Пређи на садржај

Ентони Џејмс Бар

С Википедије, слободне енциклопедије
Ентони Џејмс Бар
Друга именаТони Бар, Џим Бар
Датум рођења(1940-09-24)24. септембар 1940.(84 год.)
Место рођењаЊујоркСАД
УниверзитетДржавни универзитет Северна Каролина
Занимањедизјнер програмских језика, софтверски инжењер, проналазач

Ентони Џејмс Бар (енгл. Anthony James Barr; Њујорк, 24. септембар 1940), познатији као Тони Бар или Џим Бар амерички је дизајнер програмских језика, инжењер софтвера и изумитељ. Значајно је допринео Системом статистичке анализе (САС) (енг. Statistical Analysis System (SAS)), аутоматизовао је оптимизовану потрошњу ресурса дрвета, као и класификацију медицинских субјеката.

Допринос

[уреди | уреди извор]

Систем статистичке анализе

[уреди | уреди извор]

Систем статистичке анализе (САС), осмишљен од стране Бара 1966. године, наишао је на широку примену у науци, управи, индустрији и академском развитку.[1] Септембра 1966, у граду Атенсу у Џорџији, презентовао је концепт његове идеје члановима Одбора за Статистички Софтвер Универзитетских Статистичара Јужних Експерименталних Станица (УСЈЕС).[2]

Бар је претходно креирао језик за моделовање анализе случаја, инспирисан нотацијом статистичара Мориса Кендала (енгл. Maurice Kendall). Развијао га је у асемблерском језику, на рачунару IBM 1410, као апсолвент државног универзитета Северне Каролине од 1962. до 1963. године. Др А. Грандеџ, аутор програма за анализу случаја IBM 650, давао је савете о статистичким прорачунима.[3] Након тога је уследио вишеструки регресијски програм са флексибилним улазним форматом и алгебарском трансформацијом променљивих, 1963. до 1964. године. На основу тих програма, заједно са својим искуством са структурираним датотекама података, креирао је САС, стављајући статистичке процедуре у форматирани оквир датотека.[2]

Бар је стекао искуство са структираним датотекама података док је радио на форматироном систему датотека. Од 1966. до 1968. године, Бар је развио основну структру и језик САС-а.[2]

Бар је започео сарадњу са другима 1968. године. Дизајнирао и имплементирао програмски језик, управљање подацима, писање извјештаја и системска подручја система који се развија.[4] Ентони Џ. Бар, Џејмс Х. Гуднајт, Џон П. Сал и Џејн Т. Хелвиг су 1976. године основали Институт САС, а Бар је имао највећи удео (40%). Своје акције је продао 1979.[2]

Аутоматска класификација медицинских субјеката (АКМС)

[уреди | уреди извор]

АКМС је компјутерски програм који одређује један примарни узрок смрти на основу више узрока смрти наведених у умрлици. Бар је креирао овај програм за Национални центар за здравствену статистику у периоду од 1967. до 1969. године.[5]

АКМС заједно са другим компонентама чини Систем медицинских података о смртности. Овај систем се користи за одређивање узрока смрти у свим умрлицама у САД. АКМС је постао међународни стандард за аутоматску селекцију основног узрока смрти.[6] Садржи битне податке који се користе у прорачуну статистике смртности.

Аутоматска оптимизација потрошње ресурса дрвета

[уреди | уреди извор]

Бар је 1971. и 1972. године, у сарадњи са Сендијем Мулином (енгл. Sandy Mullin), дизајнирао, патентирао и саградио прву рачунарску опрему за оптимизацију употребе дрвета у индустрији намештаја. Уређај је могао да чита обележене мане на даскама, израчунава потребне резове за оптималну употребу дасака и обележава линије по којима ће се сећи даске.[7]

Компанија Бар-Мулин је основана 1973. године, а њена технологија за оптимизацију употребе дрвета се и даље користи у америчкој индустрији дрвета.[8][9]

Линкер за IBM/360

[уреди | уреди извор]

Бар је 1968. креирао први линкер који није IBM-ов за IBM/360. Назван је LDR, линкер је спонзорисала Америчка компанија за обраду података из Ралија, Северна Каролина. Баров линкер је смањио типично време тестирања програма за двадесет и пет посто.[10][11] IBM није понудио еквивалентни линкер више од осамнаест месеци након што је Баров линкер био комерцијално доступан.[5]

