Град дизајна
УНЕСКО-ов пројекат Град дизајна део је шире мреже креативних градова. Мрежа је покренута 2004. године и има градове чланице у седам креативних области. Остале области су: занати и народна уметност, музика, филм, гастрономија, књижевност и медијска уметност.
Једна од улога Унеска је да одржава листу места светске природне и културне баштине. Та места се сматрају важним природним или историјским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу.
Критеријуми за УНЕСКО град дизајна
[уреди | уреди извор]Да би били одобрени као град за дизајн, градови морају да испуне низ критеријума које је поставио УНЕСКО. [1]
Одређени УНЕСКО дизајнерски градови деле сличне карактеристике као што је постојање успостављене дизајнерске индустрије; културни пејзаж одржаван дизајном и изграђено окружење (архитектура, урбанизам, јавни простори, споменици, превоз); школе дизајна и истраживачки центри дизајна; практичне групе дизајнера са континуираном активношћу на локалном и националном нивоу; искуство у организовању сајмова, догађаја и изложби посвећених дизајну; могућност за локалне дизајнере и урбанисте да искористе локалне материјале и урбане/природне услове; креативне индустрије вођене дизајном, као што су архитектура и ентеријер, мода и текстил, накит и додаци, дизајн интеракције, урбани дизајн, одрживи дизајн.
Градови дизајна
[уреди | уреди извор]Постоји 40 градова дизајна:
Види још
[уреди | уреди извор]- Мрежа креативних градова
- Град гастрономије
- Град књижевности
- Град филма
- Град занатства и народне уметности
- Град музике
- Град медијске уметности
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Creative Cities Network - A Global Platform for Local Endeavour” (PDF). UNESCO. Архивирано (PDF) из оригинала 2013-11-02. г.
- ^ „Asahikawa”. 30. 10. 2019.
- ^ „Baku”. 30. 10. 2019.
- ^ „Bandung”. Архивирано из оригинала 2017-04-03. г.
- ^ „Bangkok”. 30. 10. 2019.
- ^ „Beijing”.
- ^ „Berlin”.
- ^ „Bilbao”.
- ^ „Brasilia”. јануар 2018.
- ^ „Budapest”. 14. 12. 2015. Архивирано из оригинала 18. 05. 2023. г. Приступљено 23. 10. 2023.
- ^ „Buenos Aires”.
- ^ „Cape Town”.
- ^ „Cebu City”. 30. 10. 2019.
- ^ „Curitiba”.
- ^ „Detroit”.
- ^ „Dubai”.
- ^ „Dundee”.
- ^ „Fortaleza”. 30. 10. 2019.
- ^ „Geelong”. Архивирано из оригинала 2019-03-01. г.
- ^ „Graz”.
- ^ „Hanoi”. 30. 10. 2019.
- ^ „Helsinki”.
- ^ „Istanbul”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2023.
- ^ „Kaunas”.
- ^ „Kobe”.
- ^ „Kolding”.
- ^ „Kortrijk”.
- ^ „Medellín, la ciudad que se transformó | Casa & Diseño”.
- ^ „Mexico”.
- ^ „Montreal”.
- ^ „Muharraq”. 30. 10. 2019.
- ^ „Nagoya”.
- ^ „Puebla”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2023.
- ^ „Querétaro”. 30. 10. 2019.
- ^ „Saint-Etienne”.
- ^ „San José”.
- ^ „Seoul”.
- ^ „Shanghai”.
- ^ „Shenzhen”.
- ^ „Singapore”.
- ^ „Torino”. Архивирано из оригинала 2019-07-23. г.
- ^ „Whanganui”.[мртва веза]
- ^ „Wuhan”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Creative Cities Map, UNESCO.