Жива(I) бромид
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Жива(I) бромид
| |
Други називи
Живин(I) бромид
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.150.337 |
Својства | |
Hg2Br2 | |
Моларна маса | 560,99 g/mol |
Агрегатно стање | бели кристали |
Мирис | без мириса |
Густина | 7,307 g/cm3, чврст |
Тачка топљења | 405 °C |
Тачка кључања | ~390 °C (сублимација)[3] |
3,9 x 10-5 g/100 mL | |
Растворљивост | нераствориљив у алкохолу, етрима, ацетону |
Структура | |
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | линеарна |
Опасности | |
ЕУ класификација (DSD)
|
(T ) (N) |
R-ознаке | R26/27/28, R33, R50/53 |
S-ознаке | S13, S28, S45, S60, S61[4] |
Тачка паљења | незапаљив |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Жива(I) флуорид Жива(I) хлорид Жива(I) јодид |
Други катјони
|
Цинк бромид Кадмијум бромид Жива(II) бромид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Жива(I) бромрид је неоргански метални бромид који се забележава формулом Hg2Br2. Беле је боје мада када се загрева пожути и када га изложимо ултраљубичастом светлу флуоресценецира нараџасто. Добијамо га када елементарну живу оксидирамо елементарним бромом или у реакцији натријум бромида са жива(I) нитратом. Временом се распада на жива(II) бромид и живу.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б Perry Dale L., Phillips Sidney L. (1995). Handbook of Inorganic Compounds. CRC Press. стр. 255. ISBN 978-0-8493-8671-8. Приступљено 30. 5. 2008.
- ^ „483230 Mercury(I) bromide 99.9 %”. Sigma-Aldrich. Приступљено 30. 5. 2008.
Литература
[уреди | уреди извор]- Perry Dale L., Phillips Sidney L. (1995). Handbook of Inorganic Compounds. CRC Press. стр. 255. ISBN 978-0-8493-8671-8. Приступљено 30. 5. 2008.