Зоран Филиповић
| Зоран Филиповић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 6. фебруар 1953. | ||
| Место рођења | Титоград, ФНРЈ | ||
| Висина | 1,83 m | ||
| Позиција | тренер | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1970—1980 1980—1981 1981—1984 1984—1985 |
Црвена звезда Клуб Бриж Бенфика Боависта |
212 21 56 49 |
(88) (8) (26) (15) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1970—1978 | Југославија | 13 | (2) |
| Тренерска каријера | |||
| 1986–1988 1988–1993 1993–1994 1994–1996 1997 1997–1998 1998 1999 1999–2000 2000 2001–2003 2003–2004 2007–2010 2010 2010–2011 2011–2012 |
Боависта (пом.) Салгеирош Беира-Мар Бенфика (пом.) Боависта Југославија (пом.) Виторија Гимараис Сампдорија (пом.) Југославија (пом.) Паниониос Црвена звезда Ал Шаб Црна Гора Чеаул Голден Ероуз Атирау | ||
Зоран Филиповић (Подгорица, 6. фебруар 1953) је бивши југословенски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Фудбалску каријеру је започео у Будућности из Подгорице, да би са 16 година постао члан Црвене звезде. Са црвено-белима је играо од 1969. до 1980. године и за то време освојио три шампионске титуле 1973, 1977. и 1980, национални куп 1971. године, трофеј Супершампиона Југославије 1972. и Куп прволигаша 1973. године. Одиграо је за Звезду укупно 477 мечева и 302 поготка.[1] Са 28 постигнутих голова у европским куповима је други на вечној листи клуба иза Боре Костића, а са 93 поготка у шампионатима је пети стрелац у историји Звезде.
Каријеру је наставио у белгијском Брижу, где је одиграо сезону 1980/81. и на 21 утакмици осам пута био стрелац. Одличан голгетерски учинак имао је и у дресу славне Бенфике, за коју је од 1981. до 1984. године постигао 42 гола на 84 утакмице. Са Бенфиком је освојио две шампионске титуле 1983. и 1984. и један Куп Португала 1983. године. Посебно је био добар у сезони 1982/83. када је у Купу УЕФА постигао осам голова у 12 наступа, од чега три поготка у мечу против Роме, а Бенфика стигла до финала где је Андерлехт славио са 2:1 и однео трофеј. Копачке је окачио о клин у дресу Боависте, где је играо од 1984. до 1986. године.
Са 39 голова у 51 утакмици у европским куповима најбољи је стрелац од свих играча из некадашње Југославије (12 голова у Купу шампиона, девет погодака у Купу победника купова и 18 голова у Купу УЕФА).[2]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За репрезентацију Југославије одиграо је 13 утакмица и постигао два поготка.[3] Дебитовао је 9. маја 1971. године против Источне Немачке (2:1) у Лајпцигу, када је постигао водећи гол, а последњи меч је забележио 16. новембра 1977. против Грчке (0:0). Играо је и за омладинску селекцију (шест утакмица, три гола), као и за младу репрезентацију (два меча, један гол).
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]По завршетку играчке каријере у Боависти, Филиповић је остао две године у клубу као помоћник тренера. У тренерској каријери водио је још и Салгеирош од 1988. до 1993, Беиру Мар (1993/94), Боависту 1997, Паниониос 2000, Ал Шаб из Уједињених Арапских Емирата (2003/04), румунски Чеаул 2010, Голден Ероуз из Јужне Африке (2011) и казахстански Атирау (2012. године).
Филиповић је две сезоне био тренер Црвене звезде (од 2001. до 2003. године). Освојио је Куп 2002. године,[4] али није освојио шампионску титулу уз велике бодовне заостатке за Партизаном. У две сезоне током којих је тренирао Црвену звезду, Филиповић није ниједном поражен у дербијима са Партизаном Љубише Тумбаковића и Лотара Матеуса (две победе и два ремија). У првој сезони било је 0:0 у Љутице Богдана и 0:3 у Хумској, а наредне сезоне 2:2 у Хумској и 2:0 у Љутице Богдана.
Био је асистент тренера у Бенфики од 1994. до 1996. и Сампдорији 1999. године.
У репрезентацији Југославије је радио као помоћник од 1997. до 2000. (са кратким прекидом 1998. године). Прво је био помоћник Слободану Сантрачу а касније и Вујадину Бошкову. Радио је и као координатор у репрезентативним селекцијама Србије и Црне Горе.
Од 1. фебруара 2007. до јануара 2010. био је селектор фудбалске репрезентације Црне Горе.[5] На свом дебију 24. марта 2007. против Мађарске (2:1) у Подгорици славио прву победу за репрезентацију Црне Горе у званичним мечевима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Зоран Филиповић (ФК Црвена звезда)”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 11. 5. 2016.
- ^ „Зоран Филиповић (ФСЦГ)”. fscg.me. Приступљено 11. 5. 2016.
- ^ Jeremić, Slađan (1. 2. 2023). „Čovek rekorda”. sportdc.net. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ „Освајачи Купа 2002.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 11. 5. 2016.
- ^ „Зоран Филиповић није више селектор Црне Горе”. sport.blic.rs. Приступљено 11. 5. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Зоран Филиповић на сајту reprezentacija.rs
- national-football-teams.com
