једна од плоча са стиховима на централном споменику
-
Партизанов дрворед
-
Партизанов дрворед
-
Партизанов дрворед
-
Тито у обиласку Кадињаче 27. новембра 1966.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Спомен парк Кадињача”. panacomp.net. Приступљено 12. 5. 2024.
- ^ „Меморијални комплекс Кадињача”. nmuzice.org.rs. Приступљено 12. 5. 2024.
- ^ а б База непокретних културних добара: Споменички комплекс Кадињача Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), приступљено 28. 11. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији : зборник радова / [уредници Бојана Богдановић, Kристијан Обшуст] = The propaganda and public narratives in Socialist Yugoslavia : proceedings ; [editors Bojana Bogdanović, Kristijan Obšust]. Нови Сад: Архив Војводине ; Београд : Етнографски институт САНУ, (Београд : Службени гласник). 2021. COBISS.SR 39328009