Пређи на садржај

Грузинска православна црква

С Википедије, слободне енциклопедије
Грузинска апостолска аутокефална православна црква
საქართველოს სამოციქულო ავტოკეფალური მართლმადიდებელი ეკლესია  (грузински)
Застава
Грб
Саборна црква Свете Тројице у Тбилисију
Основни подаци
ОснивачиБогородица;
апостоли: Андреј Првозвани, Симон Кананит, Матеј Јеванђелиста;
равноапостолни: Света Нина, цар Миријан III, царица Нана[1][2]
Оснивање5. вијек[3]
Киријархална цркваАнтиохијска патријаршија
Аутокефалност5—11. вијека од Антиохијске цркве;[4]
обновљена 1917. од Руске православне цркве (самопроглашена)
Канонско признање1943 — признање Руске православне цркве
1990 — признање Цариградске патријаршије
Предстојатељкатоликос-патријарх све Грузије, архиепископ мцхетски и тбилиски, митрополит пицундски, сухумски и абхаски Илија II
СједиштеМцхета, Тбилиси[5]
РезиденцијаТбилиси[6]
Канонска јурисдикцијаГрузија (укључујући Абхазију[а] и Јужну Осетију[б]), дио Турске,[в] дио Азербејџана[г] и Јерменија[д]
ДијаспораЗападноевропска, Источноевропска, Аустралијска, Великобританска и ирска, Сјеверноамеричка и канадска и Јужноамеричка.
Језик богослужењагрузински
Календарјулијански[7]
http://patriarchate.ge/
Статистика
Архијереја47
Епархија49
Манастира170
Храмова550
Вјерникаоко 3 милиона[8]

Грузинска православна црква, званично Грузинска апостолска аутокефална православна црква (груз. საქართველოს სამოციქულო ავტოკეფალური მართლმადიდებელი ეკლესია), аутокефална је помјесна православна црква. У диптисима словенских помјесних цркава налази се на шестом мјесту, а на деветом у диптисима древних источних патријаршија.[9][10][11] Једна је од најстаријих хришћанских цркава на свијету.[2][12][13][14]

Према Уставу ГПЦ из 1995,[15] јурисдикција ГПЦ се протеже на цјелокупну територију Грузије, укљујући (номинално[16]) територије дјелимично признате Абхазије[а] и Јужне Осетије,[б] православне хришћане који живе у Јерменији,[д] као и православне Грузине који живе изван Грузије и нису под јурисдикцијом друге помјесне православне цркве или који желе да буду под јурисдикцијом ГПЦ.[17]

Према предању, Иберија је апостолски жреб Богородице.[1][18] Трудом Свете равноапостолне Нине, која је крстила Иберију, хришћанство је 337. постало државна религија Грузије. Црквена организација била је у оквиру Антиохијске цркве.[19]

Историја стицања аутокефалности Грузинске цркве није јасна. Одређени степен независности (неформалне аутономије) добијен је под иберским краљем Вахтангом I Горгасалом крајем 5. вијека.[4][20] На основу посредних доказа, Јован Окропири (980—1001) назива се првим католикосом-патријархом уједињене ГПЦ.[4] Од почетка 19. вијека, усљед уласка територије данашње Грузије у састав Руске Империје, Грузинска црква је постала дио Руске православне цркве у виду Грузинског егзархата до 1917, када је без претходног договора враћена аутокефалност. Аутокефалност Грузинске цркве признала је Московска патријаршија 1943, а Цариградска патријаршија 3. марта 1990. године.[21][22]

Члан 8. устава Грузије гласи: „Држава, уз слободу увјерења и вјероисповијести, признаје посебну улогу Грузинске апостолске аутокефалне православне цркве у историји Грузије и њену независност од државе.”

Историја

[уреди | уреди извор]

