Граденигов синдром
Граденигов синдром | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | оториноларингологија |
Граденигов синдром или Gradenigo-Lannois syndrome,[1][2] или запаљење врха пирамиде слепоочне кости, је екстрадурално запаљење код секундарног апикалног петрозитиса, које се карактерише тријасом симптома: супуративним запаљењем средњег ува, болом у пределу дистрибуције тригеминалног живца и парезом живца абдуценса. Клиничку слику карактерише парализа живца абдуценса (са двосликама), неуралгија живца тригеминуса и гнојни секрет из ува. Лечи се радикалним хируршким захватом и антибиотицима. Сличне симптоме може изазвати и ендокранијско ширење малигног тумора назофаринкса.
Епоними
[уреди | уреди извор]Синдром је добио име по двојици лекара који су га описали: Ђузепу Граденигу, италијанском оториноларингологу и Морису Ланоау.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Синдром је први пут описао Ђузепе Градениг 1904. године, као тријас симптома:
- Периорбитални једнострани бол — који је последица запаљења тригеминалног живца),
- Диплопија — изазвана отоком и парализом шестог нерва (абдуценса)
- Упорна отореја — која је повезаана са бактеријском инфекцијом средњег ува и запаљење врха пирамиде слепоочне кости (петрозитиса).[4]
Класични облик Граденигов синдром као једна од компликација запаљења средњег ува данас је постао веома редак у ери све масованије примене антибиотика.
Етиологија
[уреди | уреди извор]Изазива га екстрадурални апсцес или едем врха пирамиде слепоочне кости (петрозитис) у току акутног гнојног запаљења средњег ува и/или мастоидитиса.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Клиничка слика синдрома укључује следеће знаке болести:
- Ретроорбитал бол, који настаје у области упале офталмолошких гране тригеминалног или петог лобањског живца,
- Парализа, која настаје у области абдуценса или шестог лобањског живца,[5]
- Пурулентно запаљење средњег ува.
Други симптоми болести могу бити фотофобија, претерано сузење ока, повишена температура и грозница, и смањена осетљивост рожњаче.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]У узнапредовалој фази акутног гнојног запаљења средњег ува, када постоје испади кранијалних нерава, треба посумљати на Граденигов синдром. Дијагноза се може поставити на основу компјутеризоване томографије или нуклеарне магнетне резонанце.[6]
Због појаве гранулома на бази лобање, понекад се синдром погрешно дијагностикује као малигни тумор епифаринкса.
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]За диференцијалну дијагнозу потребна је отоскопија, микроотоскопија, и радиолошка дијагностика. Раније конвенционални снимци слепоочне кости по Шулеру и Стенверсу данас све више замењује компјутеризоване томографије или нуклеарне магнетне резонанце.
Терапија
[уреди | уреди извор]Медицински третман се заснива на раном препознавању болести и раној проралној и локалној примени високих доза антибиотика: цефтриаксона и метронидазола (који покрива спектар анаеробних бактерија). Терапију треба продужити дужи период, чак и ако пацијент субјективно адекватно реагује на краћи терапијски третман.[7]
У тежим, или касно откривеним случајевима може бити потребно парацентеза или апикална петросектомије (са аспирација флуида) или мастоидектомија.[7]
Компликације
[уреди | уреди извор]Могуће компликације Градениговог синдрома су: екстрадурални апсцес и менингитис.
Иако као и петрозитис Граденигов синдром може довести до фаталних последица због: менингитиса, интракранијалних апсцеса, ширења запаљења на базу лобање и захватања IX, X и XI кранијалног живца (Вернетов синдром), превертебралних/парафарингеалних апсцеса и ширења у симпатички плексус око каротидне овојнице, инциденција наведених компликација знатно је смањена појавом антибиотика.[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Devic M, Boucher M, Raveau M (април 1966). „Some cases of Gradenigo-Lannois syndrome”. Journal de médecine de Lyon. 47 (96): 537—547. ISSN 0021-7883. PMID 4286558.
- ^ Bléry M, Chagnon S, Picard A, Babin C (новембар 1980). „Cranial osteitis: a report on four cases, including a Gradenigo-Lannois syndrome (author's transl)”. Journal de radiologie. 61 (11): 677—681. ISSN 0221-0363. PMID 7452536.
- ^ synd/738 на сајту Who Named It
- ^ Pedroso, Joséluiz; Aquino, Camila Catherine Henriques de; Abrahão, Agessandro; De Oliveira, Ricardo Araújo; Pinto, Lauro Figueira; Bezerra, Márcio Luis Escórcio; Beuttenmuller Gonçalves Silva, Antonio; Bulcão De Macedo, Francisca Delanie; Mendes, Ana Valéria de Melo; Barsottini, Orlando Graziani Povoas (2011). „Gradenigo's Syndrome: Beyond the Classical Triad of Diplopia, Facial Pain and Otorrhea”. Case Reports in Neurology. 3 (1): 45—47. PMC 3072192 . PMID 21490711. doi:10.1159/000324179.
- ^ Motamed, M.; Kalan, A. (2000). „Gradenigo's syndrome”. Postgraduate Medical Journal. 76 (899): 559—560. PMC 1741722 . PMID 10964120. doi:10.1136/pmj.76.899.559..
- ^ Murakami T, Tsubaki J, Tahara Y; et al. (1996). „Gradenigo's syndrome: CT and MRI findings”. Pediatr Radiol. 26: 684—685.
- ^ а б Gillanders, D. A. (1983). „Gradenigo's syndrome revisited”. J Otolaryngol. 12: 169—174..PubMedWeb of ScienceGoogle Scholar
- ^ Uhari, M.; Mäntysaari, K.; Niemelä, M. (1996). „A meta-analytic review of the risk factors for acute otitis media”. Clinical Infectious Diseases. 22 (6): 1079—83. PMID 8783714. doi:10.1093/clinids/22.6.1079.
Литература
[уреди | уреди извор]- G. Gradenigo, Sulla leptomeningite circonscritta e sulla paralisi dell’ abducenta di origine otitica.
- G. Gradenigo, Giornale dell’Accademia di medicina di Torino. 10 59-84, 361. Über die circumscripte Leptomeningitis mit spinalen Symptomen.
- G. Gradenigo (1904). „Über Paralyse des Nervus abducens otitischen Urspungs”. Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 62: 255—270.
- Gradenigo, G. (1907). Archiv für Ohren- Nasen- und Kehlkopfheilkunde. 74: 249. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Класификација |
---|
- synd/738 на сајту Who Named It (језик: енглески)
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |