Грчки олимпијски комитет
Грчки олимпијски комитет (грч. Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή) је национални олимпијски комитет Грчке. Као један од најстаријих на свету, представља грчке спортисте на олимпијским играма и осталим мањим спортским догађајима. Чланови Комитета су 27 спортских савеза, који бирају Извршни одбор у саставу председника и шест чланова. Његово седиште налази се у атинском предграђу Халандри.
Историја
[уреди | уреди извор]Историја Грчког олимпијског комитета уско је повезана са историјом оживљавања Олимпијских игара. Основан је 3. фебруара 1894. године у Атини под именом Комитет олимпијских игара (грч. Επιτροπής Ολυμπιακών Αγώνων, Е. О. А.), а 1895. године постао је члан Међународног олимпијског комитета. Е. О. А. је организатор првих Летњих олимпијских игара 1896. на обновљеном стадиону Панатинако које су трајале од 6 до 15. априла.[1]
Грчка влада је 1899. године Е. О. А. дала потпуну одговорност да сарађује са осталим спортским савезима, шири олимпијски дух и његов састав од 12 чланова којим председава председник.
Када је 5. септембра 1997. Атина изабрана за домаћина Летњих олимпијских игара 2004. на 106. сесији МОК у Лозани, 2000. године Е. О. А. мења назив у Грчки олимпијски комитет.
Од Првих Медитеранских игара 1951., Грчки олимпијски комитет је надлежан за њихово одржавање сваке четири године у склопу припрема за Олимпијске игре.
Грчки олимпијски комитет организује церемонију паљења Олимпијског пламена у древној Олимпији за свечаности Летњих и Зимских олимпијских игара, као и пут по Грчкој, пре него што пламен крене на светску турнеју све до домаћина Олимпијских игара.
Председници
[уреди | уреди извор]| Председник | Период |
|---|---|
| Принц Константин | 1894 – 1912 |
| Краљ Константин I | |
| Принц Ђорђе | 1921 – 1922 |
| Краљ Ђорђе II | 1922 – 1923 |
| Георгиос Авероф | 1924 – 1930 |
| Јоанис Дросопулос | 1930 – 1936 |
| Принц Павле | 1936 – 1948 |
| Краљ Павле | 1948 – 1952 |
| Константинос Гергакопулос Јоанис Кецеас |
1953 – 1954 |
| Принц Константин | 1955 – 1964 |
| Принцеза Ирена | 1965 – 1968 |
| Теодосиос Папатанасијадис | 1969 – 1973 |
| Спиридон Велијанитис | 1973 – 1974 |
| Апостолос Николаидис | 1974 – 1976 |
| Георгиос Атанасијадис | 1976 – 1983 |
| Ангелос Лемпезис | 1983 – 1984 |
| Ламбис Николау | 1985 – 1992 |
| Антониос Цикас | 1993 – 1996 |
| Ламбис Николау | 1997 – 2004 |
| Минос Кириаку | 2004 – 2009 |
| Спирос Капралос | 2009 – |
Чланови МОК
[уреди | уреди извор]| Члан | Период |
|---|---|
| Деметриос Викелас | 1894 – 1899 |
| Александрос Меркатис | 1899 – 1925 |
| Георгиос Авероф | 1926 – 1930 |
| Николаос Политис | 1930 – 1933 |
| Ангелос Воланакис | 1933 – 1963 |
| Јоанис Кецеас | 1946 – 1965 |
| Константин II Грчки | 1963 – 1975 |
| Пирос Лапас | 1965 – 1980 |
| Епаминондас Петралиас | 1975 – 1977 |
| Николаос Нисиотис | 1978 – 1986 |
| Никос Филаретос | 1981 – 2005 |
| Ламбис Николау | 1986 – 2015 |
| Спирос Капралос | 2019 – |
Извршни одбор
[уреди | уреди извор]Извршни одбор чине:
- Председник: Спирос Капралос
- Чланови: Стелиос Агелудис, Емануел Колимпадис, Антонис Николопулос, Вула Козомполи
Савези
[уреди | уреди извор]Објекти
[уреди | уреди извор]Грчки олимпијски комитет управља низом спортских објеката који служе за тренинге и спортске догађаје: стадион Панатинаико, стадион Караискакис, Олимпијски водени центар у Атини, едукационим објектима Међународне олимпијске академије, музејом модерних Олимпијских игара у Олимпији и учествује у управљању олимпијског комплекса ОАКА.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историја Грчког олимпијског комитета”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2018. г. Приступљено 22. 04. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Краљевина Грчка (1832—1924) |
|    |
|---|---|---|
| Друга грчка република (1924−1935) |
| |
| Краљевина Грчка (1935—1974) |
| |
| Трећа грчка република (од 1974) |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
