Пређи на садржај

Горњи Јеловац

Координате: 45° 04′ 06″ С; 16° 43′ 36″ И / 45.0683° С; 16.7267° И / 45.0683; 16.7267
С Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Јеловац
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадПриједор
Становништво
 — 2013.328
Географске карактеристике
Координате45° 04′ 06″ С; 16° 43′ 36″ И / 45.0683° С; 16.7267° И / 45.0683; 16.7267
Временска зонаUTC 1 (CET), љети UTC 2 (CEST)
Горњи Јеловац на карти Босне и Херцеговине
Горњи Јеловац
Горњи Јеловац
Горњи Јеловац на карти Босне и Херцеговине

Горњи Јеловац је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 547 становника.

Непосредно пред Други свјетски рат - 1940. године мјесто је бројало 1.158 становника[1]. Горњи Јеловац, на путу од Приједора према Дубици, једно је од бројних поткозарских мјеста које је током Другог свјетског рата скоро потпуно уништено, што је још један у низу доказа о геноциду који је независна држава Хрватска починила над Србима.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се у самом срцу Козаре, подно врха Команда (497 m надморске висине, источни обод села). Са запада границу представља гребен Планиница, а са југа превој Букова Коса (287 m нв). Према сјеверу је Јеловац отворен ка Кнежопољу, односно Доњем Јеловцу и даље ка Кнежици. На сјевероистоку се на коти 301 m налази познато узвишење Патрија, тринаестовијековна српска кнежопољска стража.[2][3] Овуда пролази дио регионалног асфалтног пута II реда бр. 1508 (Пут партизанског пробоја) - од ријеке Мљечанице до подручне Основне школе „Петар Кочић”. Просјечна надморска висина села износи 240 m. Око 60% је обрадиво земљишта, а око 40% је шума. Кроз село протичу ријека Мљечаница, Ријека јеловачка, Јеловача, Пољански поток, Студена и Петровића[4] поток (од Продана до Церове косе). Постоји 27 извора питке воде.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Покољ у Паланчишту

Предримско и римско доба

[уреди | уреди извор]

Историја већег подручја сеже у стара времена. Први трагови живота на овим просторима евидентни су још у праисторији - што се сматра око 4000 година прије Христа. У предримско доба и у римско доба у овим крајевима је живјело племе Мезеја, које са свјетске позорнице нестаје у V вијеку, заједно са Римским царством. Постоје значајни докази о римском присуству у региону током неколико вијекова. Срби насељавају шире подручје вјероватно од VII вијека. У том тринаестовијековном периоду страдања су била веома честа.[6]

Средњи вијек

[уреди | уреди извор]

Иако Срби насељавају шире подручје од VII вијека - није познато када се име Горњи Јеловац први пут спомиње. На нашим просторима владари су били из лозе Котроманића. Њих 11 владара су били Стефани (ријеч Стефан = онај који је крунисан), почев од Стефана Пријезде I Котроманића (који је владао од 1290. године) па све до Стефана Вукчића Косаче (који је владао до 1466. године), што чини раздобље од 176 година. У једном краћем периоду ово подручје, познато у историји као Доњи Краји, било је под влашћу Твртка I (Стефан Твртко I Котроманић - бан од 1367. до 1377., краљ од 1377. до 1391. год.).[7]

Турска управа

[уреди | уреди извор]

Горњи Јеловац је пао под турску власт након престанка владавине Котроманића, а Бања Лука је била сједиште санџака између 1554. и до 1580. године. Турска владавина трајала је од 1466. до 1878. године. Православне цркве и манастири око Бањалуке изграђене су углавном у 19. вијеку, док су манастири Моштаница, Гомионица и Липље изграђени много вијекова раније. Током турске владавине подручје није модернизовано.[8]

Аустро-угарска управа

[уреди | уреди извор]

Од 1878. године до поткрај 1918. године подручје је потпадало под власт Аустро-угарске монархије. Аустро-угарска окупација 1878. године[9] доводи до економског напретка. Развијени су млинови, пилане и инфраструктура. У Доњем Јеловцу је 1898. године саграђен хришћански православни храм Христовог вазнесења. Период од 40 година владавине Аустро-угарске се назива златно доба у економском смислу.[10] У првом свјетском рату убијено је више од 200 цивила, а многи мјештани (никад тачно утврђен број)[11] су се борили у Срској војсци[12] од којих је 36 добровољаца учествовало у пробоју солунског фронта 1918. године; двојица су погинули.[13][14]