IBM симулатори радних станица

[уреди | уреди извор]

Године 1971, Бар је креирао први HASP терминални емулатор који није IBM-ов. На тржишту Универзитетске рачунарске компаније (енгл. UCC), HASP емулатор је дао значајно боље перформансе у односу на IBM 2780 емулатор, који је Бар 1969. године развио за исту компанију. Емулатори су развијени на PDP-8 минирачунару и омогућили су COPE терминалима да комуницирају са рачунарима серије IBM/360 и IBM/370.[5]

Бар је 1971. године такође увео HASP радну станицу за M & M компјутерске индустрије у Оринџу (Калифорнија). Имплементиран на DGN миникомпјутеру, програм је постао даљински серијски терминал Singer корпорације. И Singer и UCC су продали свој део терминала Harris корпорацији, која је наставила да тргује производима.[5]

Форматирани систем датотека

[уреди | уреди извор]

Бар је у периоду од 1964. до 1966. године радио за IBM, у оквиру федералних система у Пентагону, у Вашингтону.[12] Ту је радио на NIPS форматираном фајл систему (FFS). FFS, генерализовани систем управљања базама података за враћање и писање извештаја, био је један од првих система за управљање подацима који су искористили предност дефинисане структуре датотека за складиштење података и ефикастост претраживања.[13]

Одређен да ради за Национални војни командни центар, Бар је дорадио и унапредио FFS, имплементирајући три од пет његових главних компоненти - преузимање, сортирање и ажурирање датотека.

Рад са FFS-ом упознао је Бара са потенцијалом дефинисане структуре датотека, који је требало да постане основни концепт САС-а.[2]

Патенти, публикације, образовање

[уреди | уреди извор]
  • Бар, Тони, Метрике задовољства и методе примене, 8,380,560, 2-19-2013, Cl. 705-7.38.
  • Бар, Ентони Џ. и Мулин, Александар Г., Уређај и метода за максимално искоришћење издужених залиха. „4,017,976”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2013. г. , 4-19-1977, Cl. 235-151.l.
  • Бар, Ентони Џ. и Мулин, Александар Г., Уређај за оптимизацију искористивости комада дасака и слично. 3,942,021, 3-2-76, Cl. 250-572.000.
  • Бар, Ентони Џ. и Мулин, Александар Г., Уређај и метода за оптимизацију искористивости комада дасака и слично. 3,931,501, 1-6-76, Cl. 235-151.100.

Публикације

[уреди | уреди извор]
  • Мансон, A. Р.; Бар, Е. Џ.; Гуднајт, J. Х. (1975), „Оптимална стратегија нулте меморије и тачне вероватноће за Блекџек са 4 шпила”, Амерички статистичар, 29 (2): 84—88, doi:10.1080/00031305.1975.10477376 
  • Бар, Е. Џ.; Гуднајт, J. Х.; Сал, J. P.; Хелвиг, J. Х. (1977), САС водич за програмере, Рали, Северна Каролина: САС институт, Инц. 
  • Бар, Е. Џ. (1977), „Дистрибуција и одржавање САС-а”, Рачунарске науке и статистика: Десети годишњи симпозијум о интерфејсу, Специјална публикација НБС 503: 215—220 
  • Бар, Е. Џ.; Гуднајт, J. Х.; Сал, J. П.; Хелвиг, J. T. (1976). Кориснички водич за САС 76. Рали, Северна Каролина: САС институт, Инц. ISBN 978-0-917382-01-7. 
  • Бар, Е. Џ. (1978), „Управљање подацима у САС-у и интерфејсима за друге системе”, Зборник радова из рачунарске науке и статистике: Једанаести годишњи симпозијум о интерфејсу, Институт за статистику, Државни универзитет Северна Каролина: 261—264 

Лични живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Бар је рођен у Њујорку, а одрастао је у Самиту (Њу Џерзи) [14], где је 1958, завршио средњу школу.[15][16]