Када су апостоли кренули да шире јеванђеље у рејон Кавказа, пошао је и апостол Андреј. У те крајеве је наводно отишао и Симон од Канана и апостол Матија. Прву епархију у тим крајевима је подигао сам апостол Матија, у граду Атскурија. Најстарија црква је подигнута у 3. вијеку у селу Настакиси. Од године 303, Света Нина проповедала је јеванђеље у Грузијском царству (источни део) и за њено вријеме (327) хришћанство је преузето као државна религија, за владавине Миријана III и краљице Нане. Западни део Грузије је тада био испод Римског царства, који је хришћанство једно време прогонио, зато је хришћанство дошло касније, званично 523. године, под царем Егрисијем. Као патрона државе одабрали су Светог Ђурђа.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б види Абхазска православна црква.
  2. ^ а б види Православље у Републици Јужној Осетија.
  3. ^ Историјске регије Тао, Кларџети и Лазети.
  4. ^ Историјска регија Херети.
  5. ^ а б види Православље у Јерминији.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „История Грузинской Православной Церкви / Поместные Церкви // проект портала Православие.Ru”. www.pravoslavie.ru (на језику: руски). 11. 6. 2001. Приступљено 3. 1. 2022. 
  2. ^ а б „Грузинская Православная Церковь: неофициальный сайт”. georgiaorthodoxy.info (на језику: руски). Архивирано из оригинала 15. 9. 2015. г. Приступљено 3. 1. 2022. 
  3. ^ „ГРУЗИНСКАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЦЕРКОВЬ. ЧАСТЬ I”. www.pravenc.ru (на језику: руски). Приступљено 3. 1. 2022. 
  4. ^ а б в „ГРУЗИНСКАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЦЕРКОВЬ. ЧАСТЬ I”. www.pravenc.ru. Приступљено 3. 1. 2022. 
  5. ^ „Грузинская Православная Церковь / Организации / Патриархия.ru”. Патриархия.ru (на језику: руски). Приступљено 3. 1. 2022. 
  6. ^ „Илия II, Святейший и Блаженнейший Католикос-Патриарх всея Грузии (Гудушаури-Шиолашвили Ираклий Георгиевич) / Персоналии / Патриархия.ru”. Патриархия.ru (на језику: руски). Приступљено 3. 1. 2022. 
  7. ^ Хулап, В. Ф. „Реформа календаря и пасхалии: история и современность”. www.liturgica.ru (на језику: руски). Приступљено 3. 1. 2022. 
  8. ^ Корытко, Олег; Васечко, Валентин (2018). История религий (на језику: руски). Litres. стр. 244. ISBN 978-5-04-118995-2. Приступљено 3. 1. 2022. 
  9. ^ „Диптих”. bogoslov.ru (на језику: руски). Приступљено 3. 1. 2022. 
  10. ^ „АДМИНИСТРАТИВНОЕ УСТРОЙСТВО ВСЕЛЕНСКОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ ЦЕРКВИ”. www.pravenc.ru. Приступљено 3. 1. 2022. 
  11. ^ „Грузинская Церковь добивается у Константинополя подобающего ей места в диптихах / Поместные Церкви // проект портала Православие.Ru”. www.pravoslavie.ru (на језику: руски). 14. 5. 2003. 
  12. ^ Бессонов, М. Н. (1990). Православие в наши дни (на језику: руски). Изд-во полит. лит-ры. стр. 80. ISBN 978-5-250-00776-4. Приступљено 3. 1. 2022. 
  13. ^ „საქართველოს საპატრიარქო | Patriarchate of Georgia”. საქართველოს საპატრიარქო | Patriarchate Of Georgia (на језику: ke). Приступљено 4. 1. 2022. 
  14. ^ „Грузинская Православная церковь”. bse.sci-lib.com (на језику: руски). Приступљено 4. 1. 2022. 
  15. ^ „საეკლესიო სამართალი - საქართველოს ავტოკეფალური მართლმადიდებელი ეკლესიის მართვა-გამგეობის დებულება”. www.orthodoxy.ge (на језику: ke). Приступљено 3. 1. 2022. 
  16. ^ „Глава Абхазии призвал к мирному разрешению церковного конфликта в республике”. NEWSru.com (на језику: руски). 6. 4. 2016. Приступљено 3. 1. 2022. 
  17. ^ Skurat, Konstantin Efimovich (2005). История поместных православных церквей: в двух частиах (на језику: руски). Приступљено 3. 1. 2022. „В Грузинской Церкви принято считать, — свидетельствует митрополит Сухумо-Абхазский (ныне Католикос-Патриарх) Илия в своем ответе от 18 августа 1973 года на письмо-запрос автора данного труда, — что юрисдикция Грузинской Церкви распространяется не только на пределы Грузии, но на всех грузин, где бы они ни проживали. Указанием на это нужно считать присутствие в титуле Первосвятителя слова „Католикос“.” 
  18. ^ Glagoleva, Ol'ga Vâčeslavovna (2002). Великие православные праздники (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. ISBN 978-5-224-03388-1. Приступљено 3. 1. 2022. 
  19. ^ РОБЕРТСОН, РОНАЛЬД. „ВОСТОЧНЫЕ ХРИСТИАНСКИЕ ЦЕРКВИ: Церковно-исторический справочник”. krotov.info. Приступљено 3. 1. 2022. 
  20. ^ McGuckin, John Anthony (2010). The Encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 272——273. ISBN 978-1-4443-9254-8. Приступљено 3. 1. 2022. 
  21. ^ „Ἐκκλησία τῆς Γεωργίας - Other Autocephalous Churches - The Ecumenical Patriarchate”. patriarchate.org (на језику: грчки). Архивирано из оригинала 2. 6. 2017. г. Приступљено 3. 1. 2022. 
  22. ^ „Православие. Том 1: Православие в Европе | Библиотека | Православие.By”. pravoslavie.by (на језику: руски). 19. 11. 2011. Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 3. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грузинска_православна_црква&oldid=28503989”