Краљевина СХС - Југославија

[уреди | уреди извор]

Од 1. децембра 1918. године подручје постаје саставни дио Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Деценију након Првог свјетског рата село је дио Врбаске бановине - покрајине Краљевине Југославије. Основна школа отворена је 1923. године у Доњем Јеловцу. Економски гледано период од 23 године владавине Краљевине.[15]

Други свјетски рат

[уреди | уреди извор]

Срби, Јевреји и Роми су били стављени ван закона у независној држави Хрватској. Хрватска је са свим својим ресурсима била посвећена истребљењу Срба, јер им није гарантовала: радно мјесто, кретање, снабдјевање, лична и грађанска права, образовање, вјерска права, имовину,... па ни властити живот. За убиство Србина у ндХ нико није морао да одговара, нити је одговарао. Током Другог рата усташе - хрватски нацисти су поклале и на други начин умориле 626 цивила, међу којима је било 267 дјеце узраста до 15 година[16]. У овом мјесту усташе су убиле 50 мајки са њиховом дјецом, међу којима Радојку Мудринић и њених деветоро дјеце, Милку Петрић са осморо дјеце и Милицу Кнежевић са њених седморо дјеце.[17] У истом периоду погинуло је 59 војника НОП-а.[18]

Горњи Јеловац је једино мјесто у којем се налазе четири[19] масовне гробнице: Мацурска крчевина, Лакино кућиште, Хајдучки извор и Кнежевића лука. У засеоку Мацуре је покопано 312 особа; гдје је спомен-костурница (подигнута 1972. године) са исписаним именима 221 убијеног лица. У засеоку Лазићи је споменик са списком 30 убијених (1985. године). Поред дубичке цесте у Коларовој Луци се налази споменик на којем су исписана имена 109 убијених (подигнут 1973. године). На Патрији је споменик Пробоја нацистичко-усташког обруча 3./4. јули 1942. године (подигнут 1967. године, а обновљен 2009. године). Уз дубичку цесту код Дошена је споменик погинулим борцима НОП-а - са 38 имена (подигнут 1959. године). Исте године је постављена и спомен-плоча убијеним цивилима Јеловца Горњег, на згради некадашње подручне основне школе. На мосту код Бокâна, преко ријеке Мљечанице, се налази спомен-плоча - која означава мјесто преласка козарских устаника из Козаре према Патрији јула 1942. године (постављена 1981. године).

Спасоја Алексић, старац у 82. години (2010. године), дошао је до података да су извршиоци покоља у Јеловцу и читавом Поткозарју биле усташе. Од њих су 68% били Хрвати из Херцеговине (Широки Бријег = Лиштица, Ливно и Дувно), 10% Хрвати из Хрватске и 22% муслимани из БиХ.

Зликовци су убијали ненаоружан народ сјекирама, маљевима и ножевима, на кућном прагу, по воћњацима, шумарцима[20], гдје год би кога стигли.

У селу су потпуно угашена 34 огњишта - ни један члан породице није успио да избјегне покоље у селу[21][22] и јасеновачку фабрику смрти, гдје су бруталне ликвидације и уморства вршени на 57 различитих начина.[23]

ДФ/ФНР/СФР Југославија

[уреди | уреди извор]

По економским параметрима период од 1945. до 1991. године сматра се сребрним добом.[24] У дане 26. и 27. октобра 1969. године два разорна земљотреса (6,0 и 6,4 степена по Рихтеровој скали) оштетила су многе зграде у Бањoj Луци и њеном окружењу, укључујући Горњи Јеловац. То је било вријеме када се велики број становника одселило (углавном трајно) у удаљенија мјеста Њемачке, Аустрије, Француске и Аустралије.[25]

У отаџбинско-одбрамбеном рату 1990.-1995.

[уреди | уреди извор]

Већина млађих мушкараца - њих 118 је стала у редове Војске Републике Српске. Овај крвави, брутални и непотребни рат[26] однио је животе 20 бораца. Као и широм новоствореног ентитета 9. јануара 1992. године (Св. Стефан) и Горњи Јеловац се нашао у вртлогу промјена, које народ прилично тешко прихвата.[27]Споменик посвећен двадесеторици палих бораца Војске Републике Српске је подигнут у селу у бизини основне школе 2011. године.