Образовање

[уреди | уреди извор]
  • Основне академске студије из примењене физике, Државни универзитет Северна Каролина, 1962.
  • Мастер студије из физике, Државни универзитет Северна Каролина, 1968.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Greenberg & Cox, et al. 1978:181. Reference to the creation of SAS by Barr in 1966.
  2. ^ а б в г д Barr 2006b.
  3. ^ Hamblen 1959. Grandage's statistical programs for the IBM 650.
  4. ^ Barr & Goodnight, et al. 1976:"The SAS Staff". Attribution of contributions to SAS 72 and SAS 76.
  5. ^ а б в г Barr 2006a.
  6. ^ Johansson & Westerling 2002:302.
  7. ^ Helmers 1972
  8. ^ Thomas & Buehlmann 2002.
  9. ^ Cox 2003
  10. ^ Taylor 1968a.
  11. ^ Taylor 1968b. Improvement of printout in addition to job times over IBM's linkage editor.
  12. ^ Greenberg & Cox, et al. 1978:181. Reference to Barr's employment at IBM Federal Systems Division.
  13. ^ Fry 1976
  14. ^ Coombs, Joe. "Tony Barr: President/founder of Barr Systems Inc.", The Gainesville Sun, May 15, 2003. Accessed October 11, 2018. "Hometown: Summit, N.J."
  15. ^ Summit High School (1958). The Top; Class of 58. ancestry.com. Class of 1958. стр. 16,81,112. Приступљено 15. 10. 2018. 
  16. ^ Summit High School (1958). The Top; Class of 58. e-yearbook.com. Class of 1958. стр. 16,81,112. Приступљено 16. 10. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Barr, Anthony J.; Goodnight, James H.; Sall, John P.; Helwig, Jane T. (1976). A User's Guide to SAS 76. Raleigh, North Carolina: SAS Institute, Inc. ISBN 978-0-917382-01-7. 
  • Barr, Anthony J. (2006), „Professional History”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2014. г. 
  • Barr, Anthony J. (2006), „SAS History”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2007. г. 
  • Barr, Anthony J. (2010), „SAS Beginnings”. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. 
  • Cox, Jonathon B. (5. 11. 2003), „Saw Company Develops Technology to Make Efficient Use of Lumber”, News & Observer (Raleigh, N.C.) 
  • Fry, James P.; Sibley, Edgar H. (1976), „Evolution of Data-Base Management Systems”, Computing Surveys, 8 (1): 20—25, CiteSeerX 10.1.1.520.808Слободан приступ, doi:10.1145/356662.356664 
  • Greenberg, Bernard G.; Cox, Gertrude M.; Mason, David D.; Grizzle, James E.; Johnson, Norman L.; Jones, Lyle V.; Monroe, John; Simmons, Gordon D., Jr. (1978), Nourse, E. Shepley, ур., „Statistical Training and Research: The University of North Carolina System”, International Statistical Review, 46 (2): 171—207, JSTOR 1402812, doi:10.2307/1402812 
  • Hamblen, John W. (август 1959), „Statistical programs for the IBM 650—Part I”, Communications of the ACM, 2 (8): 13—19, doi:10.1145/368405.368420 
  • Helmers, Raymond A. (септембар 1972), „Computerized Lumber Saver”, FDM, Furniture Design & Manufacturing: 32—43, Архивирано из оригинала 1. 11. 2004. г. 
  • Johansson, L. A.; Westerling, R. (2002), „Comparing hospital discharge records with death certificates: Can the differences be explained?”, Journal of Epidemiology and Community Health, 56 (4): 301—308, PMC 1732113Слободан приступ, PMID 11896139, doi:10.1136/jech.56.4.301 
  • National Center for Health Statistics About the Mortality Medical Data System
  • North Carolina State University, College of Physical and Mathematical Sciences, Distinguished Alumni
  • Pompili, Tony (13. 10. 1987), „High-speed transmission links yield efficient and economical data transfer. (micro-minicomputer and -mainframe links; Section 2: Connectivity).”, PC Week: C17—C18 
  • Taylor, Alan (27. 3. 1968), „360 Link-Edit Times Halved For Compile-&-Go Operations At TUCC”, Computerworld, 2 (13) 
  • Taylor, Alan (3. 4. 1968), „It's Often Little Things That Count - Like Printouts! (Editorial)”, Computerworld, 2 (14) 
  • Thomas, Edward R.; Buehlmann, Urs (2001), „Validation of the ROMI-RIP rough mill simulator. (Solid Wood Products).(Statistical Data Included).”, Forest Products Journal, 52 (2): 23—29 
  • Thomas, Edward R.; Buehlmann, Urs (2003), „Performance review of the ROMI-RIP rough mill simulator.”, Forest Products Journal, 53 (3): 80—85 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]