Гурду-Лесер GLb
| Гурду Лесер GLb | ||
|---|---|---|
 Гурду-Лесер GLb | ||
| Опште | ||
| Намена | ловац и авион за прелазну ловачку обуку | |
| Посада | 1 | |
| Произвођач |  Француска Гурду Лесер Југославија Змај Земун
| |
| Први лет | 1918 | |
| Почетак производње | 1918 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 6,55 m | |
| Размах крила | 9,40 m | |
| Висина | 2,50 m | |
| Површина крила | 18,80 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 570 kg | |
| Нормална полетна | 850 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | Хиспано Свиза 8Ab | |
| Снага | 132 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 215 km/h | |
| Макс. брзина на H=0 | 245 km/h | |
| Долет | 320 km | |
| Плафон лета | 7.500 m | |
| Брзина пењања | 286 m/min | |
Гурду Лесер GLb (фр. Gourdou-Leseurre GLb или GL.2) је француски једноседи ловац, једномоторни висококрилац који се производио 20-их година 20. века у француској фирми Гурду Лесер и у Краљевини Југославији (Фабрика аероплана и хидроавиона Змај).
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]Авион Гурду Лесер GLb је основни тип авиона GLb који је настао унапређењем верзије авиона GLa. Разлика између ових авиона је у појачаном крилу и измењеном репу авиона док је мотор и наоружанје остало исто. Укупно је направљено седам типова ових авиона:
- B/GL.2 - првобитна верзија (направљено 20 примерака 26 на основу лиценце у Југославији),
- B2/GL.21 - верзија са измењеним крилом (направљен 21 примерак),
- B3/GL.22 - нова крила, реп и стајни трап (направљен 71 примерак),
- B4/GL.23 - тест верзија (направљено 9 примерака)
- GL.23TS - летећа амбуланта (направљен 1 примерак)
- B5/GL.22ET - ненаоружана верзија (направљен 1 примерак),
- GL.24 - тест верзија (направљен 1 примерак),
- GL.24X - тест авион за испитивање ефекта преоптерећења (направљен 1 примерак),
- B6 - акробатска верзија са мотором Хиспано Суиза 9Kd (направљен 1 примерак).
- B7 - акробатска верзија са мотором Лорен 9Na (направљено 2 примерка).
Технички опис
[уреди | уреди извор]Авион је једнокрилац са по две косе упорнице са сваке стране, стајни трап је фиксан конвенционалног типа са осовином, амортизација је помоћу гуменог ужета, конструкција трупа је од челичних цеви спојених закивцима, а крила мешовита дрво и дуралуминијум. Крила и труп су пресвучени платном а предњи део трупа у коме је смештен мотор је обложен лимом.[1]
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Авион Гурду Лесер GLb је поред коришћења у Француској још коришћен у Чехословачкој, Естонији, Финској, Летонији и Југославији. Пошто је врло брзо застарео за основну намену (ловачку), авион се најчешће користио у пилотским школама за прелазну ловачку обуку.[2]
Авион GL b3 су служили у пилотским школама војног ваздухопловства Караљевине СХС/Југославије од 1929. до 1937. године за обуку пилота ловаца. До увођења домаћег авиона Рогожарски ПВТ за ту намену, то је био практично једини авион за прелазну ловачку обуку. У пилотској ловачкој школи у Земуну и после 1937. године било је ових авиона који су дочекали ту почетак рата 1941. године. Они су углавном служили за тренажу резервних официра пилота настањених у Београду и околини.[3]
Особине авиона Гурду Лесер GLb
[уреди | уреди извор]Опште карактеристике
[уреди | уреди извор]
- Мотор - 1 x 132 kW Хиспано Суиза 8Ab,
- Елиса - двокрака,
- Размах крила - 9,40 m,
- Површина крила - 18,80 m²,
- Дужина авиона - 6,55 m,
- Висина авиона - 2,50 m,
- Маса празног авиона - 570 kg,
- Маса пуног авиона - 850 kg,
- Посада - 1 члан,
- Стајни трап - Фиксан са осовином,
- Наоружање - 2 синхронизована митраљеза 7,7 mm смештена у трупу
Перформансе
[уреди | уреди извор]- Максимална брзина - 245 km/h,
- Путна брзина - 215 km/h,
- Брзина пењања - 286 m/min
- Највећи долет - 320 km,
- Плафон лета - 7.500 m.
Земље које су користиле овај авион
[уреди | уреди извор]
Види још
[уреди | уреди извор]- Рогожарски ПВТ
- Фабрика аероплана и хидроавиона Змај
- Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на ((sr))). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
- ^ Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)". Лет - Flight 2: pp. 21–84. ISSN 1450-684X
- ^ Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X
Литература
[уреди | уреди извор]- Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
- Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
- Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X.
- Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 30—87. ISSN 1450-684X.
- Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X.
- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8.
- Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121.
- Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.
- Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/gurdu-leser-glb
- „GL.2” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 06. 6. 2010.
- B. Parmentier (23. 1. 2005). „Gourdou Leseurre GL B6” (на језику: (језик: француски)). Авиафранс (www.aviafrance.com). Приступљено 21. 9. 2010.
- B. Parmentier (23. 1. 2005). „Gourdou Leseurre GL B7” (на језику: (језик: француски)). Авиафранс (www.aviafrance.com). Приступљено 21. 9. 2010.
- „Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - France” (на језику: (језик: енглески)). www.goldenyears.ukf.net/ac_F. Архивирано из оригинала 18. 9. 2008. г. Приступљено 06. 6. 2010.
- „Jugoslovenska vazduhoplovna industrija” (на језику: (језик: енглески)). www.aeroflight.co.uk. Приступљено 06. 6. 2010.