Грнчар (Бабушница)
Грнчар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Бабушница |
Становништво | |
— 2022. | 39 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 01′ 04″ С; 22° 20′ 22″ И / 43.017833° С; 22.339333° И |
Временска зона | UTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST) |
Апс. висина | 636 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Грнчар је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 39 становника.
Положај
[уреди | уреди извор]Насеље (село) Грнчар налази се у Лужничкој котлини, на обалама реке Лужнице на путу Пирот—Бабушница—Власотинце—Лесковац десетак километара удаљено од Бабушнице. Насеље је смештено на обали реке окружено стрмим планинама тако да има веома мало обрадивог земљишта.
Историја
[уреди | уреди извор]Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 12 кућа, 3 самачка домаћинства.[1]
Због веома мале површине обрадивог земљишта и неповољних услова за живот и привређивање млади се већ деценијама исељавају тако да су у селу остали само старији мештани. Велики број људи је отишао да живи у Бабушницу, Пирот и Ниш што је због близине и регионалне припадности било и логично. Иинтересантно је да се највећи број мештана одселио за Пожаревац вероватно због тога што је из многобројних породица прво одлазио по један члан породице (најчешће једно дете) а за њим и остали укућани (браћа и сестре) да би били ближе једни другима и да би им било лакше по доласку у нову средину.
У селу је ранијих година постојала четворогодишња основна школа али због малог (или неколико година никаквог) броја деце школа већ неколико година не ради.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Грнчар живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,8 година (60,4 код мушкараца и 65,4 код жена). У насељу има 81 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је осетан пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 1 | ||
80 | 7 | 4 | ||
75—79 | 9 | 8 | ||
70—74 | 9 | 15 | ||
65—69 | 25 | 20 | ||
60—64 | 7 | 10 | ||
55—59 | 4 | 6 | ||
50—54 | 2 | 3 | ||
45—49 | 2 | 3 | ||
40—44 | 3 | 3 | ||
35—39 | 2 | 2 | ||
30—34 | 1 | 1 | ||
25—29 | 1 | 0 | ||
20—24 | 2 | 0 | ||
15—19 | 3 | 0 | ||
10—14 | 1 | 0 | ||
5—9 | 2 | 0 | ||
0—4 | 1 | 0 | ||
Просек : | 60,4 | 65,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 79 | 13 | 51 | 15 | 0 | 0 |
Женски | 76 | 5 | 52 | 19 | 0 | 0 |
УКУПНО | 155 | 18 | 103 | 34 | 0 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 19 | 12 | 0 | 0 | 3 |
Женски | 8 | 3 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 27 | 15 | 0 | 0 | 8 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.