У Републици Српској

[уреди | уреди извор]

Значајан број становника се одселио на рад у Словенију, Њемачку, Аустрију и САД у посљедње двије деценије. Природни прираштај скором не постоји, тако да се демографска слика, и поред веома доброг стандарда становништва, погоршава.[28]

Привређивање

[уреди | уреди извор]

Мјештани се баве земљорадњом, сточарством, живинарством, воћарством, ловом, риболовом, виноградарством, пчеларством и занатством (столари, колари, качари, ковачи, зидари, кровопокривачи, керамичари, електричари, заваривачи, бравари, аутомеханичари, аутоелектричари, фризери, шваље, ткаље, везиље). Наши преци су користили /предмете/алате/уређаје као што су: вериге, сач, саџак, маша, наћве, ведрица, водијер, преслица, вретено, друга, витлић, чунак, чекрк, трлица, ступа, натра, пракљача, парјеница, брадва, дрвени плуг,...[29] Од увођења у ширу употребу: трактора (1964.), моторних жаги (1964.), вршалица за стрвно жито (1948.), радио-пријемника (1963.), телевизора (1968.) - са окончаном електрификацијом, веш-машина (1970.), комбајна за стрвно жито, комбајна за кукурузе, кућних телефона (2000.), мобилних телефона (2002.), интернета, живот је постао много лакши. Пилане - мобилни циркулари (дизел мотор аран) у власништву Марка Ковача Стојановића, Срете Ћурина, Драгана Кунића, Рајка Мудринића и Предрага Ратковића, те пилана - бансек у власништву Здравка Продана су поспијешиле изградњу објеката у домаћинствима. Значајан замах је дала и мобилна машина - пужна преса за производњу сирове цигле (власништво Здравка Продана), која се након сушења пекла у зиданој пећу пуна три дана (72 h). У Краљевини Југославији село је имало двије продавнице - власништво Ниџе Алексића и Раде Ђаковића. У вријеме ФНРЈ/СФРЈ постојала је једна продавница, а поткрај XX вијека отворена је још једна (Боса Мацура). Од 2015. године Јеловац нема продавницу. Својевремено су постојале три откупне станице за млијеко - опслуживали су их на својим имањима Марко Пилиповић, Здравко Продан и Жељко Вукић. Преко двије деценије главни произвођач млијека и меда је Раде Шормаз. Дуже вријеме је у функцији Рибњак - ресторан Дебели 'лад (некадашњи Завишић, тј. Шуми) уз ријеку Јеловачку, као и Рибњак - ресторан Радукић на лијевој обали ријеке Мљечанице, док је Ресторан - кафана Букова Коса престао са радом. Од 2022. године ради и Коноба Дукат уз десну обалу ријеке Мљечанице. Ауто кућа Asha Auto има у својој понуди веома квалитетна коришћена возила.[30]

Путна мрежа

[уреди | уреди извор]

Магистрални пут Приједор - Козарска Дубица је асфалтиран 1963. године. Око 600 m локалног пута за Ћиверице је асфалтирано у љето 2020. године. Одлуком Владе Републике Српске од 28.05.2020. године локални пут Међувође - Мљечаница, Мљечаница - Горњи Јеловац са ознаком 1508 је постао регионални пут II реда. Дио регионалног пута II реда дужине око 1.800 m, почев од основне школе према Патрији (до скретања за Цвијиће) асфалтиран је 31. августа 2021. године[31]. Предузеће "Приједорпутеви" je окончало асфалтирање нове дионице Пута партизанског пробоја на дан св. Joaкимa и Aнe (22. септембра 2022. године). Укупна дужина асфалтног Пута је била 3.200 метара. Спајање са асфалтним путом код Трубараца у дужини од 2.100 метара је извршено на појутарје св. Апостола Луке (1. новембар 2023. године). Сада је регионални пут II реда број 1508 у функцији од Међувођа преко Мљечанице (Трубарци), Патрије до Горњег Јеловца. Ускоро би требало бити окончано асфалтирање локалног пута до спомен-костурнице Мацура.

Култура, умјетност и спорт

[уреди | уреди извор]

Основна школа „Петар Кочић” је требала да 2023. године прослави пун вијек свог постојања. Нажалост - због малог броја ученика је затворена за рад са 2022. годином. Она је као заједничка четвороразредна школа почела са радом 1923. године у Јеловцу Доњем (отворена је за рад 1913. године у овом селу). Њен први ђак из Јеловца Горњег је био Раде (Стевин) Бокан.[21] Стево Бокан је у вријеме Краљевине радио као биљежник, односно начелник општине Међувође.[32] Иначе, основна школа у Јеловцу Доњем је отпочела са радом 1913. године.[33]

Приличан број мјештана се бавио спортом - првенствено фудбалом, атлетиком, кошарком, рукометом, стоним тенисом, шахом. Јеловац има фудбалско игралиште, гдје се 2019. године одржало такмичење "Село весело". Атлетско такмичење "Мали маратон Патрија" се одржавао скоро сваке године у јуну/јулу од 1976. до 2015. године - укупно 14 пута, с тим да је био прекид током отаџбинског рата до 2014. године.

У Дому културе су се тридесетак година приказивали филмови, одржавале веома умјешне приредбе, као и игранке. Игранке су одржаване и код Споменика Пробоја на Патрији, куда се пружа Пут партизанског пробоја, као и на арману Алексића. Сусрети генерација су били 2013. и 2015. године на Патрији.

Народни зборови се одржавају од 1967. године код споменика Пробоја на Патрији до дана данашњег поткрај јуна. Зборови су се одржавали и код некадашње школе - на мјесту гдје је сада фудбалски стадион, односно споменик погинулим борцима НОП-а. Парастос за 312 српских мученика се служи на дан Св. Сисоја Великог (19. јули) код спомен-костурнице у Мацурама од 2002. године.[21][34] Дан сјећања дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у независној држави Хрватској (1941.-1945.) обиљежава се на републичком нивоу на истом локалитету истога дана (19. јули) од 2021. године.[35]

Завичајно друштво [[1]]Патрија Јеловац Приједор[36] је једина асоцијација у селу са статусом правног лица. Завичајно друштво ради на повезивању особа рођених у Јеловцу и оних које су на било који начин повезане са Јеловцем ради очувања свих позитивних вриједности нашег краја од заборава, његовања културе сјећања, умрежавања са људима широм свијета, те подршка друштвеним активностима од општег добра за становнике Јеловца. Градња вишенамјенског објекта (Дом живих сјећања Патрија) траје од 2020. године, с тим да је његово отварање планирано у 2025. години. Друштво је организовало умјетничко вече и књижевно вече 2023. године. Промоцију књиге КРВОПАД Саше Димитријевића Завичајно друштво је организовало у Приједору, Бањалуци, Мраковици, Кнежици, Козарској Дубици, Клековцима и Градишци марта 2024. године. Изузетно посјећене Котлићијаде у организацији Ловачке секције из Јеловца одржане су 2023. и 2024. године на Патрији. Традиционално се уочи Петровдана (11. јули) сваке године пале лиле од суве трешњине коре на платоу Патрија.

Јован Добријевић је 1912. године проглашен за најљепшег мушкарца у једној савезној држави Сједињених Америчких Држава.[37]

Најзначајнији културно-вјерски догађај за мјештане села деценијама је народни сабор код оближњег Манастира Моштаница (Козарска Дубица), који се одржава сваке године на Преображење Господње, 19. августа.[38]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Извјестан број становника се у Јеловац доселио из Лике и Високе Крајине[39], крајем 18. и почетком 19. вијека. Данас су најбројније породице Алексићи, Продани, Лукићи, Петрићи, Мудринићи, Цвијићи, Зорићи и други.[40]

Демографија[41]
Година Становника
1879. 445
1885. 505
1895. 615
1910. 764
1921. 765
1948. 519
1953. 519
1961. 615
1971. 779
1981. 599
1991. 547
2013. 328

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ др Душан Алексић "Трагедија српских огњишта 1941. - 1995. год. у Јеловцу код Приједора", "Графомарк" Лакташи, 2015., стр. 289.
  2. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 125.-142.
  3. ^ Борислав Касагић, Патрија, "Горазд" Градишка, 1997.
  4. ^ прото Славко Вујасиновић "Хајдук Пеција", "Штампарија Браћа Јакшић" Бања Лука, 1933. стр. 7.,26.
  5. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 15.-21.
  6. ^ "Фотомонографија Приједор", "Графомарк" Лакташи, 2012., стр. 5.-13.
  7. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011., стр. 5.-13.
  8. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011., стр. 31.-50.
  9. ^ Берислав Гаврановић "Босна и Херцеговина у доба аустроугарске окупације, 1878. године", Академија наука и умјетности СР Босне и Херцеговине", Сарајево, 1973.
  10. ^ др Вјекослав Домљан "Прорајтали стољеће", https://6yka.com/kolumne/vjekoslav-domljan-prorajtali-stoljece, 14. јули 2017.
  11. ^ др Душан - Дуле Алексић, "Трагедија српских огњишта 1941. - 1995. год. у Јеловцу код Приједора", 2015.
  12. ^ "Југословенски добровољачки корпус", "Војно дело" Београд, 1954.
  13. ^ Прота Славко Вујасиновић "Кнешпоље и војвода Петар Пеција Петровић (Хајдук Пеција) 1830.-1875.", Бања Лука, 1933.
  14. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 51.-57.
  15. ^ др Вјекослав Домљан "Прорајтали стољеће", https://6yka.com/kolumne/vjekoslav-domljan-prorajtali-stoljece, 14. јули 2017.
  16. ^ Марина Љубичић Богуновић "Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године", Бања Лука, 2021., стр. 68.
  17. ^ Драгоје Лукић "Рат и дјеца Козаре", Београд, 1990.
  18. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011., стр. 58.-66.
  19. ^ Марина Љубичић Богуновић "Усташки покољ над Србима у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора 1942. године", Бања Лука, 2021.,
  20. ^ Институт за истраживање српских страдања у XX веку, Institute for Research on Suffering of the Serbs in XX Century http://www.serb-victims.org
  21. ^ а б в др Душан Алексић "Шездесет и пет година основне школе у Горњем Јеловцу", "Графомарк" Лакташи, 2009.
  22. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр.
  23. ^ dr Gideon Greif "Jasenovac - Auschwitz of the Balkans", Kiryat Ono, Israel & Miami, FL, USA, 2008
  24. ^ др Вјекослав Домљан "Прорајтали стољеће", https://6yka.com/kolumne/vjekoslav-domljan-prorajtali-stoljece, 14. јули 2017.
  25. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 109.-124.
  26. ^ др Станко Нишић "Од Југославије до Србије", "Књига-Комерц" Београд, 2004. стр. 213.-253.
  27. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 161.
  28. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 125.-142.
  29. ^ др Јован Б. Душанић - Липљански "Срби Босне и Херцеговине у XX веку - борба за слободу и уједињење", Београд, 2018., стр. 553-.559.
  30. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011. стр. 276.-292.
  31. ^ https://srpskainfo.com/nakon-dodikove-posjete-krenuli-radovi-asfaltiranje-puta-prema-zaseoku-macure-i-patriji-foto
  32. ^ Драгослав Алексић "Кнежопоље и Кнежопољци - у садашњости и прошлости", "Дом малолетника" Београд, 1931.
  33. ^ Прото Славко Вујасиновић "Мемоари", "Глас Српске" Бања Лука, 1920., стр. 41.
  34. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011., стр. 201.-261.
  35. ^ "https://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpb/media/vijesti/Pages/dansjecanja.aspx
  36. ^ http://patrija.info
  37. ^ мр Милан Стојановић "Ој, Јеловац - Монографија села Горњи Јеловац", "Графомарк" Лакташи, 2011.
  38. ^ прото Славко Вујасиновић "Манастир Моштаница", "Штампарија Браћа Јакшић" Бања Лука, 1933., стр. 19.-27.
  39. ^ Ђорђе Јањатовић "Презимена Срба у Босни", "Просвета-Трговина" Сомбор, 1993., стр. 21.-403.
  40. ^ др Душан - Дуле Алексић "Трагедија српских огњишта 1941. - 1995. године у Јеловцу код Приједора", "Графомарк" Лакташи, 2015., стр. 157.-238.
  41. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Горњи_Јеловац&oldid=28567494”